SAOPŠTENO JE: Radar: Kako je Moravski koridor stigao od jedne do 2,5 milijarde evra i još nije završen

Ako se po jutru dan poznaje, još pre pet i po godina moglo se naslutiti da će američkom Behtelu i turskoj Enki naprednjačka vlast za izgradnju Moravskog koridora isplatiti mnogo više od 745 miliona evra, plus 20 odsto za nepredviđene troškove, kao što je predviđeno komercijalnim ugovorom, koji je u ime Vlade u decembru 2019. potpisala tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Iz državne kase za do sada najskuplji infrastrukturni projekat u Srbiji već je isplaćeno 221,6 milijardi dinara ili 1,9 milijardi evra, s tim što su u ovogodišnjem budžetu predviđene garancije države za još 300 miliona evra zajmova, a 3. decembra prošle godine Skupština je potvrdila poslednji od četiri već ugovorena kredita za „prvi digitalni auto-put“ od 260 miliona, piše nedeljnik Radar.

To praktično znači da će, bez kamata na do sada ugovorene zajmove od 1,9 milijardi evra, koji će se otplaćivati do 2037, ova saobraćajnica u najboljem slučaju koštati 2,2 milijarde evra ili tri puta više od cene po kojoj je trebalo da bude završena pre kraja 2023, kao što je to prilikom svečanog otvaranja radova, 28. decembra 2019, najavio predsednik Aleksandar Vučić. Sada bi svi, osim izvođača, bili srećni da se radovi završe do kraja ove godine.

Tim pre što revidiranom Fiskalnom strategijom za 2026, sa projekcijama za 2027. i 2028, ministar finansija Siniša Mali za taj projekat i dogodine planira 7,3 milijarde dinara ili oko 62 miliona evra, što će konačni ceh pogurati na skoro dve i po milijarde evra.

Ovakav rasplet mogao se, doduše, naslutiti čim su radovi na auto-putu od Pojata do Preljine počeli, što potkrepljuje i mejl prepiska, u kojoj su, krajem 2020 i početkom 2021, učestvovali brojni državni zvaničnici, među kojima i državna sekretarka u resornom ministarstvu Aleksandra Damnjanović, sada Sofronijević, koja je u međuvremenu avanzovala i postala ministarka, nakon što je to mesto upražnjeno ostavkom Gorana Vesića zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi.

Autentičnost te prepiske za Radar je potvrdio tadašnji dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu, profesor Vladan Kuzmanović, u to vreme član Republičke revizione komisije. Kada je shvatio da se bori sa vetrenjačama i da su uzaludna sva nastojanja da skrene pažnju na uočene nedostatke koje bi, pre nego što se nastave radovi na deonici od Kruševca do Adrana, trebalo otkloniti u sektorima 4 i 6, kod Velike Drenove i Vrnjačke Banje, Kuzmanović je 9. maja 2021. poslao mejl državnim sekretarkama Aleksandri Damnjanović i Milani Rakić i članovima Republičke revizione komisije, sa njenim predsednikom Radojkom Obradovićem na čelu.

„Sada imate kompletnu informaciju, pa vas molim da se setite ovog mejla kada budemo svedoci enormnih troškova izgradnje Moravskog koridora usled lošeg Idejnog projekta i silnih nepredviđenih radova, koji su mogli biti izbegnuti da ste poslušali struku“, napisao je Kuzmanović u poslednjoj rečenici mejla, verovatno i ne sluteći da će pet godina kasnije cena tog projekta biti skoro utrostručena.

U istoj poruci pre toga sve članove Revizione komisije još jednom je obavestio da je Saobraćajni institut CIP, kao projektant, u odgovoru na propuste, koje je u svom izveštaju, kao ovlašćeni izvestilac navela docentkinja Građevinskog fakulteta Sanja Fric, „izneo grube neistine i maliciozne optužbe na račun izvestilaca i Fakulteta, u očiglednoj nameri da skrene pažnju Revizione komisije sa propusta koje je kao projektant učinio u toku izrade planskog dokumenta i Idejnog projekta auto-puta Moravski koridor, za sektore 4 i 6“.

Navodeći da je zbog toga bio prinuđen da odgovori i Revizionoj komisiji i tadašnjem ministru građevinarstva Tomislavu Momiroviću, Kuzmanović je u mejlu izneo i neke detalje sa sednice komisije, koja je 5. marta održana po nalogu Momirovića, nakon sastanka od 24. februara, na kome je dogovoreno da se održi posebna sednica o problemima vezanim za Moravski koridor i da se ponovo glasa o Idejnom projektu sektora 4 i 6. Tada je dogovoreno i da se do te nove sednice svim članovima dostavi „tehno-ekonomska i finansijska analiza iz koje bi se videlo da (zbog viših državnih interesa, tj. potencijalno velikih penala) Idejni projekat Moravskog koridora – sektori 4 i 6 treba prihvatiti uprkos negativnom izveštaju za sveske koje se odnose na trasu auto-puta i denivelisane raskrsnice“.

Ta posebna sednica sazvana je zbog toga što je na prethodnoj, onlajn sednici, na kojoj se glasalo elektronski, bez mogućnosti da se učestvuje u raspravi, članovima komisije umesto originalnog izveštaja koordinatora svih izvestilaca, Sanje Fric, dostavljen izmenjen i nepotpisan Zbirni izveštaj, iz koga su jednostavno izbačene dve ključne primedbe i zaključak da se projekat „ne prihvata“, što je značilo da je Saobraćajni institut CIP kao projektant dužan da otkloni uočene propuste.

Ostatak teksta pročitajte na Radar.rs.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.