Režim se ušančio i krenuo u ratove

Srbija je u ratu. Ministarka trgovine premetnula se u srpsku verziju Pita Hegseta (američki ministar rata) i obelodanila da je multinacionalna kompanija Delez objavila rat Srbiji.

Samo nam je to falilo. Mi smo, kaže ministarka, miroljubiva država a drugi nam nameću sukob jer smo ih uhvatili u pljački Srbije, odnosno (legalnom, prim. nov.) iznošenju profita. Tim drugima u pomoć priskače i Handelsblat „neozbiljnim tabloidnim pisanjem“. Handelsblat tabloid??? (Za one koji nisu dovoljno informisani, Handelsblat je najuglednija ekonomska novina u kontinentalnom delu Evrope.)

Ministarki je odmah stigla podrška s najviše monetarne kote – guvernerka Narodne banke osula je drvlje i kamenje na „agresora“ i u stilu rasne radikalke nagovestila njegovo proterivanje. Zna se, poručuje vlast, kako prolaze oni koji Srbiji objave rat (ultimatum). Ako bih se kladio u ishod tog rata, pristojnu kvotu stavio bih na tip da je ovog puta to izgubljen rat za Srbiju. Pogotovo zato što ga je neoprezno i iz jeftinih populističkih poriva pokrenula vlast ograničavanjem marži.

Kraj godine „ne miriše“ na dobro u idućoj.

Bela knjiga, tradicionalni skener poslovne klime i besplatnih, dobronamernih saveta Saveta stranih investitora (FIC), liči na slikovnicu predela slikanog tamnim valerima – zapušten ambijent, nezainteresovana vlast, zaboravljene reforme. Nije pomogla ni mekana ruka urednika knjige da ulepša stvarnost i unese svetlost.

Mnogo je neizvesnosti koje čekaju Srbiju iduće godine, a neizvesnost ubija preduzetnički duh. „Investitori vole kada su pravila jasna i kada su politike stabilne, kada su institucije nezavisne i kada je konkurencija fer i transparentna. I kada su reforme konzistentne“, poruka je Andreasa fon Bekerata, šefa delegacije EU u Srbiji. Ništa od toga nema u Srbiji. Bojim se da je poruka evropskog izaslanika u Beogradu otišla „u vetar“.

Srbija je u ratu i s domaćim preduzetnicima. To kako država mrcvari Milomira Jaćimovića, autoprevoznika iz sela Đurđevo kod Žablja, antologijski je primer siledžijskog iživljavanja nad privatnom inicijativom. Srpska napredna stranka zaboravlja, ne samo u slučaju Jaćimovića, da je posao vlasti da dobro upravlja državom a ne da demonstrira silu. Jaćimović u bavljenju svojim malim biznisom nije prekršio nijedno pravilo i zakon koje je propisala država. Uredno plaća porez i izmiruje sve obaveze, poštuje bezbednost putnika i saobraćajna pravila.

Vlast ga maltretira isključivo zbog njegovih privatnih političkih ubeđenja i ugrožava njegovo ustavno pravo na rad i slobodno raspolaganje svojinom. To što preduzetnik Jaćimović traži pravo na slobodno mišljenje i poslovanje, e taj zahtev trebalo bi da podstakne njegove kolege na podršku.

Oni, međutim, kukavički guraju glavu u pesak kao da se njih to ne tiče, sve naivno verujući da mečka neće zaigrati i pred njihovim vratima. Lojalnost režimu ima granice i prestaje onog trenutka kad su ugroženi imovina i život. To su na svojoj koži osetili neki od viđenijih poslovnih ljudi koji su videli leđa Miloševićevom (i ne samo njegovom) režimu. Zašto li sada okreću glavu od Jaćimovića i državnog terora nad njim?

Srbija je u ratu i sa Vladimirom Putinom koji joj neće oprostiti „izdaju“ oko NIS-a. Iako je na kraju pristao na prodaju ruskog vlasništva u srpskoj Naftnoj industriji, Putinu ostaje još „džebane“ za osvetu – takozvani gasni aranžman iz ukupnog energetskog paketa kojim je držao Srbiju u vazalnom odnosu. Nije nemoguće da od prvog dana iduće godine Srbija neće imati kao do sada povoljne cene u nabavci ruskog gasa, a nije isključena ni mogućnost potpunog prekida snabdevanja.

To bi bio težak udarac za Srbiju u kojoj su strani investitori dolazili iz dva razloga: obilnih državnih subvencija i jeftine energije. Džaba direktor Srbijagasa (inače miljenik Alekseja Milera, šefa Gasproma) najavljuje nabavke gasa iz drugih izvora ako Putin krene da ratuje protiv Srbije. To je još pre deset godina na Minhenskom bezbednosnom forumu najavio sadašnji srpski predsednik, ali ništa od toga nije realizovano. Sad ta najava presecanja pupčane vrpce s Putinom zvuči kao „kasno Marko na Kosovo stiže“.

Optužujući Delez za objavu rata Srbiji ministarka trgovine navela je da od 29 trgovačkih lanaca samo četiri dolaze iz Evropske unije. Namera joj je valjda bila da minimizuje efekte tog sukoba jer „na drugoj strani“ je veća „sila“ –  23 domaća trgovinska lanca. I da potpiri netrpeljivost domaćih potrošača prema „agresorima“ iz EU.

Taj sentiment netrpeljivosti demonstriran je u punom sjaju pod svodom srpskog Parlamenta u kome su se evroposlanici i nemački zvaničnici, zahvaljujući aroganciji poslanika vladajuće koalicije, osećali kao prijatelji namerno poslati u minsko polje. Obračun s gostima iz Evrope pod krovom Doma narodne skupštine mogao bi da ima nesagledive posledice po ekonomiju Srbije i porodični budžet prosečnog domaćinstva.

Mnogo je šančeva iskopano u Srbiji. Režim se sve više izoluje da bi što duže opstao. Rovovi skupo koštaju. Srbija je ušla u finalnu (opasnu) fazu nacionalnog populizma bez fiskalnih kočnica.

Fiskalno orgijanje države nije moglo da se sakrije ni u budžetu za iduću godinu. Fiskalni baferi popuštaju a ako puknu penzioneri će prvi da zakukaju, pa onda zaposleni kojima je država poslodavac. Rast privrede počiva jedino na državnim investicijama, slamka za koju se režim drži je EXPO, ali to nije dovoljno čvrst oslonac.

Sistem je odavno prestao da se reformiše, sve je rigidniji i nepodesniji za održivi rast.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.