POJAVILI SE NOVI DETALJI: Šta nam je otkrio dokumentarni film ‘Melanija’ (i šta nije)

REUTERS/Kevin Lamarque

Od televizijskih sastanaka kabineta do kasnih noćnih objava na njegovom platformi Istina (Truth Social), američki predsednik Donald Tramp retko je izlazio iz reflektora otkako se vratio u Belu kuću u januaru.

Ali najčešće se pojavljivao bez supruge.

Pa, gde je onda Melanija?

Novi dokumentarac, koji je koproducirala sama prva dama, upravo ima za cilj da odgovori na to pitanje.

„Melanija: 20 dana do istorije“ (Melania: 20 Days to History) pruža gledaocima intiman uvid u život Melanije Tramp u danima koji su prethodili inauguraciji njenog supruga u januaru 2025. godine.

Film je počeo da se prikazuje u bioskopima širom sveta, a naravno, prate ga kontroverze.

Dobio je značajnu pažnju kritičara Trampove administracije i nadzornih tela, koji su kritikovali finansiranje projekta i odbacili vreme njegovog objavljivanja kao neosetljivo, jer u Americi rastu protesti rastu zbog dva ubistva u Mineapolisu u koja su umešani agenti Službe za imigraciju (ICE).

Ako ostavimo politiku na stranu, oni koji traže odgovore kako Tramp provodi vreme mogli bi smatrati da film nije zadovoljavajući – u većem delu prikazuje Melaniju Tramp u prolazu, na javnim događajima ili kako između sastanaka bira uzorke tkanina i posuđe.

Ipak, kratki razgovori sa njenim najbližim prijateljima pružaju uvid kako se poznata enigmatična prva dama pripremala za početak drugog predsedničkog mandata njenog muža.

„Svi žele da znaju, pa evo“, kaže ona u uvodu.

Suprug je stalno hvali za film.

„Uradila je sjajan posao. Obavezno pogledajte film ‘Melanija. Nabavite karte odmah, brzo se rasprodaju“, napisao je na mrežama 26. januara.

Četiri dana kasnije se ponovo oglasio: „Sinoć sam drugi put gledao film ‘Melanija’. Publici se baš dopao, kao i meni. Pogledajte ga, obavezno pogledajte“.

Nisu baš svi oduševljeni filmom.

Mnogi su osuli paljbu u komentarima na društvenim mrežama, a drugi kažu, pozivajući se na objave sa blagajni nekih bioskopa, da bi film ‘Melanija’ mogao da bude najveći neuspeh u istoriji Holivuda.

Evo šta smo naučili gledajući film – a šta nismo.

Iskakanje iz scenarija

Na početku filma, Melanija je jasna: „Želim da pokažem američkom narodu moj put od obične građanke do prve dame“, kaže ona.

„Melanija“ je koprodukcija Melanije Tramp i reditelja Breta Ratnera, zajedno sa drugim partnerima, a za distribuciju je zadužen Amazon MGM Studios.

Film je Ratnerov prvi projekat otkako je optužen za seksualno nedolično ponašanje na vrhuncu pokreta #MeToo 2017. godine.

Ratner je negirao optužbe.

Veći deo filma se dešava u Tramp kuli u Njujorku, u predsedničkoj rezidenciji na Floridi u Mar-a-Lagu ili na putu između njih.

Ne vidi se mnogo unutrašnjosti dva luksuzna objekta, već tek prostorije u kojima se Melanija sastaje sa stitlistima, organizatorima događaja i dekoraterima enterijera.

U nekoliko trenutaka, Ratner interveniše kako bi podstakao Melaniju da više priča o sebi.

Kakvu muziku voli?

Majkl Džekson joj je omiljeni, otkriva tokom vožnje kolima do aerodroma, posebno pesma „Billie Jean“, koja se čuje u pozadini filma u dva navrata.

Njih dvoje slušaju pesmu, a ona u jednom trenutku pevuši.

„Jesmo li se mi to uputili na karaoke sa Melanijom?“, uzbuđeno pita Ratner.

Pogledajte video kako je Melanija ukrasila Belu kuću kada je rovi put bila u ulozi prve dame

Njena najličnija borba

Jedaqn od najiskrenijih, najotvorenijih i najemotivnijih trenutaka u filmu je kada Melanija govori o smrti majke, opisujući tugu kao nautaživu.

Njena majka Amalija Knavs je preminula u januaru 2024. godine.

Prvo se otvorila dekorateru enterijera, kada je govorila o planovima da se porodica Tramp useli u Belu kuću.

Čini se da njena tuga jasno očitava na licu kada prisustvuje sahrani bivšeg predsednika Džimija Kartera u Vašingtonu 9. januara 2025. godine, na godišnjicu smrti njene majke.

Opisuje kako sedi u Vašingtonskoj nacionalnoj katedrali, na sahrani Kartera, ali da joj je na umu „moja voljena majka“.

„Bila je najvrednija nit mog života“, dodaje.

Donald Tramp kaže pred kamerom da je njegova supruga „teško preživela“ smrt majke.

Posle sahrane, Melanija Tramp ide direktno iz jedne katedrale u drugu, katedralu Svetog Patrika na Menhetnu, da bi upalila sveću u čast njene majke.

Getty ImagesMelanija i Donald Tramp na sahrani predsednika Džimija Kartera, koji je poživeo 100 godina

Unutar njenog malog kruga bliskih

Njenog supruga Donalda Trampa vidimo tek povremeno u filmu.

Pojavljuje se na ključnim događajima i u nekoliko privatnih trenutaka da bi pohvalio suprugu.

Možda su njeni najtopliji odnosi sa njenim dugogodišnjim stilistom, Erveom Pjerom, i prvom damom Francuske Brižit Makron.

„Uvek sam uz tebe, povezani smo po mnogim temama“, kaže joj Brižut Makron.

Dok su Donald Tramp i francuski predsednik Emanuel Makron imali problema sa odnosima, u filmu vidimo srdačan video poziv dve prve dame i njihovu zajednilku zabrinutost zbog porasta anksioznosti mladih i uticaja društvenih mreža.

Nasuprot tome, njeni sastanci sa Pjerom, koji je zaslužan za mnoge njene izglede na javnim događajima, među kojima i predsedničku inauguraciju, usredsređeni su na finije detalje – osminu inča na kragni ili kroj revera.

Upitana za prijateljstvo sa Pjerom, ona kaže da njih dvoje godinama sarađuju jer imaju „veliku energiju i viziju“.

Pjer kaže da oseća da govore istim jezikom – jezikom detalja i dizajna, zahvaljujući Melanijom ra ijem iskustvu u manekenstvu i njenim čvrstim stavovima o tome kako joj odeća stoji.

Ono što ne vidimo je šira Trampova porodica, ili kako žive, na šta im ode dan.

Trampova deca se pojavljuju samo u masi na njegovom polaganju predsedničke zakletve.

Iako Melanija Tramp toplo govori o njenom sinu Baronu, on izgleda izbegava kameru – naglo odlazi kada porodica zajedno uđe u Belu kuću.

„Veoma je važno da on živi život koji želi“, kaže ona.

Getty ImagesDonald i Melanija Tramp na premijeri filma u Kenedi centru

Komplikovana uloga prve dame

Kroz ceo film provejava Melanija nelagodnost zbog njene nove (stare) uloge, ponekad kao da žali što gubiti privatnost i slobodu zbog krutih i javnih obaveza prve dame.

Uloga prve dame je „smišljena“ i