„SISTEMA PAR-NEPAR NEĆE BITI“ Vučić jasan: Nema potrebe za tim! Šta je par-nepar, mnogi ga se sećaju još iz vremena Jugoslavije, evo kako to funkcioniše

Govoreći koji su dalji potezi naše države i koliko derivata imamo u rezervi, predsednik Vučić je jasno rekao da sistema par-nepar neće biti.

– Nekoliko važnih informacija, mera, i šta je ono što država preduzima, to će biti tema. Mi smo očekivali da ćemo da dobijemo licencu za nastavak snabdevanja naftom naše rafinerije u Pančevu od strane vlade SAD. Da ne ulazim u to da li oni donose posebne odluke ili ih spajaju, mi nismo dobili pozitivnu odluku. Ne samo da sam razočaran, već sam iznenađen, pošto ne vidim šta su time dobili. Trudim se da stvari racionalizujem u životu, bez emocija, iako kada vodite zemlju ne možete to da radite bez emocija, trudio sam se da iz njihovih cipela vidim šta to rade, ali nisam shvatio – rekao je predsednik.

– Nedvosmisleno je da Rusi ne žele da prodaju NIS, rekao je Vučić, i kaže da nije novac u pitanju već politika.

Stariji se sećaju par-nepar sistema još iz vremena Titove Jugoslavije, a evo i kako je funkcionisao.

Kada je 1979. godine svet pogodila naftna kriza prouzrokovana smanjenjem proizvodnje nafte u vreme Prvog zalivskog rata između Irana i Iraka, Jugoslavija je na nestašicu goriva prvo odgovorila uvođenjem sistema vožnje „par-nepar” 1979. godine, a potom i bonova za kupovinu goriva.

Bon za kupovinu benzina i dizel goriva bio je dopunsko sredstvo, ili vaučer, koji je od 1982. do 1984. godini korišćen kao obavezno ograničenje za kupovini naftinih derivata na celoj teritoriji SFR Jugoslavije, od strane jugoslovenskih građana u vreme ekonomske krize.

Po uredbi od 1979. godine problem nedostatka goriva eliminisan je ograničavanjem upotrebe vozila u određenim danima, kada su automobili mogli da se koriste, odnosno danima sa parnim ili neparnim brojem na kraju registarske tablice. Iako ova mera nije dugo trajala, vozači su je dobro upamtili, jer su dok je bila na snazi ponedeljkom, sredom i petkom na ulicama mogli da budu samo automobili čiji se registarski broj završava parnim brojem, dok su ostalim danima mogli da voze oni kojima se registracija završavala na neparan broj.

Ova mera je mnoge građane bacila u očaj, naročito očeve trudnih žena i male dece koju je trebalo voziti u školu ili obdanište. Evo jednog primera:

Žena mi je bila trudna u tom periodu i strepeo sam da će porođaj da krene na neparan dan, a registracija mi se tada završavala dvojkom – seća se Miloš Janković, može se pročitati na Vikipediji.

Sa implementacijom bonova za gorivo započelo se na celoj teritoriji SFR Jugoslaviji po odluci Savezne vlade 1982. godine, zbog povremenih nedostataka goriva za pogon vozila.

Tako je u oktobru 1982. godine Savezno izvršno veće (današnja vlada) uvelo vaučere (bonove) za kupovinu benzina i dizela za privatnu i službenu upotrebu.

Tokom naredne dve godine, sa nekim promenama i dopunama, vlasnicima različitih vrsta vozila i mašina, pripadao je mesečno određen broj bonova iskazan u litrima goriva. Pa je tako vlasnicima:

motora i motornih testera i kosilica sledovalo 5 litara goriva mesečno.
ličnih motornih vozila pripadala vrednost bonova za nabavku 40 litara goriva mesečno,
malih poljoprivrednih mašina i građevinskih mašina, od buldožera do miksera 500 litara

Najviše litara goriva pripadalo je vlasnicima motornih drumskih vozila preko 7 tona nosivosti i autobusa, koji su obavljali javni prevoz u drumskom saobraćaju.

Takođe veća količina bonova pripadala je „terenskim radnicima“, doktorima, veterinarima, inspektorima sa vlastitim vozilima, invalidima, kao i verskim zajednica i sveštenicima koji su koristili vozila za verske obrede. Isti slučaj je bio i sa vlasnicima traktora, registrovanih brodova i taksi vozila.

Bonovi su deljeni i strancima i migrantima koji su putovali kroz Jugoslaviju putem turističkih i komercijalnih vaučera koje je izdao Udruženje auto-moto savez Jugoslavije.