„RUSI SIGURNO UŽIVAJU“: Brisel štiti zamrznutu rusku imovinu, Ukrajina na ivici vojnog i finansijskog sloma!

Već dok su se škampi služili na samitu u Briselu 23. oktobra, nešto nije bilo u redu.

Evropski lideri su bili toliko uvereni u dogovor da su već razgovarali o tome kako bi Ukrajina trebalo da potroši novac. Francuska je želela da se oružje kupi u Evropi, dok je Finska insistirala da Zelenski može da nabavi opremu gde god želi, verujući da bi previše uslovljavanja pomoći samo usporilo isporuku oružja.

Ali kada je diskusija prekinuta za ručak bez ikakvog dogovora o korišćenju ruske imovine, postalo je jasno: Belgija, zemlja sa 12 miliona stanovnika, ne bi dozvolila da se bilo kakav plan zajma za reparacije čak i ostvari. Za mnoge u Briselu, ovo je bio šok, jer Belgija gotovo nikada ne preuzima ulogu blokatora u evropskoj politici.

Premijer Bart de Vever je zaustavio plan

Odlučujući udarac zadao je belgijski premijer Bart De Vever, pedesetčetvorogodišnji flamanski nacionalista poznat po duhovitim dosetkama i neobičnom stilu, ali ovog puta je bio izuzetno ozbiljan. Upozorio je svoje kolege da je rizik od ruske odmazde zbog eksproprijacije njihove državne imovine neodrživ.

Ako bi Moskva dobila sudski spor protiv Belgije ili Euroclear-a, belgijskog depozitara koji čuva ruska sredstva, sama Belgija bi morala da vrati sav novac. „To je apsolutno ludo“, rekao je on.

Kako su sati prolazili, De Vever je insistirao da se konačni zaključci samita prepišu, brišući svaku referencu na korišćenje ruske imovine za finansiranje Kijeva. Belgijska blokada je poljuljala evropsko jedinstvo u ključnom trenutku. Da je sporazum postignut, evropski lideri bi poslali snažnu poruku Vladimiru Putinu o dugoročnoj podršci Ukrajini i sopstvenoj spremnosti da preuzmu rizike.

Umesto toga, unutrašnje podele su oslabile i Zelenskog i EU, baš kada američki predsednik Donald Tramp ponovo insistira na sporazumu sa Moskvom i miru koji mnogi u Evropi vide kao veoma nepovoljan za Ukrajinu. Evropske diplomate upozoravaju da bi odlaganje finansiranja moglo oslabiti poziciju Ukrajine pred moguću novu diplomatsku inicijativu.

Brisel blokiran, Ukrajina na ivici finansijskog ponora

Situacija ostaje zamrznuta dok se rat približava prekretnici. Ukrajina klizi ka finansijskom ponoru, Tramp vrši pritisak na Zelenskog da potpiše nepovoljan sporazum sa Putinom, a Belgija nastavlja da blokira evropski plan. Za Kijev, koji se već suočava sa erozijom vojnih zaliha i usporavanjem isporuka zapadne pomoći, svaka nedelja neizvesnosti mnogo znači.

„Rusi sigurno uživaju“, rekao je jedan zvaničnik EU upoznat sa pregovorima.

Lideri EU žele da donesu konačnu odluku na samitu 18. decembra. Ali pitanje ostaje: mogu li Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta da ubede De Vevera da promeni mišljenje? Belgija se za sada ne predaje, a zvaničnici Brisela sve otvorenije priznaju da pregovori podsećaju na „neprobojni zid“.

Još uvek nema znakova popuštanja. „Još nisam impresioniran. Nećemo stavljati rizike vredne stotine milijardi na belgijska leđa. Ni danas, ni sutra, ni nikad“, rekao je De Vever u televizijskom obraćanju.

Kako je pošlo po zlu

Prema rečima više od 20 zvaničnika i diplomata koji su anonimno opisali pregovore časopisu „Politiko“, evropski plan je počeo da puca kako su rasle tenzije između De Vevera i novog nemačkog kancelara Fridriha Merca.

De Vever je došao na vlast nakon teških koalicionih pregovora u februaru, a samo tri nedelje kasnije Merc je pobedio na nemačkim izborima. Obojica su temperamentni političari. Merc je odmah nakon pobede izjavio da Evropa mora težiti „punoj nezavisnosti“ od Sjedinjenih Država i upozorio da bi NATO mogao da nestane, što je izazvalo nervozu među susednim zemljama.

U septembru je Merc dodatno uznemirio belgijsku stranu kada je javno pozvao na korišćenje zamrznute ruske imovine za Ukrajinu, u vreme kada je Belgija vodila osetljive interne razgovore sa Briselom. Više izvora tvrdi da je „išao samostalno“ i gurnuo politiku u javnost pre nego što je Belgija bila spremna.

Nekoliko dana kasnije, fon der Lajen je takođe govorila o inicijativi, uveravajući da „neće biti zaplene imovine“ i da će sredstva biti iskorišćena kao kaparo za reparacije koje bi Rusija ionako morala da plati. Podrška je rasla, ali su belgijski prigovori bili sve glasniji, navodi Politiko.

Belgijska vlada je interno nedosledna

Belgijski ambasador pri EU, Peter Murs, izgleda da je signalizirao da je Belgija spremna da popusti, ali ključni problem je bio što Murs nije bio u direktnom kontaktu sa premijerom. Sve odluke je donosio De Vever, a on je bio čvrsto protiv zadiranja u Evroklir, ključni finansijski centar Belgije.

Tek kada je stigao na samit, evropski lideri su shvatili koliko je ozbiljan. Za mnoge u evropskim institucijama, to je bio jedan od „najgorih komunikacijskih nesporazuma“ unutar EU poslednjih godina.

Složenost belgijske politike učinila je situaciju još težom. De Vever je usred domaće borbe da se dogovori o budžetu od 10 milijardi evra, tako da je mogućnost da će Belgija jednog dana morati da plati Rusiji čak deset puta više nezamisliva.

Američki pritisak i Trampovi planovi

Vašington takođe doprinosi problemima EU. Prema rečima dvojice diplomata, američki zvaničnici su jasno stavili do znanja Briselu da žele da vrate zamrznuta sredstva Rusiji nakon mirovnog sporazuma i da ih iskoriste za zajedničku obnovu Ukrajine, u kojoj bi SAD uzele 50 odsto profita.

U evropskim prestonicama ovo je dočekano sa nevericom, ali i kao upozorenje da će prostor za manevar uskoro biti još manji. Tramp je sve otvorenije zahtevao da Ukrajina i Rusija postignu dogovor, što izaziva ozbiljnu zabrinutost kod evropskih vlada koje se plaše da bi takav dogovor bio skrojen po meri Kremlja.

Kurir.rs/Politico/Agencije