Rutina koja nam nedostaje: Odlazak u krevet u isto vreme svaki dan pomaže u snižavanju pritiska

Odlazak u krevet u isto vreme svake večeri može sniziti krvni pritisak osobe tokom narednog dana, prema novoj studiji Instituta za medicinu rada Oregona u Portlandu. Ova jednostavna intervencija takođe može dovesti do klinički značajnih poboljšanja vrednosti krvnog pritiska.

Nakon dve nedelje doslednog odlaska na spavanje u isto vreme po svom izboru, učesnici studije, od kojih su neki uzimali lekove za snižavanje visokog krvnog pritiska, imali su prosečan pad sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska od 4 mmHg i dijastolnog (donjeg) krvnog pritiska od 3 mmHg, a ovo smanjenje je trajalo 24 sata. Smanjenje noćnog krvnog pritiska od 5 mmHg povezano je sa smanjenjem rizika od kardiovaskularnog događaja za 10 procenata, a polovina učesnika studije je dostigla ovaj prag.

Unutrašnji sat

Zašto redovan san pozitivno utiče na krvni pritisak? Krvni pritisak se menja tokom perioda od 24 sata, što je usko povezano sa cirkadijalnim ritmom, našim „unutrašnjim satom“ koji reguliše ciklus spavanja i buđenja. Skladno tome, krvni pritisak pada preko noći, raste ujutru i stagnira tokom dana.

– Mnogi aspekti kardiovaskularne funkcije, uključujući krvni pritisak, regulisani su unutrašnjim satom tela. Mnogo toga zavisi od prirodnih fluktuacija kortizola i adrenalina u telu, a ove fluktuacije su važne da bi telo pravilno funkcionisalo. – Kada je cirkadijalni ritam poremećen, poremećen je i tajming kardiovaskularnog sistema, i potrebni su dani da se prilagodi – rekla je dr Čeng-Han Čen, interventna kardiologinja u Medicinskom centru MemorialCare Sedlbeck u Kaliforniji, koja nije bila uključena u studiju.

Redovan san utiče na krvni pritisak jer cirkadijalni ritam reguliše ciklus buđenja i spavanja Foto: Shutterstock

Neredovan san i zdravstveni problemi

Rezultat ovih poremećaja je lošiji kvalitet sna, što dovodi do višeg krvnog pritiska. Neredovni rasporedi spavanja mogu značajno poremetiti sposobnost tela da održava stabilan, zdrav krvni pritisak, a efekat je najjači u srednjim godinama i kod žena u perimenopauzi i postmenopauzi.

– Stalno menjanje vremena spavanja otežava sinhronizaciju glavnog sata mozga sa ciklusom spavanja/buđenja. To bi moglo dovesti do toga da krvni pritisak ne pada pravilno uveče, ali i do velikih skokova pritiska ujutru, što povećava rizik od moždanog udara – upozorila je dr Džejn Morgan, kardiolog.

Prethodna istraživanja su identifikovala niz problema kod ljudi koji neredovno spavaju. To uključuje kraći san, fragmentiraniji san i manje dubok san. Svaki od ovih faktora može povećati 24-časovni krvni pritisak.

Izvor: Zivim.jutarnji.hr/Zdravlje.Kurir.rs

Buđenje u 3 ujutru: Zašto se to češće događa ženama posle 55. godine?