PROJEKAT GENERALŠTAB PAO, RUŠEVINE OSTAJU: Optužbe, pritisak i propuštene prilike

Aktuelna politička dešavanja u Srbiji poslednjih dana ponovo su u centru pažnje javnosti, nakon odluke da se odustane od projekta obnove i revitalizacije kompleksa Generalštaba u Beogradu. Time jedan od najznačajnijih i simbolički najtežih objekata u centru glavnog grada ostaje u stanju ruševina, bez jasnog plana kada i na koji način će taj prostor biti uređen. Odluka o obustavi projekta otvorila je niz pitanja od političke odgovornosti i institucionalnih odnosa, do poruka koje se šalju domaćoj i međunarodnoj javnosti. Projekat koji je godinama najavljivan kao važna razvojna i investiciona šansa sada je zaustavljen, a posledice te odluke tek će se videti. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oštro je reagovao na optužni predlog Javnog tužilaštva za organizovani kriminal protiv ministra kulture Nikole Selakovića, ocenjujući ga kao sramotan i bedan čin, i tvrdeći da ministar nije počinio nikakvo krivično delo. Vučić je poručio da je spreman da on snosi odgovornost, ukoliko neko smatra da je zakon prekršen, naglašavajući da se radi o političkom pritisku koji je, kako kaže, direktno uticao na sudbinu projekta Generalštab. U isto vreme, predsednik je govorio i o situaciji u Naftnoj industriji Srbije. Iako je prošlo više od dva meseca od prekida dotoka nafte preko JANAF-a, Vučić navodi da građani nisu osetili ozbiljne posledice i najavljuje da se u narednim danima očekuju važne, moguće dobre vesti u vezi sa energetskom stabilnošću zemlje.

Ko snosi političku i institucionalnu odgovornost za odustajanje od projekta Generalštaba i činjenicu da ruševine ostaju u centru Beograda?

Da li optužni predlog protiv ministra Selakovića predstavlja pravnu proceduru ili politički pritisak sa dugoročnim posledicama?

Može li država, u ovakvim okolnostima, da garantuje energetsku stabilnost i najavljene „dobre vesti“ za građane?

urednica i voditeljka: Jelena Pejović