ŠTA PAD POKROVSKA ZNAČI ZA UKRAJINU, A ŠTA ZA RUSIJU? Evo zašto je grad bitan i da li će Kijev imati dovoljno snage da uspori tempo ruskog napredovanja

Dok Rusija ubacuje ogromne snage u Pokrovsk kako bi totalno zauzela istočni grad rudarskog regiona, postavlja se pitanje šta će se dogoditi dalje i da li je Ukrajina spremna.

Međutim, bez obzira na borbenu sposobnost Rusije nakon zauzimanja Pokrovska i kratke operativne pauze koja bi verovatno usledila, stanje ukrajinskih jedinica koje su tamo raspoređene odrediće tempo budućih borbi, naglašava Paroinen.

„Mnogo toga će zavisiti od stanja ukrajinskih snaga nakon Pokrovska i Mirnograda. Mislim da je ključno pitanje: da li je vredelo zadržavati ove gradove koji su sada veoma teški za odbranu?“ rekao je Paroinen za Kijev independent.

Ruske trupe se približavaju ukrajinskom „džepu“, ostavljajući samo oko 10 kilometara prostora za snabdevanje trupa i opreme u Pokrovsk i Mirnograd, prema ukrajinskoj grupi za praćenje bojišta DeepState. 

Pokrovsk, nekada ključni ukrajinski logistički centar u relativno mirnom delu Donjecke oblasti, dugo je bio fokus ruske ofanzive. Od februara 2024, kada su ruske trupe zauzele Avdijivku, grad oko 45 kilometara jugoistočno, ruske snage polako su se kretale prema Pokrovsku i stigle do njegovih oboda krajem godine.

Nije jasno koliko još dugo Ukrajina može da zadrži Pokrovsk. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je krajem oktobra izjavio da ruske trupe nadmašuju Ukrajince u sektoru Pokrovsk u odnosu osam prema jedan. 7. korpus ukrajinskih Vazdušno-desantnih snaga, raspoređen u toj oblasti, priznao je 12. novembra da je nedavna velika ruska ofanziva korišćenjem lakih vozila bila „delimično uspešna“.

Iza Pokrovska Ukrajina je, kako se čini, pripremila „veoma složenu mrežu“ brojnih protivtenkovskih rovova kako bi sprečila dalji prodor Rusa, navodi Paroinen, pozivajući se na satelitske snimke.

Iako su „najvažnije“ odbrambene fortifikacije već izgrađene, satelitski snimci ne prikazuju jasno manje položaje pešadije. Paroinen smatra da je „teško zamisliti“ da Ukrajina nije izgradila takve položaje, s obzirom na to da je imala dovoljno vremena.

Fortifikacije su dugo bile slaba tačka ukrajinske vojske. Nakon što je Rusija zauzela Avdijivku 2024, trupe su nastavile napredovanje, što je izazvalo zabrinutost da Ukrajina nije adekvatno pripremila odbranu. U udaljenijim oblastima, poput severoistočne Sumsk i Dnjipropetrovske oblasti, Rusija je iznenada otvarala nove fronte.

Nakon završetka bitke za Pokrovsk, ukrajinske jedinice tamo će biti „veoma iscrpljene i osiromašene“, jer odbrana kružnog salijenta zahteva više snaga nego linearna front linija. Te jedinice drže ukrajinski džep uprkos ekstremno komplikovanim linijama snabdevanja već više od mesec dana.

Nije jasno da li ukrajinska vojska može da pošalje rezerve da zameni iscrpljene brigade koje dugo ratuju u sektoru Pokrovsk. Kada je Avdijivka bila pred padom, Ukrajina je uspela da pošalje deo elitne 3. jurišne brigade kako bi omogućila evakuaciju trupa. Po rečima penzionisanog ukrajinskog pukovnika i vojnog analitičara Serhija Hrabskog, krajem oktobra najveći problem vojske predstavljaju dobro obučene rezerve.

Ako postane previše skupo za Ukrajinu da zadrži džep poput onog oko Pokrovska, borba može predstavljati „prilično dobru“ priliku za Rusiju da vodi rat iscrpljivanja, navodi Paroinen.

Mnoge jedinice koje brane sektor Pokrovsk, poput 25. Vazdušno-desantne brigade pod 7. korpusom, prethodno su se borile u drugim „vrućim tačkama“ rata. Nakon niza bitaka, mnoge od ovih iskusnih brigada teško nadoknađuju gubitke, posebno u pešadiji.

Pad Pokrovska verovatno neće značajno uticati na ostatak fronta, jer je Ukrajina već preselila svoj logistički centar dalje u dubinu. Pitanje je da li će Ukrajina imati dovoljno borbene snage nakon pada da uspori tempo ruskog napredovanja.

Zauzimanje Pokrovska, gde se ukrštaju železnica i autoput, doneo bi Rusiji određene logističke prednosti za buduće ofanzive. Autoput M30 povezuje gradove zapadnije u Dnjipropetrovskoj oblasti, uključujući Dnjipro, sa poslednjim ukrajinskim uporištima u Donjeckoj oblasti na severu, poput Kostiantinvke.

Iako su ruske trupe stalno pokušavale da okruže Kostiantinvku, transportni centar oko 50 kilometara severoistočno, Paroinen navodi da će ofanziva na Kostiantinvku verovatno biti pojačana nakon pada Pokrovska. Kostiantinvka, koja je ranije smatrana sigurnom, sada je okružena sa tri strane i trpi teške ruske napade.

Ekspert ocenjuje da će proći dosta vremena pre nego što Rusija može da koristi železnicu za dovođenje trupa i opreme iz Donjecka. Borbe se moraju pomeriti barem 20-30 kilometara dalje kako bi logistika bila zaštićena od ukrajinske artiljerije i dronova.

Pokrovsk, kao rudarski centar od 2014, ima i razgranatu mrežu rudnika pod zemljom, što može poslužiti kao sklonište za ruske trupe.

Austijski stručnjak za ratovanje Tom Kuper smatra da bi Rusija pokušala da preseče Kramatorsk, sada regionalni centar od 2014, krećući se iz Pokrovska prema Pavlogradu u Dnjipropetrovskoj oblasti, dok bi sa severa napredovala prema Izjumu.

Za sada, ruski bespoštedni napadi na Pokrovsk i dalje traju.

(Kurir.rs/KyivIndependent/P.V.)