Čak 60% učenika u Srbiji tokom tri meseca doživelo je neki oblik vršnjačkog nasilja – ogovaranje, vređanje, ruganje, udaranje, snimanje, izostavljanje, otimanje, pretnje, prisiljavanje, deljenje, poruke, diranje… Posebno zabrinjava podatak da je u porastu digitalno nasilje, te da učenici sve češće koriste veštačku inteligenciju za kreiranje lažnih fotografija vršnjaka i nastavnika!
Prema rezultatima istraživanja koje su sproveli Ministarstvo prosvete i Savet Evrope, nasilje se najčešće ispoljava u verbalnom obliku kroz ogovaranje, vređanje i ruganje, ali zabrinjava rast broja slučajeva snimanja, deljenja fotografija, prisiljavanja i pretnji putem društvenih mreža.
Stručnjaci upozoravaju da se nasilje često „seli“ iz virtuelnog u stvarni svet i obrnuto. Jedan od alarmantnih trendova koje su uočili jeste korišćenje alata veštačke inteligencije za pravljenje i obradu lažnih, često uvredljivih fotografija učenika i zaposlenih u školama. Takvi sadržaji se zatim dele u grupama na društvenim mrežama, uglavnom uz podsmeh, a deca ih često ne prepoznaju kao oblik nasilja.
Nasilje se često „seli“ iz virtuelnog u stvarni svet Foto: Shutterstock
Oblici nasilja
– Najčešći oblici digitalnog nasilja su fotografisanje, snimanje, vređanje, ruganje. Fotografije vršnjaka obrađuju putem veštačke inteligencije, slike dece i zaposlenih, u te stvari je neophodno da se uključe policija i tužilaštvo, jer škole same ne mogu da se nose s takvim oblicima digitalnog zlostavljanja, jer to su kažnjiva dela – upozorila je predstavljajući rezultate istraživanja Mihreta Fejzula, rukovodilac Grupe za preventivni rad i zaštitu od nasilja i diskriminacije u Ministarstvu prosvete.
Mihreta Fejzula o najčešćim oblicima nasilja Foto: Printscreen Youtube/ K1
Na fotografijama su najčešće naga deca, ali i karikature nastavnika, koje se potom dele na društvenim mrežama ili u Vajber grupama.
– Dele ih među sobom, smeju se. Najčešće to rade i drugarice, to je nekima čak i šala. To uzima maha – istakla je Fejzula i dodala da skoro 30% starijih učenika provodi na internetu preko šest sati dnevno, kao i da deca imaju najčešće po četiri profila na društvenim mrežama.
Rezultati istraživanja „Prevencija nasilja u školama i dobrobit učenika“ ukazuju da je 28% učenika bar jednom bilo nasilno, a da su od onih koji su bili žrtve 40% njih bili i nasilni. Od onih koji su bili nasilni, 86% su bili i žrtve (uglavnom van škole).
– Češće je verbalno nasilje – kaže ona.
Psihosomatske smetnje
Iako čak 60% učenika navodi da je tokom tri meseca doživelo neki oblik nasilja, na pitanje da li su tokom dosadašnjeg školovanja bili izloženi nasilju, samo 15% učenika srednjih škola odgovara potvrdno, a osnovnih 47%. Ovo ukazuje na relativizaciju nasilja, ali i na to da deca ne prepoznaju sve oblike nasilja.
Istraživanje je pokazalo i da 84% učenika navodi da pripada svojoj školi, da 37% njih često brine, a da trećina ima psihosomatske smetnje poput glavobolje, bolova u stomaku i osećaja napetosti, često im se znoje dlanovi i ubrzanije lupa srce. Četvrtina dece izjavila je da se često oseća nesrećno.
Činjenice / O istraživanju
– učestvovalo 77 škola (48 osnovnih: 5. i 7. razred, i 29 srednjih: 1. i 3. razred)
– učestvovalo 2.009 zaposleni u školama, 1.916 učenika, 1.207 roditelja / drugih zakonskih zastupnika dece
– samo 28% učenika ne navodi nijednu emocionalnu teškoću
– 37% učenika izjavljuju da mnogo brinu
– 60% učenika tokom tri meseca doživelo neki oblik nasilja
– 30% starijih učenika provodi na internetu preko šest sati dnevno
– 28% učenika je bar jednom bilo nasilno
– od onih koji su bili žrtve, 40% su i bili nasilni
– od onih koji su bili nasilni, 86% su bili i žrtve
– Naš cilj bio je da bolje razumemo fenomen vršnjačkog nasilja i njegove uzroke. O nasilju se najčešće govori tek kad se ono dogodi, ali važno je razumeti i kako deca koja trpe nasilje postaju nasilna. Digitalno nasilje je u ogromnom porastu, a vanškolski faktori porodica, mediji i sistem vrednosti sve češće imaju presudan uticaj. Zbog toga je ključno da zajedno, kroz školu i porodicu, stvaramo bezbedno i podsticajno školsko okruženje – naglasila je pomoćnica ministra prosvete Snežana Vuković.
Vukovićeva navodi da je digitalno nasilje u porastu Foto: Kurir TV
Navela je da mehanizmi borbe protiv vršnjačkog nasilja koji već postoje jesu adekvatni i da je istraživanje to potvrdilo, ali da je pitanje dosledne primene i učešća svih koji se tiču deteta u tim procesima.
Podaci pokazuju da 80% porodica sa oba roditelja ima autoritativan vaspitni stil.
– Smatraju da imaju autoritativan vaspitni stil. Oni sebe procenjuju kao demokratične roditelje. Moram vam reći da duplo manje učenika tvrdi da su njihovi roditelji demokratični roditelji. Nesaglasnost u opažanju, u percipiranju svojih pozicija i svojih uloga je vrlo značajna, koliko se u stvari roditelji i deca u ovom trenutku ne razumeju i nemaju istu percepciju. Ne samo percepciju, nemaju iste reference. Za mene je to alarmantno – rekla je Vukovićeva.
Vršnjačko nasilje je iz dana u dan sve veći problem, a odgovorni su samo roditelji! Uprkos sve češćim tragičnim događajima, ništa ne preduzimaju – gde je kraj? Izvor: Kurir televizija
