![[Aggregator] Downloaded image for imported item #139192](https://e-srbija.info/wp-content/uploads/2026/02/1771028427_vestacka_inteligencija_u_poljoprivredi.width-1200-768x430.webp)
Vest je redakcijski adaptirala i sadržajno prilagodila redakcija E-Srbija.info
AI generisana fotografija – CanvaPoljoprivreda je jedan od najzahtevnijih domena za primenu veštačke inteligencije (AI). Za razliku od industrije ili digitalnih servisa, gde su podaci standardizovani i procesi ponovljivi, proizvodnja hrane zavisi od velikog broja promenljivih faktora poput vremenskih prilika, kvaliteta zemljišta, izbora sorte, agrotehničkih mera, pojave bolesti, tržišnih oscilacija, objašnjava za portal N1 naučna saradnica i rukovodilac Centra za informacione tehnologije na Institutu BioSens dr Sanja Brdar.
„Uz to, podaci su često nepotpuni, nestrukturirani ili se uopšte ne prikupljaju sistematski, dok sezonalnost poljoprivredne proizvodnje dodatno otežava testiranje i usavršavanje algoritama. Uprkos toj složenosti, veštačka inteligencija u domenu poljoprivrede, uključujući i poljoprivredu u Srbiji, već postoji i širi se“, dodaje Brdar.
Naša sagovornica ističe da je naučno-inovacioni ekosistem oko Instituta BioSens veliki oslonac za ovu oblast u Srbiji, koji je fokusiran na napredne digitalne tehnologije u održivoj poljoprivredi i bezbednosti hrane.
Akademski plenum osudio napade na studente: „Kampanju vode opozicionari koji će verovatno izaći na naredne izbore“
„Primena veštačke inteligencije u poljoprivredi može se posmatrati kao hijerarhijski sistem počevši od široke regionalne analize, preko upravljanja pojedinačnom parcelom, do intervencija na nivou svake biljke ili životinje. Svaki od tih nivoa podrazumeva različite vrste podataka, tehnologija i odluka“, priča za portal N1 dr Sanja Brdar.
Kaže nam da se na regionalnom i nacionalnom nivou AI oslanja na satelitske snimke i višegodišnje vremenske serije podataka. U Srbiji su dostupne mape zasnovane na AI modelima koji prepoznaju tipove useva (klasifikacija kultura), procenjuju ukupne zasejane površine i prate promene u setvenoj strukturi.
Mladen Miladinović štampao novčanice od 1000 evra: Kako je kućna štamparija postala prevara koja je potresla Evropu
„Analizom sezonskih vegetacionih indeksa identifikovane su navodnjavane površine, prati se intenzitet proizvodnje, uključujući postrnu setvu (double cropping), identifikaciju zaparložene ili napuštenih parcela. Ovakve analize služe pre svega za strateško planiranje, agrarnu politiku, procenu rizika i bezbednosti hrane“, napominje rukovodilac Centra za informacione tehnologije na Institutu BioSens.
Na nivou pojedinačne parcele AI prelazi iz analitičkog u operativni alat, pojašnjava Brdar.
Aplikacija „Mrtav ili ne“ viralna u Kini
„Umesto da se njiva tretira kao homogena celina, algoritmi identifikuju zone različite plodnosti i stresa. Na osnovu tih mapa moguće je varijabilno đubrenje, precizno navodnjavanje i ciljana primena pesticida. Kombinacijom istorijskih podataka, meteoroloških prognoza i trenutnog stanja useva, modeli predviđaju prinose i pomažu u finansijskom planiranju i upravljanju rizikom“, navodi naučna saradnica.
Robotske platforme razlikuju usev od korovaDr Sanja Brdar kaže da se najnapredniji oblik veštačke inteligancije primenjuje na nivou pojedinačne biljke ili životinje.
„Robotske platforme sa kamerama razlikuju usev od korova i uklanjaju ga selektivno. U stočarstvu, senzori prate zdravlje i ponašanje svake jedinke, dok autonomne mašine koriste algoritme za navigaciju i optimizaciju rada. Ovaj nivo donosi najveću preciznost, ali zahteva i najveća ulaganja, pa je u Srbiji za sada prisutan pre svega kroz pilot-projekte. Npr. na plantaži borovnice u Srbiji realizovan je pilot projekat upotrebe robotske platforme koja pomoću AI algoritama može da navigira kroz redove borovnica, automatizovano uzorkuje zemljište, prska biljke i eliminiše korov“, navodi naučna saradnica Instituta BioSens.
Veštačka inteligencija prisutna u domaćoj poljoprivredi, ali nije dovoljno rasprostranjenaDr Sanja Brdar objašnjava za portal N1 da su inovacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji prisutne u srpskoj poljoprivredi, ali da njihov nivo primenljivosti značajno varira u zavisnosti od veličine gazdinstva, dostupnosti resursa i znanja.
Konstatuje da se AI rešenja generalno primenjuju tamo gde već ima podataka i mogućnosti za investicije, a to su u poljoprivredi veća gazdinstva i kompanije.
„Na evropskim naučno-istraživačkim projektima koji se implementiraju u Srbiji često se uključuju poljoprivrednici u testne faze pilot-projekata. Takođe sve češće se organizuju obuke i radionice o primeni veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija koje pomažu proizvođačima da razumeju kako i gde mogu da koriste ove alate“, dodaje naša sagovornica.
Dronovi se koriste za prikupljanje podataka sa njiva 
AI generisana ilustracija Priča nam da AI inovacije u poljoprivredi najčešće dolaze kroz digitalne platforme i aplikacije koje obrađuju podatke i daju preporuke, kao što su, naprimer, procena vegetacije i upozorenje o stresu biljke, zoniranje parcele i predlog varijabilne primene agrotehničkih sredstava.
„U okviru savremenih farm-menadžment sistema ti podaci sve češće stižu sa dronova i senzora na njivi. Dronovi opremljeni multispektralnim kamerama snimaju useve i omogućavaju prepoznavanje zone stresa, nedostatak azota, oštećenja od suše ili pojavu bolesti mnogo pre nego što su vidljivi golim okom. Ti snimci se potom analiziraju AI alatima, koje generišu mape varijabilnog đubrenja ili preporuke za ciljanu zaštitu bilja. Senzori postavljeni u zemljištu mere vlagu, temperaturu i električnu provodljivost, dok meteorološke stanice na parceli prate mikroklimatske uslove“, kazala je dr Sanja Brdar.
Podvlači da farm-menadžment sistemi mogu da predlože optimalan trenutak za navodnjavanje ili tretman u kombinaciji sa algoritmima za analizu vremenskih podataka.
„U stočarstvu, senzori na životinjama, automatske hranilice i video nadzor služe za prikupljanje podataka o ponašanju i unosu hrane, a AI alati prepoznaju odstupanja koja mogu ukazivati na zdravstveni problem“, napominje ona.
Inovativne tehnologije još nisu dovoljno pristupačne svim poljoprivrednicima u SrbijiOhrabruje činjenica da se i u Srbiji razvijaju konkretna domaća rešenja za monitoring i analitiku poljoprivredne proizvodnje zasnovane na veštačkoj inteligenciji, kaže dr Brdar.
Navodi nam da je kompanija Agremo razvila AI platformu koja analizira snimke sa dronova, detektuje problematične zone na parceli, procenjuje broj biljaka i zdravstveno stanje useva, te generiše mape za precizno đubrenje i zaštitu, procenu biomase.
Dodaje da kompanija DunavNET kroz sistem agroNET integriše podatke sa senzora, mehanizacije i parcela u jedinstvenu farm-menadžment platformu, dok kompanija LoginEKO razvija softverska rešenja za digitalizaciju proizvodnje i analizu podataka na gazdinstvu.
Priča nam, da kompanija Cropt sa svojim AI rešenjem Space Garden koristi satelitske snimke, klimatske i istorijske podatke za klasifikaciju useva, procenu prinosa, detekciju šteta i analizu produktivnosti parcela, kako na nivou pojedinačne njive, tako i regionalno.
„Ovakva napredna rešenja najčešće su dostupna većim proizvođačima i kompanijama koje imaju kapacitet da investiraju u digitalnu infrastrukturu i analitiku. Dodatno, agrokorporacije koje posluju u Srbiji poput Syngenta i KITE svojim klijentima nude integrisana digitalna rešenja, od precizne mehanizacije i satelitskog monitoringa do savetodavnih platformi“, navodi.
Ima i besplatnih platformi, ali njihov razvoj još uvek zavisi od entuzijastaIstiče da je važno pomenuti i primer platforme AgroSens, koja je besplatno dostupna poljoprivrednicima u Srbiji. Dodaje da ovaj sistem trenutno ima više od 25.000 registrovanih korisnika, ali da samo njih stotinak redovno unosi podatke i koristi napredne funkcije, koje su najvažnije za dalji razvoj i veće prihvatanje ove tehnologije.
„Upravo ta grupa entuzijasta pokazuje kako AI alati mogu da se primene u praksi: kroz zoniranje parcela, analizu varijabilnosti unutar njive, procenu stanja humusa i planiranje đubrenja na osnovu podataka. Ovaj primer jasno ukazuje da tehnologija sama po sebi nije dovoljna, ključni izazov ostaje prevazilaženje barijera u upotrebi: nedostatak digitalnih veština, navika vođenja precizne evidencije i poverenja u podatke. Bez aktivnog unosa informacija i spremnosti da se rezultati analize zaista primene na terenu, ni najnapredniji AI sistem ne može dati pun efekat. Zato je, uz dostupnost tehnologije, jednako važno ulagati u edukaciju, savetodavnu podršku i jačanje digitalne kulture u poljoprivredi“, ukazuje rukovodilac Centra za informacione tehnologije na Institutu BioSens.
Međutim treba imati u vidu da se primena inovatovnih rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji u Srbiji odvija u uslovima koji su daleko od stabilnih, upozorava dr Sanja Brdar.
„Česte nedovoljne subvencije, neizvesnost tržišta i otkupnih cena, kao i sve izraženiji efekti suše, ekstremnih padavina i temperaturni šokovi u našem regionu čine poslovanje u poljoprivredi još rizičnijim. U takvom ambijentu, ulaganje u inovacije za većinu proizvođača predstavlja dodatni trošak, a ne stratešku investiciju. Upravo zato će brzina šire primene AI u srpskoj poljoprivredi zavisiti ne samo od dostupnosti tehnologije i edukacije već i od stabilnosti agrarne politike i sistemske podrške proizvođačima“, konstatuje Brdar.
Ključna razlika između srpske i evropske poljoprivrede nije u tehnologiji, već u njenoj rasprostranjenostiNaučna saradnica Instituta BioSens objašnjava za portal N1 da su svi primeri primene veštačke inteligencije u poljoprivredi, koje je prethodno nabrojala, prisutni i u Evropi, od satelitske analitike, precizne poljoprivrede do robotizovanih sistema. Dr Sanja Brdar smatra da u tom smislu, Srbija tehnološki ne zaostaje, jer su ista rešenja globalno dostupna i domaće kompanije razvijaju konkurentne alate.
„Ključna razlika ne leži u samoj tehnologiji, već u stepenu njene rasprostranjenosti i sistemske primene. Dok je u mnogim evropskim zemljama digitalizacija postala standardna praksa, u Srbiji je ona i dalje ograničena na manji broj većih proizvođača i entuzijasta, dok većina gazdinstava tek započinje proces digitalne transformacije koja je uslov za primenu AI inovacija. Evropa značajno prednjači u razvoju i primeni robota u stočarstvu i povrtarstvu, gde su sistemi za automatizovanu mužu, preciznu ishranu i selektivnu berbu sve manje tema pilot-projekata, a sve više postaju deo uobičajene proizvodne prakse, naročito u zapadnim i severnim zemljama“, pojašnjava naučna saradnica.
EU kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku podstiče digitalizaciju u SrbijiOsvrnula se i na to da Evropska unija kroz tzv. Zajedničku poljoprivrednu politiku (Common Agricultural Policy – CAP) podstiče digitalizaciju i inovacije, što je, kako ističe, ključni cilj za razvoj poljoprivrede za period 2023.–2027.
„Države članice nude subvencije za preciznu mehanizaciju, senzore i softver, što smanjuje finansijsku barijeru za proizvođače. Takva podrška omogućava proizvođačima da lakše opravdaju investicije u inovacije, jer deo rizika preuzima država. Upravo taj sistemski okvir predstavlja jednu od ključnih razlika u odnosu na Srbiju“, zaključuje za portal N1 naučna saradnica i rukovodilac Centra za informacione tehnologije na Institutu BioSens Dr Sanja Brdar.
Pratite nas na društvenim mrežama
Dr Sanja Brdar kaže da se najnapredniji oblik veštačke inteligancije primenjuje na nivou pojedinačne biljke ili životinje.
„Robotske platforme sa kamerama razlikuju usev od korova i uklanjaju ga selektivno. U stočarstvu, senzori prate zdravlje i ponašanje svake jedinke, dok autonomne mašine koriste algoritme za navigaciju i optimizaciju rada. Ovaj nivo donosi najveću preciznost, ali zahteva i najveća ulaganja, pa je u Srbiji za sada prisutan pre svega kroz pilot-projekte. Npr. na plantaži borovnice u Srbiji realizovan je pilot projekat upotrebe robotske platforme koja pomoću AI algoritama može da navigira kroz redove borovnica, automatizovano uzorkuje zemljište, prska biljke i eliminiše korov“, navodi naučna saradnica Instituta BioSens.
Veštačka inteligencija prisutna u domaćoj poljoprivredi, ali nije dovoljno rasprostranjenaDr Sanja Brdar objašnjava za portal N1 da su inovacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji prisutne u srpskoj poljoprivredi, ali da njihov nivo primenljivosti značajno varira u zavisnosti od veličine gazdinstva, dostupnosti resursa i znanja.
Konstatuje da se AI rešenja generalno primenjuju tamo gde već ima podataka i mogućnosti za investicije, a to su u poljoprivredi veća gazdinstva i kompanije.
„Na evropskim naučno-istraživačkim projektima koji se implementiraju u Srbiji često se uključuju poljoprivrednici u testne faze pilot-projekata. Takođe sve češće se organizuju obuke i radionice o primeni veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija koje pomažu proizvođačima da razumeju kako i gde mogu da koriste ove alate“, dodaje naša sagovornica.
Dronovi se koriste za prikupljanje podataka sa njiva AI generisana ilustracija Priča nam da AI inovacije u poljoprivredi najčešće dolaze kroz digitalne platforme i aplikacije koje obrađuju podatke i daju preporuke, kao što su, naprimer, procena vegetacije i upozorenje o stresu biljke, zoniranje parcele i predlog varijabilne primene agrotehničkih sredstava.
„U okviru savremenih farm-menadžment sistema ti podaci sve češće stižu sa dronova i senzora na njivi. Dronovi opremljeni multispektralnim kamerama snimaju useve i omogućavaju prepoznavanje zone stresa, nedostatak azota, oštećenja od suše ili pojavu bolesti mnogo pre nego što su vidljivi golim okom. Ti snimci se potom analiziraju AI alatima, koje generišu mape varijabilnog đubrenja ili preporuke za ciljanu zaštitu bilja. Senzori postavljeni u zemljištu mere vlagu, temperaturu i električnu provodljivost, dok meteorološke stanice na parceli prate mikroklimatske uslove“, kazala je dr Sanja Brdar.
Podvlači da farm-menadžment sistemi mogu da predlože optimalan trenutak za navodnjavanje ili tretman u kombinaciji sa algoritmima za analizu vremenskih podataka.
„U stočarstvu, senzori na životinjama, automatske hranilice i video nadzor služe za prikupljanje podataka o ponašanju i unosu hrane, a AI alati prepoznaju odstupanja koja mogu ukazivati na zdravstveni problem“, napominje ona.
Inovativne tehnologije još nisu dovoljno pristupačne svim poljoprivrednicima u SrbijiOhrabruje činjenica da se i u Srbiji razvijaju konkretna domaća rešenja za monitoring i analitiku poljoprivredne proizvodnje zasnovane na veštačkoj inteligenciji, kaže dr Brdar.
Navodi nam da je kompanija Agremo razvila AI platformu koja analizira snimke sa dronova, detektuje problematične zone na parceli, procenjuje broj biljaka i zdravstveno stanje useva, te generiše mape za precizno đubrenje i zaštitu, procenu biomase.
Dodaje da kompanija DunavNET kroz sistem agroNET integriše podatke sa senzora, mehanizacije i parcela u jedinstvenu farm-menadžment platformu, dok kompanija LoginEKO razvija softverska rešenja za digitalizaciju proizvodnje i analizu podataka na gazdinstvu.
Priča nam, da kompanija Cropt sa svojim AI rešenjem Space Garden koristi satelitske snimke, klimatske i istorijske podatke za klasifikaciju useva, procenu prinosa, detekciju šteta i analizu produktivnosti parcela, kako na nivou pojedinačne njive, tako i regionalno.
„Ovakva napredna rešenja najčešće su dostupna većim proizvođačima i kompanijama koje imaju kapacitet da investiraju u digitalnu infrastrukturu i analitiku. Dodatno, agrokorporacije koje posluju u Srbiji poput Syngenta i KITE svojim klijentima nude integrisana digitalna rešenja, od precizne mehanizacije i satelitskog monitoringa do savetodavnih platformi“, navodi.
Ima i besplatnih platformi, ali njihov razvoj još uvek zavisi od entuzijastaIstiče da je važno pomenuti i primer platforme AgroSens, koja je besplatno dostupna poljoprivrednicima u Srbiji. Dodaje da ovaj sistem trenutno ima više od 25.000 registrovanih korisnika, ali da samo njih stotinak redovno unosi podatke i koristi napredne funkcije, koje su najvažnije za dalji razvoj i veće prihvatanje ove tehnologije.
„Upravo ta grupa entuzijasta pokazuje kako AI alati mogu da se primene u praksi: kroz zoniranje parcela, analizu varijabilnosti unutar njive, procenu stanja humusa i planiranje đubrenja na osnovu podataka. Ovaj primer jasno ukazuje da tehnologija sama po sebi nije dovoljna, ključni izazov ostaje prevazilaženje barijera u upotrebi: nedostatak digitalnih veština, navika vođenja precizne evidencije i poverenja u podatke. Bez aktivnog unosa informacija i spremnosti da se rezultati analize zaista primene na terenu, ni najnapredniji AI sistem ne može dati pun efekat. Zato je, uz dostupnost tehnologije, jednako važno ulagati u edukaciju, savetodavnu podršku i jačanje digitalne kulture u poljoprivredi“, ukazuje rukovodilac Centra za informacione tehnologije na Institutu BioSens.
Međutim treba imati u vidu da se primena inovatovnih rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji u Srbiji odvija u uslovima koji su daleko od stabilnih, upozorava dr Sanja Brdar.
„Česte nedovoljne subvencije, neizvesnost tržišta i otkupnih cena, kao i sve izraženiji efekti suše, ekstremnih padavina i temperaturni šokovi u našem regionu čine poslovanje u poljoprivredi još rizičnijim. U takvom ambijentu, ulaganje u inovacije za većinu proizvođača predstavlja dodatni trošak, a ne stratešku investiciju. Upravo zato će brzina šire primene AI u srpskoj poljoprivredi zavisiti ne samo od dostupnosti tehnologije i edukacije već i od stabilnosti agrarne politike i sistemske podrške proizvođačima“, konstatuje Brdar.
Ključna razlika između srpske i evropske poljoprivrede nije u tehnologiji, već u njenoj rasprostranjenostiNaučna saradnica Instituta BioSens objašnjava za portal N1 da su svi primeri primene veštačke inteligencije u poljoprivredi, koje je prethodno nabrojala, prisutni i u Evropi, od satelitske analitike, precizne poljoprivrede do robotizovanih sistema. Dr Sanja Brdar smatra da u tom smislu, Srbija tehnološki ne zaostaje, jer su ista rešenja globalno dostupna i domaće kompanije razvijaju konkurentne alate.
„Ključna razlika ne leži u samoj tehnologiji, već u stepenu njene rasprostranjenosti i sistemske primene. Dok je u mnogim evropskim zemljama digitalizacija postala standardna praksa, u Srbiji je ona i dalje ograničena na manji broj većih proizvođača i entuzijasta, dok većina gazdinstava tek započinje proces digitalne transformacije koja je uslov za primenu AI inovacija. Evropa značajno prednjači u razvoju i primeni robota u stočarstvu i povrtarstvu, gde su sistemi za automatizovanu mužu, preciznu ishranu i selektivnu berbu sve manje tema pilot-projekata, a sve više postaju deo uobičajene proizvodne prakse, naročito u zapadnim i severnim zemljama“, pojašnjava naučna saradnica.
EU kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku podstiče digitalizaciju u SrbijiOsvrnula se i na to da Evropska unija kroz tzv. Zajedničku poljoprivrednu politiku (Common Agricultural Policy – CAP) podstiče digitalizaciju i inovacije, što je, kako ističe, ključni cilj za razvoj poljoprivrede za period 2023.–2027.
„Države članice nude subvencije za preciznu mehanizaciju, senzore i softver, što smanjuje finansijsku barijeru za proizvođače. Takva podrška omogućava proizvođačima da lakše opravdaju investicije u inovacije, jer deo rizika preuzima država. Upravo taj sistemski okvir predstavlja jednu od ključnih razlika u odnosu na Srbiju“, zaključuje za portal N1 naučna saradnica i rukovodilac Centra za informacione tehnologije na Institutu BioSens Dr Sanja Brdar.
Pratite nas na društvenim mrežama
Dr Sanja Brdar objašnjava za portal N1 da su inovacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji prisutne u srpskoj poljoprivredi, ali da njihov nivo primenljivosti značajno varira u zavisnosti od veličine gazdinstva, dostupnosti resursa i znanja.
Konstatuje da se AI rešenja generalno primenjuju tamo gde već ima podataka i mogućnosti za investicije, a to su u poljoprivredi veća gazdinstva i kompanije.
„Na evropskim naučno-istraživačkim projektima koji se implementiraju u Srbiji često se uključuju poljoprivrednici u testne faze pilot-projekata. Takođe sve češće se organizuju obuke i radionice o primeni veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija koje pomažu proizvođačima da razumeju kako i gde mogu da koriste ove alate“, dodaje naša sagovornica.
Dronovi se koriste za prikupljanje podataka sa njiva AI generisana ilustracija Priča nam da AI inovacije u poljoprivredi najčešće dolaze kroz digitalne platforme i aplikacije koje obrađuju podatke i daju preporuke, kao što su, naprimer, procena vegetacije i upozorenje o stresu biljke, zoniranje parcele i predlog varijabilne primene agrotehničkih sredstava.
„U okviru savremenih farm-menadžment sistema ti podaci sve češće stižu sa dronova i senzora na njivi. Dronovi opremljeni multispektralnim kamerama snimaju useve i omogućavaju prepoznavanje zone stresa, nedostatak azota, oštećenja od suše ili pojavu bolesti mnogo pre nego što su vidljivi golim okom. Ti snimci se potom analiziraju AI alatima, koje generišu mape varijabilnog đubrenja ili preporuke za ciljanu zaštitu bilja. Senzori postavljeni u zemljištu mere vlagu, temperaturu i električnu provodljivost, dok meteorološke stanice na parceli prate mikroklimatske uslove“, kazala je dr Sanja Brdar.
Podvlači da farm-menadžment sistemi mogu da predlože optimalan trenutak za navodnjavanje ili tretman u kombinaciji sa algoritmima za analizu vremenskih podataka.
„U stočarstvu, senzori na životinjama, automatske hranilice i video nadzor služe za prikupljanje podataka o ponašanju i unosu hrane, a AI alati prepoznaju odstupanja koja mogu ukazivati na zdravstveni problem“, napominje ona.
Inovativne tehnologije još nisu dovoljno pristupačne svim poljoprivrednicima u SrbijiOhrabruje činjenica da se i u Srbiji razvijaju konkretna domaća rešenja za monitoring i analitiku poljoprivredne proizvodnje zasnovane na veštačkoj inteligenciji, kaže dr Brdar.
Navodi nam da je kompanija Agremo razvila AI platformu koja analizira snimke sa dronova, detektuje problematične zone na parceli, procenjuje broj biljaka i zdravstveno stanje useva, te generiše mape za precizno đubrenje i zaštitu, procenu biomase.
Dodaje da kompanija DunavNET kroz sistem agroNET integriše podatke sa senzora, mehanizacije i parcela u jedinstvenu farm-menadžment platformu, dok kompanija LoginEKO razvija softverska rešenja za digitalizaciju proizvodnje i analizu podataka na gazdinstvu.
Priča nam, da kompanija Cropt sa svojim AI rešenjem Space Garden koristi satelitske snimke, klimatske i istorijske podatke za klasifikaciju useva, procenu prinosa, detekciju šteta i analizu produktivnosti parcela, kako na nivou pojedinačne njive, tako i regionalno.
„Ovakva napredna rešenja najčešće su dostupna većim proizvođačima i kompanijama koje imaju kapacitet da investiraju u digitalnu infrastrukturu i analitiku. Dodatno, agrokorporacije koje posluju u Srbiji poput Syngenta i KITE svojim klijentima nude integrisana digitalna rešenja, od precizne mehanizacije i satelitskog monitoringa do savetodavnih platformi“, navodi.
Ima i besplatnih platformi, ali njihov razvoj još uvek zavisi od entuzijastaIstiče da je važno pomenuti i primer platforme AgroSens, koja je besplatno dostupna poljoprivrednicima u Srbiji. Dodaje da ovaj sistem trenutno ima više od 25.000 registrovanih korisnika, ali da samo njih stotinak redovno unosi podatke i koristi napredne funkcije, koje su najvažnije za dalji razvoj i veće prihvatanje ove tehnologije.
„Upravo ta grupa entuzijasta pokazuje kako AI alati mogu da se primene u praksi: kroz zoniranje parcela, analizu varijabilnosti unutar njive, procenu stanja humusa i planiranje đubrenja na osnovu podataka. Ovaj primer jasno ukazuje da tehnologija sama po sebi nije dovoljna, ključni izazov ostaje prevazilaženje barijera u upotrebi: nedostatak digitalnih veština, navika vođenja precizne evidencije i poverenja u podatke. Bez aktivnog unosa informacija i spremnosti da se rezultati analize zaista primene na terenu, ni najnapredniji AI sistem ne može dati pun efekat. Zato je, uz dostupnost tehnologije, jednako važno ulagati u edukaciju, savetodavnu podršku i jačanje digitalne kulture u poljoprivredi“, ukazuje rukovodilac Centra za informacione tehnologije na Institutu BioSens.
Međutim treba imati u vidu da se primena inovatovnih rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji u Srbiji odvija u uslovima koji su daleko od stabilnih, upozorava dr Sanja Brdar.
„Česte nedovoljne subvencije, neizvesnost tržišta i otkupnih cena, kao i sve izraženiji efekti suše, ekstremnih padavina i temperaturni šokovi u našem regionu čine poslovanje u poljoprivredi još rizičnijim. U takvom ambijentu, ulaganje u inovacije za većinu proizvođača predstavlja dodatni trošak, a ne stratešku investiciju. Upravo zato će brzina šire primene AI u srpskoj poljoprivredi zavisiti ne samo od dostupnosti tehnologije i edukacije već i od stabilnosti agrarne politike i sistemske podrške proizvođačima“, konstatuje Brdar.
Ključna razlika između srpske i evropske poljoprivrede nije u tehnologiji, već u njenoj rasprostranjenostiNaučna saradnica Instituta BioSens objašnjava za portal N1 da su svi primeri primene veštačke inteligencije u poljoprivredi, koje je prethodno nabrojala, prisutni i u Evropi, od satelitske analitike, precizne poljoprivrede do robotizovanih sistema. Dr Sanja Brdar smatra da u tom smislu, Srbija tehnološki ne zaostaje, jer su ista rešenja globalno dostupna i domaće kompanije razvijaju konkurentne alate.
„Ključna razlika ne leži u samoj tehnologiji, već u stepenu njene rasprostranjenosti i sistemske primene. Dok je u mnogim evropskim zemljama digitalizacija postala standardna praksa, u Srbiji je ona i dalje ograničena na manji broj većih proizvođača i entuzijasta, dok većina gazdinstava tek započinje proces digitalne transformacije koja je uslov za primenu AI inovacija. Evropa značajno prednjači u razvoju i primeni robota u stočarstvu i povrtarstvu, gde su sistemi za automatizovanu mužu, preciznu ishranu i selektivnu berbu sve manje tema pilot-projekata, a sve više postaju deo uobičajene proizvodne prakse, naročito u zapadnim i severnim zemljama“, pojašnjava naučna saradnica.
EU kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku podstiče digitalizaciju u SrbijiOsvrnula se i na to da Evropska unija kroz tzv. Zajedničku poljoprivrednu politiku (Common Agricultural Policy – CAP) podstiče digitalizaciju i inovacije, što je, kako ističe, ključni cilj za razvoj poljoprivrede za period 2023.–2027.
„Države članice nude subvencije za preciznu mehanizaciju, senzore i softver, što smanjuje finansijsku barijeru za proizvođače. Takva podrška omogućava proizvođačima da lakše opravdaju investicije u inovacije, jer deo rizika preuzima država. Upravo taj sistemski okvir predstavlja jednu od ključnih razlika u odnosu na Srbiju“, zaključuje za portal N1 naučna saradnica i rukovodilac Centra za informacione tehnologije na Institutu BioSens Dr Sanja Brdar.
Pratite nas na društvenim mrežama
AI generisana ilustracijaPriča nam da AI inovacije u poljoprivredi najčešće dolaze kroz digitalne platforme i aplikacije koje obrađuju podatke i daju preporuke, kao što su, naprimer, procena vegetacije i upozorenje o stresu biljke, zoniranje parcele i predlog varijabilne primene agrotehničkih sredstava.
„U okviru savremenih farm-menadžment sistema ti podaci sve češće stižu sa dronova i senzora na njivi. Dronovi opremljeni multispektralnim kamerama snimaju useve i omogućavaju prepoznavanje zone stresa, nedostatak azota, oštećenja od suše ili pojavu bolesti mnogo pre nego što su vidljivi golim okom. Ti snimci se potom analiziraju AI alatima, koje generišu mape varijabilnog đubrenja ili preporuke za ciljanu zaštitu bilja. Senzori postavljeni u zemljištu mere vlagu, temperaturu i električnu provodljivost, dok meteorološke stanice na parceli prate mikroklimatske uslove“, kazala je dr Sanja Brdar.
Podvlači da farm-menadžment sistemi mogu da predlože optimalan trenutak za navodnjavanje ili tretman u kombinaciji sa algoritmima za analizu vremenskih podataka.
„U stočarstvu, senzori na životinjama, automatske hranilice i video nadzor služe za prikupljanje podataka o ponašanju i unosu hrane, a AI alati prepoznaju odstupanja koja mogu ukazivati na zdravstveni problem“, napominje ona.
Inovativne tehnologije još nisu dovoljno pristupačne svim poljoprivrednicima u SrbijiOhrabruje činjenica da se i u Srbiji razvijaju konkretna domaća rešenja za monitoring i analitiku poljoprivredne proizvodnje zasnovane na veštačkoj inteligenciji, kaže dr Brdar.
Navodi nam da je kompanija Agremo razvila AI platformu koja analizira snimke sa dronova, detektuje problematične zone na parceli, procenjuje broj biljaka i zdravstveno stanje useva, te generiše mape za precizno đubrenje i zaštitu, procenu biomase.
Dodaje da kompanija DunavNET kroz sistem agroNET integriše podatke sa senzora, mehanizacije i parcela u jedinstvenu farm-menadžment platformu, dok kompanija LoginEKO razvija softverska rešenja za digitalizaciju proizvodnje i analizu podataka na gazdinstvu.
Priča nam, da kompanija Cropt sa svojim AI rešenjem Space Garden koristi satelitske snimke, klimatske i istorijske podatke za klasifikaciju useva, procenu prinosa, detekciju šteta i analizu produktivnosti parcela, kako na nivou pojedinačne njive, tako i regionalno.
„Ovakva napredna rešenja najčešće su dostupna većim proizvođačima i kompanijama koje imaju kapacitet da investiraju u digitalnu infrastrukturu i analitiku. Dodatno, agrokorporacije koje posluju u Srbiji poput Syngenta i KITE svojim klijentima nude integrisana digitalna rešenja, od precizne mehanizacije i satelitskog monitoringa do savetodavnih platformi“, navodi.
Ima i besplatnih platformi, ali njihov razvoj još uvek zavisi od entuzijastaIstiče da je važno pomenuti i primer platforme AgroSens, koja je besplatno dostupna poljoprivrednicima u Srbiji. Dodaje da ovaj sistem trenutno ima više od 25.000 registrovanih korisnika, ali da samo njih stotinak redovno unosi podatke i koristi napredne funkcije, koje su najvažnije za dalji razvoj i veće prihvatanje ove tehnologije.
„Upravo ta grupa entuzijasta pokazuje kako AI alati mogu da se primene u praksi: kroz zoniranje parcela, analizu varijabilnosti unutar njive, procenu stanja humusa i planiranje đubrenja na osnovu podataka. Ovaj primer jasno ukazuje da tehnologija sama po sebi nije dovoljna, ključni izazov ostaje prevazilaženje barijera u upotrebi: nedostatak digitalnih veština, navika vođenja precizne evidencije i poverenja u podatke. Bez aktivnog unosa informacija i spremnosti da se rezultati analize zaista primene na terenu, ni najnapredniji AI sistem ne može dati pun efekat. Zato je, uz dostupnost tehnologije, jednako važno ulagati u edukaciju, savetodavnu podršku i jačanje digitalne kulture u poljoprivredi“, ukazuje rukovodilac Centra za informacione tehnologije na Institutu BioSens.
Međutim treba imati u vidu da se primena inovatovnih rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji u Srbiji odvija u uslovima koji su daleko od stabilnih, upozorava dr Sanja Brdar.
„Česte nedovoljne subvencije, neizvesnost tržišta i otkupnih cena, kao i sve izraženiji efekti suše, ekstremnih padavina i temperaturni šokovi u našem regionu čine poslovanje u poljoprivredi još rizičnijim. U takvom ambijentu, ulaganje u inovacije za većinu proizvođača predstavlja dodatni trošak, a ne stratešku investiciju. Upravo zato će brzina šire primene AI u srpskoj poljoprivredi zavisiti ne samo od dostupnosti tehnologije i edukacije već i od stabilnosti agrarne politike i sistemske podrške proizvođačima“, konstatuje Brdar.
Ključna razlika između srpske i evropske poljoprivrede nije u tehnologiji, već u njenoj rasprostranjenostiNaučna saradnica Instituta BioSens objašnjava za portal N1 da su svi primeri primene veštačke inteligencije u poljoprivredi, koje je prethodno nabrojala, prisutni i u Evropi, od satelitske analitike, precizne poljoprivrede do robotizovanih sistema. Dr Sanja Brdar smatra da u tom smislu, Srbija tehnološki ne zaostaje, jer su ista rešenja globalno dostupna i domaće kompanije razvijaju konkurentne alate.
„Ključna razlika ne leži u samoj tehnologiji, već u stepenu njene rasprostranjenosti i sistemske primene. Dok je u mnogim evropskim zemljama digitalizacija postala standardna praksa, u Srbiji je ona i dalje ograničena na manji broj većih proizvođača i entuzijasta, dok većina gazdinstava tek započinje proces digitalne transformacije koja je uslov za primenu AI inovacija. Evropa značajno prednjači u razvoju i primeni robota u stočarstvu i povrtarstvu, gde su sistemi za automatizovanu mužu, preciznu ishranu i selektivnu berbu sve manje tema pilot-projekata, a sve više postaju deo uobičajene proizvodne prakse, naročito u zapadnim i severnim zemljama“, pojašnjava naučna saradnica.
EU kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku podstiče digitalizaciju u SrbijiOsvrnula se i na to da Evropska unija kroz tzv. Zajedničku poljoprivrednu politiku (Common Agricultural Policy – CAP) podstiče digitalizaciju i inovacije, što je, kako ističe, ključni cilj za razvoj poljoprivrede za period 2023.–2027.
„Države članice nude subvencije za preciznu mehanizaciju, senzore i softver, što smanjuje finansijsku barijeru za proizvođače. Takva podrška omogućava proizvođačima da lakše opravdaju investicije u inovacije, jer deo rizika preuzima država. Upravo taj sistemski okvir predstavlja jednu od ključnih razlika u odnosu na Srbiju“, zaključuje za portal N1 naučna saradnica i rukovodilac Centra za informacione tehnologije na Institutu BioSens Dr Sanja Brdar.
Pratite nas na društvenim mrežama
Ohrabruje činjenica da se i u Srbiji razvijaju konkretna domaća rešenja za monitoring i analitiku poljoprivredne proizvodnje zasnovane na veštačkoj inteligenciji, kaže dr Brdar.
Navodi nam da je kompanija Agremo razvila AI platformu koja analizira snimke sa dronova, detektuje problematične zone na parceli, procenjuje broj biljaka i zdravstveno stanje useva, te generiše mape za precizno đubrenje i zaštitu, procenu biomase.
Dodaje da kompanija DunavNET kroz sistem agroNET integriše podatke sa senzora, mehanizacije i parcela u jedinstvenu farm-menadžment platformu, dok kompanija LoginEKO razvija softverska rešenja za digitalizaciju proizvodnje i analizu podataka na gazdinstvu.
Priča nam, da kompanija Cropt sa svojim AI rešenjem Space Garden koristi satelitske snimke, klimatske i istorijske podatke za klasifikaciju useva, procenu prinosa, detekciju šteta i analizu produktivnosti parcela, kako na nivou pojedinačne njive, tako i regionalno.
„Ovakva napredna rešenja najčešće su dostupna većim proizvođačima i kompanijama koje imaju kapacitet da investiraju u digitalnu infrastrukturu i analitiku. Dodatno, agrokorporacije koje posluju u Srbiji poput Syngenta i KITE svojim klijentima nude integrisana digitalna rešenja, od precizne mehanizacije i satelitskog monitoringa do savetodavnih platformi“, navodi.
Ima i besplatnih platformi, ali njihov razvoj još uvek zavisi od entuzijastaIstiče da je važno pomenuti i primer platforme AgroSens, koja je besplatno dostupna poljoprivrednicima u Srbiji. Dodaje da ovaj sistem trenutno ima više od 25.000 registrovanih korisnika, ali da samo njih stotinak redovno unosi podatke i koristi napredne funkcije, koje su najvažnije za dalji razvoj i veće prihvatanje ove tehnologije.
„Upravo ta grupa entuzijasta pokazuje kako AI alati mogu da se primene u praksi: kroz zoniranje parcela, analizu varijabilnosti unutar njive, procenu stanja humusa i planiranje đubrenja na osnovu podataka. Ovaj primer jasno ukazuje da tehnologija sama po sebi nije dovoljna, ključni izazov ostaje prevazilaženje barijera u upotrebi: nedostatak digitalnih veština, navika vođenja precizne evidencije i poverenja u podatke. Bez aktivnog unosa informacija i spremnosti da se rezultati analize zaista primene na terenu, ni najnapredniji AI sistem ne može dati pun efekat. Zato je, uz dostupnost tehnologije, jednako važno ulagati u edukaciju, savetodavnu podršku i jačanje digitalne kulture u poljoprivredi“, ukazuje rukovodilac Centra za informacione tehnologije na Institutu BioSens.
Međutim treba imati u vidu da se primena inovatovnih rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji u Srbiji odvija u uslovima koji su daleko od stabilnih, upozorava dr Sanja Brdar.
„Česte nedovoljne subvencije, neizvesnost tržišta i otkupnih cena, kao i sve izraženiji efekti suše, ekstremnih padavina i temperaturni šokovi u našem regionu čine poslovanje u poljoprivredi još rizičnijim. U takvom ambijentu, ulaganje u inovacije za većinu proizvođača predstavlja dodatni trošak, a ne stratešku investiciju. Upravo zato će brzina šire primene AI u srpskoj poljoprivredi zavisiti ne samo od dostupnosti tehnologije i edukacije već i od stabilnosti agrarne politike i sistemske podrške proizvođačima“, konstatuje Brdar.
Ključna razlika između srpske i evropske poljoprivrede nije u tehnologiji, već u njenoj rasprostranjenostiNaučna saradnica Instituta BioSens objašnjava za portal N1 da su svi primeri primene veštačke inteligencije u poljoprivredi, koje je prethodno nabrojala, prisutni i u Evropi, od satelitske analitike, precizne poljoprivrede do robotizovanih sistema. Dr Sanja Brdar smatra da u tom smislu, Srbija tehnološki ne zaostaje, jer su ista rešenja globalno dostupna i domaće kompanije razvijaju konkurentne alate.
„Ključna razlika ne leži u samoj tehnologiji, već u stepenu njene rasprostranjenosti i sistemske primene. Dok je u mnogim evropskim zemljama digitalizacija postala standardna praksa, u Srbiji je ona i dalje ograničena na manji broj većih proizvođača i entuzijasta, dok većina gazdinstava tek započinje proces digitalne transformacije koja je uslov za primenu AI inovacija. Evropa značajno prednjači u razvoju i primeni robota u stočarstvu i povrtarstvu, gde su sistemi za automatizovanu mužu, preciznu ishranu i selektivnu berbu sve manje tema pilot-projekata, a sve više postaju deo uobičajene proizvodne prakse, naročito u zapadnim i severnim zemljama“, pojašnjava naučna saradnica.
EU kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku podstiče digitalizaciju u SrbijiOsvrnula se i na to da Evropska unija kroz tzv. Zajedničku poljoprivrednu politiku (Common Agricultural Policy – CAP) podstiče digitalizaciju i inovacije, što je, kako ističe, ključni cilj za razvoj poljoprivrede za period 2023.–2027.
„Države članice nude subvencije za preciznu mehanizaciju, senzore i softver, što smanjuje finansijsku barijeru za proizvođače. Takva podrška omogućava proizvođačima da lakše opravdaju investicije u inovacije, jer deo rizika preuzima država. Upravo taj sistemski okvir predstavlja jednu od ključnih razlika u odnosu na Srbiju“, zaključuje za portal N1 naučna saradnica i rukovodilac Centra za informacione tehnologije na Institutu BioSens Dr Sanja Brdar.
Pratite nas na društvenim mrežama
Ističe da je važno pomenuti i primer platforme AgroSens, koja je besplatno dostupna poljoprivrednicima u Srbiji. Dodaje da ovaj sistem trenutno ima više od 25.000 registrovanih korisnika, ali da samo njih stotinak redovno unosi podatke i koristi napredne funkcije, koje su najvažnije za dalji razvoj i veće prihvatanje ove tehnologije.
„Upravo ta grupa entuzijasta pokazuje kako AI alati mogu da se primene u praksi: kroz zoniranje parcela, analizu varijabilnosti unutar njive, procenu stanja humusa i planiranje đubrenja na osnovu podataka. Ovaj primer jasno ukazuje da tehnologija sama po sebi nije dovoljna, ključni izazov ostaje prevazilaženje barijera u upotrebi: nedostatak digitalnih veština, navika vođenja precizne evidencije i poverenja u podatke. Bez aktivnog unosa informacija i spremnosti da se rezultati analize zaista primene na terenu, ni najnapredniji AI sistem ne može dati pun efekat. Zato je, uz dostupnost tehnologije, jednako važno ulagati u edukaciju, savetodavnu podršku i jačanje digitalne kulture u poljoprivredi“, ukazuje rukovodilac Centra za informacione tehnologije na Institutu BioSens.
Međutim treba imati u vidu da se primena inovatovnih rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji u Srbiji odvija u uslovima koji su daleko od stabilnih, upozorava dr Sanja Brdar.
„Česte nedovoljne subvencije, neizvesnost tržišta i otkupnih cena, kao i sve izraženiji efekti suše, ekstremnih padavina i temperaturni šokovi u našem regionu čine poslovanje u poljoprivredi još rizičnijim. U takvom ambijentu, ulaganje u inovacije za većinu proizvođača predstavlja dodatni trošak, a ne stratešku investiciju. Upravo zato će brzina šire primene AI u srpskoj poljoprivredi zavisiti ne samo od dostupnosti tehnologije i edukacije već i od stabilnosti agrarne politike i sistemske podrške proizvođačima“, konstatuje Brdar.
Ključna razlika između srpske i evropske poljoprivrede nije u tehnologiji, već u njenoj rasprostranjenostiNaučna saradnica Instituta BioSens objašnjava za portal N1 da su svi primeri primene veštačke inteligencije u poljoprivredi, koje je prethodno nabrojala, prisutni i u Evropi, od satelitske analitike, precizne poljoprivrede do robotizovanih sistema. Dr Sanja Brdar smatra da u tom smislu, Srbija tehnološki ne zaostaje, jer su ista rešenja globalno dostupna i domaće kompanije razvijaju konkurentne alate.
„Ključna razlika ne leži u samoj tehnologiji, već u stepenu njene rasprostranjenosti i sistemske primene. Dok je u mnogim evropskim zemljama digitalizacija postala standardna praksa, u Srbiji je ona i dalje ograničena na manji broj većih proizvođača i entuzijasta, dok većina gazdinstava tek započinje proces digitalne transformacije koja je uslov za primenu AI inovacija. Evropa značajno prednjači u razvoju i primeni robota u stočarstvu i povrtarstvu, gde su sistemi za automatizovanu mužu, preciznu ishranu i selektivnu berbu sve manje tema pilot-projekata, a sve više postaju deo uobičajene proizvodne prakse, naročito u zapadnim i severnim zemljama“, pojašnjava naučna saradnica.
EU kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku podstiče digitalizaciju u SrbijiOsvrnula se i na to da Evropska unija kroz tzv. Zajedničku poljoprivrednu politiku (Common Agricultural Policy – CAP) podstiče digitalizaciju i inovacije, što je, kako ističe, ključni cilj za razvoj poljoprivrede za period 2023.–2027.
„Države članice nude subvencije za preciznu mehanizaciju, senzore i softver, što smanjuje finansijsku barijeru za proizvođače. Takva podrška omogućava proizvođačima da lakše opravdaju investicije u inovacije, jer deo rizika preuzima država. Upravo taj sistemski okvir predstavlja jednu od ključnih razlika u odnosu na Srbiju“, zaključuje za portal N1 naučna saradnica i rukovodilac Centra za informacione tehnologije na Institutu BioSens Dr Sanja Brdar.
Pratite nas na društvenim mrežama
Naučna saradnica Instituta BioSens objašnjava za portal N1 da su svi primeri primene veštačke inteligencije u poljoprivredi, koje je prethodno nabrojala, prisutni i u Evropi, od satelitske analitike, precizne poljoprivrede do robotizovanih sistema. Dr Sanja Brdar smatra da u tom smislu, Srbija tehnološki ne zaostaje, jer su ista rešenja globalno dostupna i domaće kompanije razvijaju konkurentne alate.
„Ključna razlika ne leži u samoj tehnologiji, već u stepenu njene rasprostranjenosti i sistemske primene. Dok je u mnogim evropskim zemljama digitalizacija postala standardna praksa, u Srbiji je ona i dalje ograničena na manji broj većih proizvođača i entuzijasta, dok većina gazdinstava tek započinje proces digitalne transformacije koja je uslov za primenu AI inovacija. Evropa značajno prednjači u razvoju i primeni robota u stočarstvu i povrtarstvu, gde su sistemi za automatizovanu mužu, preciznu ishranu i selektivnu berbu sve manje tema pilot-projekata, a sve više postaju deo uobičajene proizvodne prakse, naročito u zapadnim i severnim zemljama“, pojašnjava naučna saradnica.
EU kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku podstiče digitalizaciju u SrbijiOsvrnula se i na to da Evropska unija kroz tzv. Zajedničku poljoprivrednu politiku (Common Agricultural Policy – CAP) podstiče digitalizaciju i inovacije, što je, kako ističe, ključni cilj za razvoj poljoprivrede za period 2023.–2027.
„Države članice nude subvencije za preciznu mehanizaciju, senzore i softver, što smanjuje finansijsku barijeru za proizvođače. Takva podrška omogućava proizvođačima da lakše opravdaju investicije u inovacije, jer deo rizika preuzima država. Upravo taj sistemski okvir predstavlja jednu od ključnih razlika u odnosu na Srbiju“, zaključuje za portal N1 naučna saradnica i rukovodilac Centra za informacione tehnologije na Institutu BioSens Dr Sanja Brdar.
Pratite nas na društvenim mrežama
Osvrnula se i na to da Evropska unija kroz tzv. Zajedničku poljoprivrednu politiku (Common Agricultural Policy – CAP) podstiče digitalizaciju i inovacije, što je, kako ističe, ključni cilj za razvoj poljoprivrede za period 2023.–2027.
„Države članice nude subvencije za preciznu mehanizaciju, senzore i softver, što smanjuje finansijsku barijeru za proizvođače. Takva podrška omogućava proizvođačima da lakše opravdaju investicije u inovacije, jer deo rizika preuzima država. Upravo taj sistemski okvir predstavlja jednu od ključnih razlika u odnosu na Srbiju“, zaključuje za portal N1 naučna saradnica i rukovodilac Centra za informacione tehnologije na Institutu BioSens Dr Sanja Brdar.
Pratite nas na društvenim mrežama
![[Aggregator] Downloaded image for imported item #64921](https://e-srbija.info/wp-content/uploads/2025/12/1687175578-shutterstock_1421719007.width-1200-150x150.webp "Kako uništiti buve kod mačke?")
![[Aggregator] Downloaded image for imported item #123570](https://e-srbija.info/wp-content/uploads/2026/01/118385c0-e7be-11f0-9d0a-450e8d4f44fe-150x150.jpg "Devet načina da se osećate bolje u 2026.")
![[Aggregator] Downloaded image for imported item #33863](https://e-srbija.info/wp-content/uploads/2025/11/b1dadae0-c6d1-11f0-9fb5-5f3a3703a365-150x150.jpg "Kako da prepoznate da li je vaš novi omiljeni izvođač stvaran")
![[Aggregator] Downloaded image for imported item #126222](https://e-srbija.info/wp-content/uploads/2026/01/1765403282_itan_hok_piter_dinklidz.width-1200-150x150.webp "BBC odabrao 25 najboljih serija u 2025. godini")
![[Aggregator] Downloaded image for imported item #132823](https://e-srbija.info/wp-content/uploads/2026/02/09c7e370-ea30-11f0-a51b-1b8a77859bc4-150x150.jpg "Zašto ljudi plaču")
![[Aggregator] Downloaded image for imported item #111099](https://e-srbija.info/wp-content/uploads/2025/12/1766348119_shutterstock_2489697379.width-1200-150x150.webp "Zašto se žene brže napiju od muškaraca: Nauka objašnjava razlike u telu i mozgu")
