Srpkinja otišla u Austriju pre 36 godina, živela u siromaštvu, pa pobegla na selo: Svojom odlukom i pričom šokirala je i najbogatije gastarbajtere

Mnogi Srbi koji odu da žive i rade u inostranstvo očekuju život iz snova, ali se često suočavaju sa realnošću koja je daleko od luksuza. Priče o teškim počecima i adaptaciji negde „preko“ nisu retke, ali jedna Srpkinja je svojom životnom filozofijom posebno privukla pažnju javnosti.

Na Fejsbuk stranici „Balkanci u Nemačkoj“ nedavno je objavila ispovest koja je brzo postala viralna. U objavi opisuje svoj dolazak u Austrijupre 36 godina, rad na teškim poslovima, kao i put ka životu kakav je oduvek želela – skroman, ali slobodan.

U Austriji je sačekao poljski WC

– U Austriju sam došla pre 36 godina u stanu koji nije imao ni vodu a kamoli kupatilo. Na svakom spratu stare zgrade bila je ugrađena česma sa hladnom vodom, koju su stanari točili u bokalima i unosili u stanove i WC od dasaka, poznat kao „poljski WC“, piše ona pa dodaje da je vodu morala da zagreje i da se kupa u plastičnom koritu. To joj je bio poprilični šok, jer je za razliku od uslova u Austriji, u Srbiji imala kupatilo, bojler i veš mašinu.

– Pitala sam se gde sam to došla. Pobegla od jednog siromaštva da bih došla u još gore?! – priseća se.

Ali, uprkos teškom početku, Srpkinja nije odustala.

– Počela sam da učim nemački jezik kao luda, radila najgore poslove dok nisam sredila „papire“, zaposlila se na bečkom aerodromu kao supervizor, preselila se u bolji stan i upisala auto školu, položila i kupila auto – piše ona.

Za sve to su joj bile, navodi, potrebne dve godine.

Kako sama kaže, nikada joj nije padalo na pamet da u Srbiji gradi vile i kule „da vidi narod šta ima“ i postane rob materijalnih stvari i kredita.

– Želela sam da živim – ističe, dodajući da je prvih 16 godina u inostranstvu ispunjavala želje koje u domovini nije mogla, putovala i uživala u mladosti.

Posle 15 godina otišla na selo

Kada su cene stanarina u Beču počele da rastu, odlučila je da napusti grad i kupi seosko domaćinstvo u Donjoj Austriji, za male pare.

– Kuću sam sredila da imam samo osnovno i po mom ukusu da zadrži dah prošlog veka. Tražila sam stari, originalni nameštaj iz prošlog veka jer me ništa novo, moderno i skupo ne interesuje – objašnjava.

Danas živi samostalno i skromno – greje se na drva, kupila je motornu testeru da sama seče daske i palete. Takođe farba zidove, hekla zavesa i veze stolnjake, a naučila je i malterisanje i zidanje.

– U sezoni proizvodim svoje organsko voće i povrće, a bašta mi je od proleća do jeseni puna cveća – navodi ponosno ona.

Već 20 godina živi praktično besplatno u kući od 105 kvadrata.

– Komunalije u selu plaćam četiri puta godišnje i struju koliko mogu sama da potrošim. Cilj mi je bio da izađem iz sistema, onoliko koliko je to moguće u zapadnim zemljama. Svojom skromnošću sam uspela u tome. Sada ne moram više da radim puno radno vreme i imam mnogo više slobodnog vremena za sebe – piše.

Dok mnogi gastarbajteri rade po tri posla i guše se u kreditima, ona sedi u svojoj seoskoj kuhinji, loži šporet „smederevac“, sluša puckanje vatre i predenje mačke.

– I dok slušam ove moje gastarbajtere kako mi se žale da rade po tri posla, u sebi mislim, nije bogatstvo imati prazne bogate kuće u domovini i voziti skupe aute… Bogatstvo je kada imaš hrabrosti da budeš drugačiji i da budeš srećan – zaključuje ova Srpkinja.