ŠTA NEMCI ZAISTA MISLE O GASTARBAJTERIMA SA BALKANA Živela sam tamo, posle 6 godina odustala, njihov mentalitet me iscrpeo, tretirali nas kao bubašvabe

Mnogi priznaju da zbog toga ali i samih Nemaca planiraju povratak u svoje matične zemlje.

Godinama se Nemačka na Balkanu pominjala kao sigurna luka za bolji život, višu platu i uređen sistem u kojem se trud isplati. Odlazak „preko“ često se predstavljao kao spas, rešenje za sve probleme i prilika koja se ne propušta, naročito za one nezadovoljne stanjem kod kuće.

Međutim, iskustva ljudi koji tamo žive ili su se iz nje vratili sve češće ruše tu idealizovanu sliku. Iza većih plata kriju se visoki troškovi, naporan tempo i osećaj da život nije ni približno onakav kakvim se godinama opisivao. Upravo zato, Nemačka za mnoge više nije zemlja meda i mleka, o čemu svedoči i jedna objava na Reditu.

„Nije život u Nemačkoj toliko dobar koliko se priča“

„Sve više ljudi govori o odlasku u Nemačku kao da je to neki ‘spas’, ali realnost je mnogo drugačija kada se skine sjaj s te priče.

Plate jesu veće, ali kada pogledaš neto iznos, veliki deo ode na poreze i osiguranja. Stanovi su izuzetno skupi, posebno u većim gradovima gde je 1.200-1.500 evra za prosečan stan sasvim uobičajeno. Kada se tome doda depozit od nekoliko kirija, prevoz, hrana i ostali troškovi, ostane manje nego što bi čovek očekivao.

Tempo rada je brz, ljudi su rezervisani, a papirologija zna da bude haotična uprkos priči da je ‘sve savršeno organizovano’. Mnogi tamo žive solidno, ali nikako luksuzno. Kada se sve uporedi, ponekad je zaista bolje ostati gde jesi – manji troškovi, poznato okruženje i mirniji život. Šta vi mislite? Isplati li se odlazak ili je cela priča previše idealizovana?“, napisala je jedna Hrvatica koja živi u Nemačkoj.

Svojom objavom na jednom mestu skupila je veliki broj ljudi širom Balkana koji su pisali različite komentare.

„Ta priča je završena“

„Tempo rada uopšte nije brz, zavisi od veličine grada u kojem živiš. Ne vidim da je u Zagrebu, Beogradu ili Sarajevu sporije. Kompanije daju 25 do 30 dana godišnjeg odmora. Bolovanja možeš koristiti po potrebi. Državni praznici su brojni. Slažem se s tvrdnjom da život u Nemačkoj nije toliko dobar koliko se priča, ali to danas važi za gotovo svako mesto na svetu. Prošla su vremena kada si mogao da odeš negde, zaradiš znatno više i imaš dovoljno za sve, a još da ulažeš u jeftiniji Balkan. Ta priča je završena“, napisala je jedna korisnica, dok je druga dodala:

„Mislim da je najveći problem to što su se cene praktično izjednačile. Više nema situacije da uštediš i onda s tim novcem na Balkanu možeš mnogo da uradiš. U Austriji sam i cene stanova su slične kao u Dalmaciji. Može se uštedeti čak i s manjim platama, ali danas s tim novcem ne možeš mnogo postići“.

 „Nemački mentalitet me je iscrpeo“

Korisnici su komentarisali kako kvalitet života u velikoj meri zavisi od toga kako te tretiraju.

„Nemci cene Bakance jer smo vredni i kvalitetno obavljamo posao, a to im je najvažnije. Ne možemo se porediti s migrantima koji žive isključivo od socijalne pomoći“, napisala je jedna korisnica, dok druga ima drugačije mišljenje:

„Živela sam tamo. Posle šest godina sam odustala. Mentalitet me je iscrpeo, iako je birokratija veoma dobro uređena. Izuzetak je bio period kada smo vadili vize jer još nismo bili u Evropskoj uniji; tada su nas tretirali kao bubašvabe.“

„To me je podstaklo na odlazak“

Tada se javila i treća i dodala:

„Postoje benefiti koje u Hrvatskoj ne bi dobio ni u snovima. Takođe, često te poštuju kao radnika, naravno u zavisnosti od kompanije i vrste posla. Radiš svoj posao, pita te se za mišljenje, a ne kao kod nas gde često moraš da radiš isključivo po nalogu nadređenog. Dobra je i činjenica da ne slušaš svakodnevne političke rasprave iz prošlosti. Međutim, Nemačka ima svoje političke probleme koji su mene lično podstakli na odlazak, pre svega situacija s migrantima“.

 „Nije više tako dobro kao ranije“

Neki su priznali, sada već dobro poznatu činjenicu – da ni Nemačka nije više ono što je bila.

„Nije više tako dobro kao ranije, posebno u velikim gradovima poput Minhena i Berlina. Ipak, kvalitet života i mogućnosti napredovanja i dalje su bolji nego na Balkanu. Problem je u očekivanjima. Došla sam s idejom da će biti bolje nego kod kuće i zaista jeste. Partner i ja zajedno zarađujemo oko 7.000 evra neto mesečno, kupili smo stan i živimo veoma udobno. Planiramo da se vratimo kada otplatimo stan. Nemamo automobil ni decu, pa su nam troškovi manji“, napisala je još jedna žena sa Balkana.

Međutim, bilo je i onih koji su se pokajali što su se vratili.

„Vratio sam se u Hrvatsku i požalio. Problem nije samo u novcu, već u okruženju i ljudima. U Nemačkoj i Austriji ljudi su mi bili otvoreniji. U Hrvatskoj su mnogi nezadovoljni i ljuti, uključujući i zaposlene u uslužnim delatnostima“, dodao je na kraju jedan Hrvat.

Kurir.rs/Blic/Dnevno.hr