U vršačkom Gradskom parku, pod krošnjom drveta starog više od dva i po veka, rodila se jedna od najlepših ljubavnih priča srpske književnosti. Tamo gde su danas tišina i mir, nekada su odzvanjale reči i stihovi mladog Vaska Pope i njegove prve ljubavi – Haše.
U samom srcu Vršca, zelenoj oazi parka, raste i širi krošnju kesten – najstarije drvo u vršačkom gradskom parku.
Staro skoro 250 godina
„Ovako izgleda najstarije drvo u vršačkom parku, jednom od najstarijih parkova u Srbiji. Ono je staro skoro 250 godina i to je jedna retkost na području Srbije, ali izgleda da mu područje i nega Vrščana prija i on je ostavrio tu starost koju je ostvario i dalje je živ, što je jako bitno i dosta je vitalan“, navodi Čedomir Karović, predsednik Pokreta gorana, Vršac.
Pod ovim granama, pre gotovo jednog veka, započela je priča koja je nadživela vreme i koja će kasnije dobiti svoje mesto i u srpskoj poeziji – priča o ljubavi Vaska Pope i Haše Singer, zapisana u stihovima i sećanjima.
1/5
Vidi galeriju
Stablo u centru Vršca Foto: RTS
„Ovaj park i ovo drvo i njegova krošnja su svedoci kako Vasko, ljubeći se onako uzgred sa Hašom, uči šta je glavna stvar u pesmi. Čitaju stihove, govore o stihovima i onako uzgred se ljube i tako otkrivaju tajne stihova“, kaže Dragoljub Đorđević, suorganizator.
Vasko Popa pisao pesmu
„Mi možemo biti sigurni u to jer je Vasko napisao pesmu Čas iz pesništva, koju je upravo posvetio tom trenutku gde oni sede na beloj klupi kojih je nekada bilo puno u gradskoj bašti“, ističe Dragoljub.
Vasko Popa je često isticao da mu je upravo Vršac bio jedan od najdubljih motiva za pesništvo. Njegova veza sa Hašom i sa ovim parkom deo je lokalnog identiteta koji čuvamo.
„Mi smo u Goranima razmišljali da sakupimo kesten ovog starog drveta i da prozvedemo Vaskove sadnice – da bude to Vaskov kesten koji bismo podelili ljudima koji bi želeli da imaju naslednike ovog drveta i da Vasko na taj način nastavi da živi medju našim Vrščanima“, ističe Čedomir Karović.
Danas se najstarije drvo u parku ne pamti samo po godinama. U njegovoj hladovini i dalje nastaju priče, susreti i možda neke nove ljubavi. Kao da duh pesnika i dalje šapuće kroz lišće – o stihovima, tišini i jednoj Haši.
Kurir.rs/RTS
