NEŠTO SE MENJA: Reči koje ne smete koristiti na internetu

Postoji tajni spisak reči koje ne smete da izgovarate na društvenim mrežama ili se čini da svi tako misle.

Možda ste primetili da ljudi izbegavaju određene reči na društvenim mrežama.

Reći će „beživotni“ (unalived) umesto „ubijeni“.

Pištolji su „puce“ (pew pews).

Odrasli ljudi imaju „segs“ umesto seksa.

Korisnici društvenih mreža prvi priznaju da zbog toga zvuče smešno.

Ali mnogi smatraju da nemaju drugog izbora.

Algogovor (Algospeak), kako se često naziva, čitav je kodeks reči izgrađen oko ideje da algoritmovi zakopaju sadržaj koji koriste zabranjene reči ili izraze – da bi pojačali političke ciljeve kompanija u čijem su vlasništvu društvene mreže, ili da bi dezinfikovali fidove za oglašivače.

Tehnološka industrija se zaklinje da je to netačno.

„Jutjub nema spisak zabranjenih ili ograničenih reči.

„Naša politika odražava naše uverenje da je kontekst važan i da reči mogu da imaju različita značenja i namere. Efikasnost ovog slojevitog pristupa očigledna je po raznolikosti naših tema, glasova i perspektiva koje možete videti na čitavom Jutjubu“ kaže But Bulvinkl, portparol Jutjuba za BBC.

Meta i TikTok tvrde istu stvar: mi to nikad ne radimo, to je mit.

Istina je, međutim, komplikovanija od toga.

Istorija je prepuna primera kada su društvene mreže u tišini uticle na to koji sadržaj raste a koji da pada, ponekad na načine koji su u suprotnosti sa njihovim tvrdnjama o transparentnosti i neutralnosti.

Čak i kad se ne svodi na pojedinačne reči, eksperti kažu da tehnološki giganti intervenišu da u tišini zauzdaju neki materijal.

Problem je što nikada ne znate zašto je neka vaša objava omanula.

Da li ste rekli nešto što je uznemirilo algoritme ili ste samo snimili loš video?

Ova dvosmislenost je podstakla široko rasprostranjen režim auto-cenzure.

Rezultat je taj da ljudi govore o ozbiljnim temama luckastim jezikom.

Ali kad se radi o ekstremima, neki korisnici koji žele da postanu viralni potpuno izbegavaju neke teme.

U svetu u kom su društvene mreže glavni izvor vesti i informacija za sve veći procenat javnosti, to bi moglo da znači da postoje neke ideje za koje ljudi nikada ne čuju.

Ostrvljanin

Samo pitajte Aleksa Perlmana.

On ima milione pratilaca na TikToku, Instagramu i Jutjubu, a poznat je po komičnom sadržaju i oštrim političkim stavovima.

Algoritamska cenzura je konstantna pojava, kaže on.

„Da krenem samo od TikToka, retko izgovaram reč ‘Jutjub’.

„Makar prema mom iskustvu, ako gledam analitiku, kad kažem nešto kao što je ‘posetite moj Jutjub kanal’, taj video će propasti“, kaže Perlman.

I nije usamljen u tome.

Ovo iskustvo navelo je Perlmana i druge kreatore da pretpostave da TikTok ne želi da šalje ljude konkurentu i samo će vas srušiti zato što to predlažete.

(TikTok, tvrdi da to ne radi.)

Ali, ponekad, kaže Perlman, ima primera koji mogu još više da uznemire.

Perlman je snimio mnogo videa o Džefriju Epstinu u središtu kontroverzi oko moćnih ličnosti iz poslovnog sveta i politike.

Ali u avgustu prošle godine, primetio je nešto neobično.

„To je bilo baš u vreme kad su tekstovi o Epstinu eksplodirali svuda..

„Odjednom, više snimaka o Epstinu mi je bilo sklonjeno sa TikToka u istom danu“, kaže.

Isti snimci nisu bili taknuti na Instagramu i Jutjubu, ali su prekršili neko pravilo na TikToku koje nije mogao da razume.

„Nije da su došli i podvukli rečenicu koja je prekršila smernice. Ostave vas da pokušate da razlučite šta vam govori crna kutija.“

Perlman kaže da su njegove molbe bile odbijene, a TikTok je ostavio „opomene“ na njegovom nalogu, koje ugrožavaju vašu sposobnost da zarađujete novac na aplikaciji.

„Ubrzo posle toga, počeli smo da viđamo manje naloga velikih imena kako govore direktno o Epstinu“, kaže on.

Izgledalo je kao da su i drugi autori imali slične probleme i da su pokušavali da zadovolje algoritme, kaže Pelman.

On nije prestao da pravi video snimke o Epstinu, ali se Perlman oprobao sa drugačijom strategijom.

„Počeo sam da govorim o njemu šifrovanim jezikom, nazivajući ga ‘Ostrvljaninom’“, kaže on, referišući se na Epsteinovo ozloglašeno privatno ostrvo.

„Problem sa šifrovanim jezikom je što veliki deo publike neće znati o kome govorite“, dodaje.

Razgovarao sam telefonski sa portparolom TikToka.

On nije komentarisao Perlmanov problem sa Epstinom i odbio je da govori u zvaničnom svojstvu.

Ali mi je poslao neke povratne informacije.

Ukratko, TikTok tvrdi da je to zabluda koja ne odražava kako ova platforma stvarno funkcioniše.

Serenity Strull/ Getty Images

TikTok, Meta i Jutjub kažu da su algoritmi koji kontrolišufid složeni, isprepleteni sistemi koji koriste milijarde podataka da bi ponudlili sadržaj koji će biti zadovoljavajući korisnicima.

I sva tri objavljuju informacije koje objašnjavaju kako ti sistemi funkcionišu.

TikTok, na primer, kaže da zasniva preporuke na predviđanjima verovatnoće da svaki pojedinačnj korisnik ima interakciju sa nekim videom.

Kompanije kažu da uklanjaju ili potiskuju objave, ali samo kad taj sadržaj krši jasno naznačene smernice, osmišljene tako da dovedu u ravnotežu bezbednost sa slobodom izražavanja.

TikTok, Meta i Jutjub kažu da uvek obaveštavaju korisnike o ovim odlukama i svi redovno objavljuju izveštaje o transparentnosti sa detaljima o ovim odlukama o moderiranju.

U praksi, međutim, platforme društvenih mreža iznova petljaju sa tim koji se glasovi pojačavaju, a koji zakopavaju, kontradiktorno retorici o otvorenosti i fer pleju, prema istragama BBC-ja, zastupničkih grupa, istraživača i drugih informativnih medija.

Odvojene istrage BBC-ja i Hjuman rajts voča pokazale su da su Fejsbuk i Instagram sistematski ograničavali palestinske korisnike i sadržaj koji podržava palestinska ljudska prava u nedeljama posle napada Hamasa od 7. oktobra na Izrael.

Portparol Mete rekao je za BBC da kompanija pravi „greške“, ali je svaka implikacija da namerno potiskuje određene glasove „kategorički netačna“.

Procureli dokumenti iz 2019. godine pokazuju da je TikTok dao instrukcije moderatorima da potiskuju sadržaje korisnika koji su „ružni, siromašni, sa invaliditetom ili LGBTQ+“ zato što ovaj materijal stvara „manje glamurozno i privlačno“ okruženje.

U ono vreme, TikTok je rekao da je ova praksa mera nasilja koja više nije na snazi.

Ista curenja dokumenata pokazuju da je politika TikToka zabranila „kontroverzne“ strimove uživo kad korisnici kritikuje vlade, mada je TikTok rekao da ta politika „nije namenjena američkom tržištu“.

TikTok je 2023. godine priznao da je imao tajno dugme za „zagrevanje“ koje je koristio da učini da unapred odabrani snimci postanu viralni, što je alatka koja je navodno korišćena za umiljavanje poslovnim partnerima i ponekad je bila zloupotrebljavana od