POJAVILI SE NOVI DETALJI: Srbiji produžena isporuka gasa iz Rusije, šta predlaže Brisel

Gas ne miriše, ali se njegova politika jasno oseti, naročito kada Evropa odluči da zavrne ventil.

Sama pomisao na gas i naftu stanovnicima Srbije izaziva jezu i u letnjim danima, uglavnom zbog cene, a kamoli u periodu sezoni grejanja.

Nacrt nove regulative Evropske unije (EU), kojom se postepeno zabranjuje uvoz prirodnog gasa iz Rusije i predviđa potpuno odricanje do 2028. godine, uneo je nemir u Srbiji.

Međutim, iako su najviši zvaničnici Srbije najavu mera iz Brisela ocenili kao „katastrofalnu“, u tekstu dokumenta iz Brisela ne postoji odredba o izričitoj zabrani tranzita ruskog gasa iz EU ka trećim zemljama, u ovom slučaju ka Srbiji.

„Srbija je u veoma teškoj i gotovo bezizlaznoj situaciji“, izjavila je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović posle najava iz Brisela.

Mračnim prognozama pridružila se Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, ali i Aleksandar Vučić, predsednik države, koji je zapitao odakle država da nabavi gas, ako ne iz Rusije.

„U predlogu nema zabrane tranzita ruskog gasa, već veća i stroža kontrola.

„Ali za Srbiju je najbitnije da smanji njegovu potrošnju i da ulaže u energetsku efikasnost, pa da sistemi za grejanje koriste otpadnu toplotu iz elektrana, toplotne pumpe, biomasu ili neki drugi obnovljivi izvor energije, a ne gas“, kaže Aleksandar Kovačević, stručnjak za energetiku, za BBC na srpskom.

‘Imaćemo jednu od najnižih cena gasa u Evropi’: Vučić

Srbija još nema dugoročni sporazum sa Rusijom o nabavci gasa.

Ali je Vučić 30. marta 2026. objavio da je Srbija dobila još tri meseca produženja ugovora za gas iz Rusije.

Srbija je dobila gas po fleksibilnim uslovima i bićemo verovatno druga zemlja u Evropi koja ima najnižu cenu gasa, iza Belorusije, rekao je Vučić posle razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, potvrdio da su Putin i Vučić razgovarali i da je Rusija posvećena njenim obavezama u isporuci energenata.

„Posebno smo posvećeni našim obavezama prema prijateljskim i bratskim zemljama, kao što je Srbija“, rekao je Peskov na konferenciji za novinare, prenose Ria novosti.

Trenutni sporazum sa Gaspromom pokriva više od 80 odsto potreba Srbije za gasom.

Dušan Bajatović, generalni direktor državne kompanije Srbijagas, rekao je da Srbija dobija deset miliona kubnih metara gasa dnevno.

Vučić je u oktobru 2025. rekao da je očekivao potpisivanje trogodišnjeg ugovora o snabdevanju gasom još u maju (te godine), tvrdeći da je srpska strana u pregovorima bila „više nego fer i poštena“.

„Oni žele time da nam kažu, ‘ako vi budete krenuli u nacionalizaciju NIS ili bilo šta drugo, mi možemo da presečemo gas 31. decembra’.

„To je za mene veoma, veoma loša poruka u svakom smislu, ne zato što smo mi planirali da nacionalizujemo, jer da jesmo mi i dalje ne bi imali sankcije“, izjavio je ranije Vučić.

O idejama iz Brisela

Konačan tekst nove regulative biće poznat posle konsultacija Evropskog parlamenta i Saveta EU.

„Tek kada bude dogovoren konačan tekst regulative formalno će se glasati za nju“, napominje Pipa Galop, savetnica za energetsku politiku za Jugoistočnu Evropu, nevladine organizacije Bankwatch Network, za BBC na srpskom.

Prema objavljenom predlogu, od 1. januara 2026. biće pooštrena kontrola i uveden rigorozan administrativni postupak u vezi sa tranzitom ruskog gasa iz zemalja EU ka trećim zemljama.

„Svaki gas koji je, pre nego što je uvezen iz EU, bio izvezen iz Rusije, bilo direktno ili posredno preko treće zemlje, trebalo bi da bude obuhvaćen zabranom, osim u slučaju tranzita“, navodi se u predlogu Regulative EU.

Da bi gas iz Rusije stigao u Srbiju biće potrebno da se dokaže poreklo, ruta i krajnje odredište svake pošiljke kako neki kubik (1.000 litara) ne bi završio u EU.

‘Srbija neće ostati bez ruskog gasa’

Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana, kaže za RTS da Srbija neće ostati bez gasa.

„Predstavnica iz Brisela je rekla da Srbija nije obuhvaćena jer nije članica EU, što znači da će nama ruski gas biti dozvoljen.

„Nešto slično je rekla i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom posete Beogradu, ističući da Srbija neće moći samo da reeksportuje gas i produži tranzit gasa prema Mađarskoj“, ukazuje Putniković.

Sličnog mišljenja je i Martin Vladimirov, direktor Programa za energetiku i klimu Centra za proučavanje demokratije u Bugarskoj.

„Ne postoje tehnički ili ekonomski rizici po bezbednost snabdevanja Srbije.

„Najranjivija je Republika Srpska, jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, jer sav prirodni gas dobija iz Srbije“, kaže Vladimirov za BBC na srpskom.

Region, međutim, koristi veoma malo gasa u celini, jer privreda nije gasifikovana i postoje alternative, dodaje.

Šta tačno piše u predlogu Regulative EU?

U predlogu se jasno propisuje kako se postepeno ukida uvoz ruskog prirodnog gasa na tržište EU.

Cilj je, kažu iz Brisela, da do 2028. godine zemlje članice EU potpuno obustave korišćenje ruskog gasa, a da do tada pripreme planove diverzifikacije.

Predviđen je i prelazni period za postojeće ugovore sa Rusijom.

Kupci iz EU neće moći da potpisuju nove ugovore o uvozu ruskog gasa posle 1. januara 2026., a postojeće će morati da prekinu najkasnije do kraja 2027. godine, piše u predlogu.

Prema predlogu, kratkoročni ugovori o nabavci ruskog gasa, potpisani do 17. juna 2025. mogu da se primenjuju do istog datuma sledeće godine, a dugoročni do 1. januara 2028.

Koliko je Srbija zavisna od ruskog gasa?

Ukratko, mnogo.

„Srbija troši 2,8 do tri miliona kubika gasa godišnje, od čega industrija troši 1,3 miliona.

„Sve zapadne investicije računaju na te stabilne i jeftine energente. Gradovi koji se greju na gas troše oko 650, a domaćinstva skoro 300 miliona kubika“, kaže Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, za BBC na srpskom.

Udeo gasa iz Rusije u ukupnom uvozu u Srbiju u 2024. bio je 89 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

U 2025. taj procenat je bio manji.

Ima li Srbija alternativu ruskom gasu?

Srbija ima više alternativa ruskom gasu, a najpre treba da smanjimo potrošnju, kaže Kovačević.

Tursko tržište gasa je veliko, ima mnogo različitih izvora i istim putem može da dođe kao i ruski gas, dodaje.

„Tu je i Bugarska, koja može da reeksportuje sve vrste gasa, među kojima i tečni prirodni gas LNG i azerbejdžanski gas u Srbiju, preko Bugarsko-srpskog gasnog interkonektora“, kaže energetski stručnjak Vladimirov iz Bugarske.

„To je količina od oko 1,5 milijardi kubnih metara godišnje, a tu je i 10 odsto raspoloživog