PRILIKA! SRBIJA IMA NAJVIŠE RAZLOGA DA NAVIJA ZA MIR: Sporazum Rusije i Ukrajine umanjio bi pritisak sankcija i doneo energetsku nezavisnost

Kao i na samom početku rata u Ukrajini, Srbija je ostala čvrsti zagovornik okončanja sukoba, a sada, u trenutnoj energetskoj krizi, ima sasvim sigurno još više razloga da navija za postizanje mirovnog sporazuma.

Petar Milutinović iz Instituta za evropske studije nabraja za Kurir nekoliko za Srbiju relevantnih efekata koje bi doneo mir u Ukrajini, a jedan od njih je smanjenje sankcionog pritiska.

– Ako mir znači smanjenje sankcija za ruski energetski sektor, ili barem određenu relaksaciju, to bi moglo ublažiti pritiske na kompanije poput NIS i smanjiti rizik za Srbiju. Efekat bi bio i reprofilisanje geopolitičkih tokova, pa bi Rusija imala više prostora da koristi energente kao strateški resurs, ali morao bi postojati određeni dogovor o ekonomskim kanalima. To bi teoretski moglo smanjiti nesigurnost, ali i ojačati ruski geopolitički kapacitet – kaže Milutinović za Kurir.

On dodaje da mir može ojačati kredibilitet EU i Zapada da dodatno pomognu Srbiji u diverzifikaciji izvora energije.

– I to kroz pristup novim investicijama, kreditima, infrastrukturnim projektima… Mir bi mogao, bar u teoriji, biti spas ili, preciznije, prilika za Srbiju da revidira svoju energetsku strategiju i smanji zavisnost od Rusije. Ali vrlo je važno da Srbija ne zavisi samo od milosti mira. Morala bi da ima jasnu strategiju i političku volju da koristi tu priliku, a to znači rad na diverzifikaciji, modernizaciji infrastrukture i potencijalnim partnerstvima sa Zapadom – objašnjava Milutinović.

On podseća da je Srbija dugo bila zavisna od ruskih energenata, što je strateška slabost, naročito u kriznim vremenima.

– Pozitivan ishod mirovnih pregovora o Ukrajini sam po sebi neće automatski promeniti tu zavisnost. Energetske veze su duboko institucionalizovane ugovorima, infrastrukturom i investicijama i rasterećenje neće doći preko noći, čak ni uz prekid sukoba. Čak i u slučaju mira, ostaje rizik od političkih pritisaka, kao što su sankcije i geopolitički uslovi. Ako se sukob okonča, ali odnosi između Zapada i Rusije ostanu napeti, Srbija može ostati u energetski osetljivom položaju. Ako mir bude samo formalan, a geopolitičke tenzije ostanu, Srbija bi mogla da upadne u zamku: oslonac na Rusiju bio bi relativno stabilan, ali s velikim političkim troškovima. Strategija Zapada prema Srbiji može se promeniti u zavisnosti od toga kako se realizuje mirovni sporazum, odnosno da li će EU ili SAD koristiti šansu da pojačaju ulogu u energetici Balkana ili će se povlačiti – napominje Milutinović.

Direktor Centra za proučavanje globalizacije prof. Dejan Miletić takođe procenjuje da očekivanja ne mogu biti velika, pre svega zbog toga što će se tenzije između Evrope i Rusije nastaviti nezavisno od rata.

– Stav EU je vrlo tvrd i u ovom pregovaračkom procesu i jasno je da to neće ići nimalo jednostavno. To što se Amerika dogovori s Rusijom može da primeni u njihovom slučaju, ali Evropa će i dalje imati visoke tenzije s Rusijom. To može da komplikuje našu poziciju, budući da je ruska strana, i kroz ovu energetsku krizu, bila nedovoljno obazriva prema Srbiji i ne poštuje naše četvorogodišnje napore da ne uvodimo sankcije i da probamo da održimo normalne odnose. Mislim da će stvari biti mnogo komplikovanije u perspektivi. Postoji energetska zavisnost od Rusa, ali vidim da će se taj problem u narednih godinu dana u znatnoj meri rešiti. U ovom trenutku vidimo da ruska strana eksploatiše našu zavisnost i da se Srbija dovodi u jednu kompleksnu poziciju, i to vrlo svesno. To što Rusija danas radi u ovoj energetskoj situaciji je direktno urušavanje srpskog rukovodstva i interesa Srbije – zaključuje Miletić.