„PRIVREMENA UPRAVA JE NAJRACIONALNIJI PRELAZNI MEHANIZAM“ Rabrenović objasnio razliku između uprave i nacionalizacije: ŠTITIMO TRŽIŠTE I OSIGURAVAMO RAD NIS-a

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je juče da će Srbija čekati još 50 dana da Rusija pronađe kupca za Naftnu industriju Srbije (NIS) a da će, ako se to ne dogodi, uvesti svoju upravu u tu kompaniju. Stručnjak za državnu upravu Mihajlo Rabrenović objašnjava za Kurir da bi to predstavljalo međukorak kojim država osigurava stabilan rad rafinerije i nesmetano snabdevanje tržišta, ali i da to nije promena vlasništva, već preuzimanje operativnog upravljanja kako bi sistem od vitalnog značaja ostao funkcionalan.

– Razlika između privremene uprave i nacionalizacije mora biti jasna. Nacionalizacija je krajnja mera, koja se primenjuje samo u uslovima „stanja krajnje nužde“ – stanja kojem se, objektivno gledano, približavamo, i to mereno u danima, imajući u vidu višestruke posledice koje već imamo: od narušenog imidža pred stranim investitorima, pa do toga da u lancu vertikalne integracije preti da izostane prerada sirove nafte, pa smo prinuđeni da gotove derivate kupujemo skuplje u inostranstvu i da plaćamo prevoz cisternama, umesto da se koristi naftovod kao povoljniji. Da ne govorimo o hiljadama radnika koji ostaju bez posla… – naglašava Rabrenović.

Na pitanje da li bi uvođenje privremene uprave bilo dovoljno američkoj strani za suspenziju sankcija, profesor Rabrenović odgovara:

– Delimično. To bi bio snažan signal da subjekt pod sankcijama više ne upravlja kompanijom, ali bi se svakako tražio i jasan put ka promeni vlasništva, imajući u vidu da smo svedoci dovršetka jednog složenog istorijskog procesa kojim se, čini se, stvara nova slika na ovim prostorima. Taj proces je započeo devedesetih padom Berlinskog zida i slomom Varšavskog pakta, kao i prodorom NATO-a na Istok. Tako je NIS u većinskom ruskom vlasništvu postao neka vrsta izuzetka.

Rabrenović ocenuje da zato privremena uprava deluje kao najracionalniji prelazni mehanizam koji štiti tržište, osigurava rad NIS-a i stvara prostor da se proces promene vlasničke strukture dovrši u kontrolisanim uslovima i na poslovno korektan način.

-Do drugačijeg scenarija može doći ukoliko bi Putin i Tramp nekim čudom brzo postigli dogovor ne samo o rusko – ukrajinskom sukobu, već o čitavom nizu otvorenih pitanja, te u sklopu toga dogovore da NIS ostaje u ruskim rukama. Ipak, čini se da i po završetku vojnog sukoba ostaje trajni interes da se Amerika učini većom, a to se postiže i tako što se širi njihova energetska zona a ne ruska – kaže stručnjak za državnu upravu.

Da podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je u obraćanju u utorak da „želimo da budemo fer prema Rusima“.

– Mi nismo uvodili prinudne uprave. I želimo da im damo još 50 dana. I tada nećemo odmah nacionalizaciju, daćemo im najbolju cenu i platiti odmah celu cenu! Sve! Pošto naši dugoročni odnosi nisu nešto što traje jednog dana. I ne prestaju odnosi sa Rusijom samo akcijama u NIS-u, kazao je Vučić a potom i pojasnio koji je dalji plan.

– Želimo uspeh ruskoj strani u tom poslu i ne mešamo se u izbor (kupca). Voleli bismo da su nama ponudili, ali poštujemo odluku da to bude neko drugi jer je pravo vlasnika da upravlja svojim kapitalom. Ni posle toga ne želimo da nacionalizujemo to, ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu – obrazložio je Vučić naredne korake.

Kurir Politika