Radmila Savićević ludo je volela ovog kolegu: Bušila kulise da bi ga špijunirala, na kraju je umro od tuge za njom

Retke su umetnice koje su uspele da ostave tako dubok trag u kolektivnom pamćenju kao Radmila Savićević. Njena pojava na ekranu uvek je nosila toplinu, humor i iskrenost, a likovi brižnih baka i jednostavnih, dobrodušnih žena postali su deo kulturnog nasleđa. Ipak, najvažnija uloga njenog života nije bila filmska, već ona koju je živela daleko od reflektora – u ljubavi.

U galeriji pogledajte kultne uloge Radmile Savićević:

Njihova bliskost brzo je prerasla u brak, a Božidar je zauvek ostao njen oslonac i saputnik. U privatnom životu nazivala ga je jednostavno – „moj čovek“.

Sudbina je htela da se i Božidar okuša na sceni. Glumom je počeo da se bavi 1948. godine i od tada su njih dvoje delili isti profesionalni i životni put. Igrali su zajedno u Kruševcu, zatim u Nišu, a kasnije i u Beogradu. Gde god je bila Radmila, bio je i on. Delovali su kao neraskidiv tandem – nenametljiv, ali snažan u svojoj posvećenosti.

Radmila je kasnije umela da kaže da su glumci uvek bili „sirotinja“, ali da ni za čim ne žali. Smatrala je da je živela upravo onako kako je želela.

Njihov odnos bio je istovremeno nežan i strastven. Među kolegama su kružile anegdote o Radmilinoj ljubomori, ali uvek ispričane s osmehom. Pričalo se da je znala da razmakne kulise, a po Božidarovoj verziji čak i da ih probuši, samo da bi proverila scenu u kojoj on igra sa mlađom partnerkom. Nakon toga bi ga, kroz šalu, ali sasvim ozbiljno, opomenula da zagrljaji budu malo suzdržaniji. Bila je neposredna, duhovita i britka, žena koja osvaja otvorenošću.

Jedina senka u njihovom životu bila je činjenica da nisu imali potomstvo. O tome su govorili tiho, bez gorčine. Umesto toga, svoju pažnju i nežnost pružali su deci iz komšiluka, porodice i pozorišta, koja su ih doživljavala kao svoje.

Njihova zajednica trajala je decenijama, sve dok ih smrt nije razdvojila. Radmila Savićević preminula je 8. novembra 2001. godine, a Božidar Savićević ju je sledio svega godinu dana kasnije, kao da bez nje nije mogao dalje. Sahranjeni su zajedno na Novom groblju, u Aleji zaslužnih građana, tamo gde su, simbolično, ostali jedno uz drugo.

Iako za života nikada nije dobila priznanje „Dobričin prsten“, koje joj je dugo izmicalo, 2003. godine joj je posthumno dodeljena nagrada „Žanka Stokić“. Došla je kasno, ali s punim razlogom.

Radmila Savićević ostala je upamćena kao oličenje dobrote, iskrenosti i čiste glumačke emocije. Volela je publiku i narod, ali njena najveća i jedina ljubav od početka do kraja bio je Božidar – ljubav kakva je danas retkost, čak i na filmu.

Pogledajte video: Desimir Stanojević i Radmila Savićević pevaju