STIGLI SMO DO SAMOG KRAJA… Pročitajte detaljnu analizu Kurira pred finale Završnog Mastersa u Torinu! Siner ili Alkaraz? Evo šta bi moglo da bude presudno…

Prvi put u skoro 10 godina o osvajaču impozantnog trofeja odlučivaće svetski brojevi jedan i dva – a “prateća” nagrada od preko 5 miliona dolara skoro da nije prioritet u još jednoj epizodi sage o ovom već velikom rivalstvu. Karakteri nosioca ove izuzetne priče izgledaju skoro idealno za njihovo dugogodišnje obožavanje širom cele sportske javnosti – Alkarazov jezik se govori na svim kontinentima sveta, a uz to što je tako mlad a već veliki šampion, svetu je “ogolio” svoju srčanost, prostodušnu dobrotu, posvećenost porodici i spremnost da pokaže svoju ranjivost i nesavršenstvo kao – kvalitete.

Slično ukrštanje sportista koji su na površini svoje ličnosti – jedno, a duboko u sebi gaje i drugačije odlike imali smo više puta u tenisu, možda najuporedivije sa Mekenroom i Borgom – ali su Karlos i Janik nešto brže i otvorenije svima pokazali da im je drago da jedan drugog posmatraju kao drugare, fer rivale I predvodnike i “rol-modele” jedne nove generacije sportskih asova u svetu koji je – nažalost – otrovan mržnjama, podelama, cinizmom, licemerstvom i neprincipijelnom konkurencijom. Jasno, veliki znak pitanja na ove vrednosti ostaje i ostaće slučaj o suspenziji Sinera zbog “nenamernog prisustva” nedozvoljenog sredstva Klostebol u krvi – ali i dilema da li je sam Janik “grešan” zbog toga kako se ceo slučaj odvijao – ili je za to “najzaslužniji” njegov menadžment i članovi tima, koje – kao i pandane kod Alkaraza – odlikuju neki drugi “kvaliteti”, poput beskompromisnosti i surovog pragmatičnog profesionalizma.

Janik nije uspeo da odbrani mesto broj 1 sa kojim je došao u Torino posle osvajanja Beča i Pariza, ali brani titulu u svom trećem uzastopnom finalu u Inalpi Areni od izazivača kojem bi predvodništvo ATP rang-liste bilo zaokruženo prvom titulom ovde, slatko preuzetom iz ruku najvećeg takmaca za sva teniska odličja. Ono što mu daje veliku inspiraciju da je i to moguće učiniti – i to pred vatrenom domaćom publikom – su činjenice da je ostvario 10 pobeda u dosadađšnjih 15 mečeva na ATP turneji, odnosno sedam u osam susreta od početka 2024. Ipak, Karlitos je ove godine od svih dvoranskih turnira osvojio jedino 500-ticu u Roterdamu, dok Siner ovde ne zna za poraz niti izgubljen set u poslednjih 9 mečeva, odnosno 30 u dvoranskim uslovima na tvrdoj podlozi – čime se nalazi na šestom mestu u tom segmentu (bez turnira koji su se nekada igrali na “tepihu” u dvoranama na turneji) iza Mekenroa (47), Đokovića (35 -jedinog I dalje aktivnog), Federera i Lendla.

U poslednje 3 godine Siner ima mnogo bolji učinak u dvorani od Alkaraza sa 47 pobeda i samo 2 poraza od špančevih 19-8, , ali je Alkaraz ove godine apsolutni lider po broju ostvarenih pobeda (71) izgubivši u samo 4 od 60 odigranih mečeva od aprila i nastupivši u 10 finala od 11 turnira na kojima je učestvovao, a osvajanjem svoje rekordne devete titule sezone bi se izjednačio sa Marejevim uspehom iz 2016.

Jedino po čemu su Alkaraz i Siner (koji je, doduše, zbog suspenzije odsustvovao skoro 3 meseca) izjednačeni je broj pobeda na betonu (38), gde dele treće mesto iza De Minora (43) i Ože-Alijasima (41). Zanimljivo pred ovaj meč je da je u dosadašnjim susretima Alkaraz bio boji u više taj-brejkova (9-5), u sezoni 2025. ostvario više pobeda u mečevima u kojima je uzimao prvi set (63-4 naspram 51-4) ali i onaj odlučujući (16-4 naspram 4-3) što pokazuje da je kao takmičar na višem nivou borbenosti i strastvenosti, odnosno teniskim rečnikom – agresivnosti u stilu igre.

Ono što je od uporedne statistike možda i najvažnije je kako su izgledali parametri njihovih performansi sa mečeva u Torinu ove nedelje – gde je Siner u proseku bio malčice bolji od dve godine mlađeg izazivača. Kao što smo konstatovali, Alkaraz je bio agresivniji – odnosno više izraženi napadač (28% – 27%) i kradljivac skoro izgubljenih poena (41% – 34%), dok je Siner bio na višem nivou konverzija prilika u poene (76% – 73%), po kvalitetu servisa (9.1 – 8.4), riterna (8.6 – 8.3) i forhenda (9.1 – 8.9) – dok su izjednačeni po učinkovitosti bekhenda na 8.8. Drugim rečima – i Karlos i Janik su ostali dosledni svojim standardnim odlikama: Alkaraz kao eksplozivniji, Siner kao stabilniji. I da žele, i da im neko sugeriše da probaju nešto drugačije – teško da će se u današnjem meču nešto menjati, jer su ovi parametri zapravo esencija njihove teniske veličine. Ipak, u Torinu je Alkaraz bio neuporedivo više “brzoplet”, odigravši 2 taj brejka i izgubivši 1 set (protiv Frica) – dok je Siner samo protiv Šeltona dozvolio jedan taj-brejk (a da prethodno nije iskoristio meč lopte), pa je pitanje da li bi Alkaraz imao takve prilike za “popravni” ako ne uspe da iskontroliše sebe i sjajne servise i duboke šetajuće udarce sa osnovne linije koje će mu Siner slati posle upućenih ili primljenih servisa – šta je bolje izvodio od njega.

Mnogo uspešniji na betonu u dvorani je do sada bivao braneći šampion od svog izazivača, i makar on imao ovako impozantnu sezonu koju drugi put završava na mestu broj 1 u karijeri – sva je prilika da će se u Inalpi Areni o pobedniku poslednjeg turnira sezone malo više pitati onaj koji (ako uspe da parira naletu agresivnosti sa druge strane) je stabilnost iskazivanja svojih posebnih kvaliteta dokazao u kontinuitetu već toliko dugo. Neka ovo bude poslednja premisa koju delimo sa vama pre nego što se prepustite potpunom uživanju bez bilo kakvih očekivanja u velikom finalu danas od 18 časova – spektaklu koji će biti jedan od onih koji će definisati budućnost “belog sporta” u narednoj deceniji…

Kurir sport / Vuk Brajović