Štitna žlezda i nervoza: Kako su povezane i na koji način utiču na vaše zdravlje?

Nervoza, anksioznost, “brain fog“, napetost su pojave koje mogu biti povezane sa disbalansom hormona štitne žlezde. Saznajte kako su štitna žlezda i nervni sistem neraskidivo povezani, kako stres utiče na rad štitne žlezde i koje korake možete preduzeti da povratite hormonski balans i unutrašnji mir.

Proizvodi hormone, pre svega T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin) – koji utiču na: 

• brzinu metabolizma
• termoregulaciju
• rad srca
• nivo energije
• mentalnu bistrinu i
• plodnost

Hormoni štitne žlezde funkcionišu kao dirigent u simfoniji telesnih funkcija, što znači da, kada ih ima premalo ili previše, cela simfonija postaje neuravnotežena.

Veza između štitne žlezde i nervoze duboko je ukorenjena u složenoj interakciji endokrinog i nervnog sistema. Štitna žlezda, kao centralni regulator metabolizma, direktno utiče na emocionalno i psihološko stanje.

Hormoni štitne žlezde imaju ulogu finog regulatora u telu: oni određuju brzinu rada ćelija, intenzitet moždane aktivnosti, regulaciju telesne temperature, nivo energije, ali i odgovor organizma na stres. Kada je štitna žlezda preaktivna ili nedovoljno aktivna, dolazi do promena koje se često manifestuju kao različite forme nervoze, od unutrašnjeg nemira i razdražljivosti, do hronične anksioznosti i depresije.

Disfunkcija štitne žlezde ne izaziva samo fiziološke promene, već snažno deluje i na emocionalnu stabilnost. Ljudi sa poremećajem funkcije štitne žlezde često prijavljuju da se “ne prepoznaju”, da im raspoloženje oscilira bez vidljivog razloga i da su podložniji burnim reakcijama nego ranije.

Evo kako hormoni štitne žlezde deluju na nervni sistem, kako se razlikuju simptomi kod hipertireoze i hipotireoze, i zašto je često teško napraviti jasnu granicu između psihološkog i hormonskog uzroka nervoze.

Hormoni štitne žlezde direktno utiču na centralni nervni sistem. Kada ih nema dovoljno, nervni impuls se usporava, što može dovesti do usporenog razmišljanja, zaboravnosti i depresije. Kada ih ima previše, nervni sistem postaje hiperaktivan, što rezultira napetošću, nesanicom i emocionalnom labilnošću. Disbalans štitne žlezde često se manifestuje pre nego što se otkrije laboratorijski, i to kroz promene u raspoloženju i ponašanju.

Hipertireoza i preterana stimulacija nervnog sistema

• Nervna napetost – Stalni osećaj nelagodnosti, preosetljivost i teškoća u opuštanju, kao da ste stalno “na ivici”.
• Ubrzan rad srca –Tahikardija čak i u stanju mirovanja, koja može izazvati osećaj panike bez jasnog razloga.
• Anksioznost – Osobe sa hipertireozom često imaju izraženu unutrašnju napetost, osećaj gubitka kontrole i potrebu za stalnim pokretom.
• Nesanica – Zbog hiperaktivnog nervnog sistema, dolazi do problema sa uspavljivanjem i čestim buđenjem tokom noći.
• Ponekad dijareja – Digestivni sistem se ubrzava, što dovodi do češće potrebe za pražnjenjem creva.
• Neredovna menstruacija – Hormonalni disbalans utiče i na reproduktivni sistem, često dovodeći do neredovnih ili izostalih ciklusa.
• Pojačana razdražljivost – Emocionalna reaktivnost se povećava, a čak i najmanji podsticaj može izazvati burnu reakciju.

Hipotireoza i osećaj bezvoljnosti, razdražljivosti i mentalne magle

• Hronični umor – Bez obzira na dužinu sna, umor je prisutan i otežava svakodnevno funkcionisanje.
• Iscrpljenost – Fizička i mentalna iscrpljenost, bez vidljivog uzroka – svaki zadatak deluje kao ogroman napor.
• Nesanica – Iako postoji umor, san može biti plitak i neosvežavajući, uz često buđenje.
• Teskoba i bezvoljnost – Loše raspoloženje, gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti i osećaj emocionalne praznine.
• Depresivne misli – U ekstremnim slučajevima, može doći do razvoja kliničke depresije.
• Mentalna magla – “brain fog“ – Zaboravnost, konfuzija, teškoće sa koncentracijom.
• Smanjena emocionalna otpornost – Sitnice koje su nekada bile zanemarljive, sada postaju izvor stresa i povlačenja.

Kako stres može uticati na rad štitne žlezde?

Stres snažno utiče na ceo organizam, a posebno na endokrini sistem. Kada stres postane hroničan, telo prelazi u stanje konstantne pripravnosti, što vremenom iscrpljuje mehanizme samoregulacije. Štitna žlezda je među prvim organima koji trpe posledice takvog stanja. Disbalans hormona stresa, posebno kortizola, direktno utiče na proizvodnju i regulaciju hormona štitne žlezde, ali i na imunitet, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih poremećaja. Evo kako ta povezanost izgleda u praksi:

• Stres kao okidač za autoimune bolesti – Hronični stres utiče na imunološki sistem, povećavajući rizik od razvoja autoimunih poremećaja, poput Hašimotovog tireoiditisa ili Gravesove bolesti. Kada telo percipira stalnu ugroženost, može početi da napada sopstvene ćelije, uključujući i ćelije štitne žlezde.
• Poremećaj funkcije štitne žlezde – Stres dovodi do disbalansa hormona kortizola, koji remeti rad štitne žlezde i može usporiti konverziju T4 u aktivni T3. Kao posledica tog procesa javlja do umor, pad energije i slaba kognitivna funkcija.
• Slabljenje ose hipotalamus-hipofiza-štitna žlezda – Dugotrajan stres može destabilizovati ravnotežu ove ose, što dalje utiče na hormonalni status i celokupno zdravlje.

Obnova funkcije štitne žlezde ne dešava se preko noći, ali je moguća uz integrisani pristup koji kombinuje pravilnu ishranu, regulaciju stresa i promenu životnih navika. Ključno je osluškivati telo, umanjiti izloženost štetnim faktorima i uvesti podršku koja pomaže regeneraciji hormonskog sistema uz sledeće smernice:

• Ishrana – Unos hrane bogate jodom, selenom, cinkom i omega-3 masnim kiselinama igra ključnu ulogu u podršci radu štitne žlezde. Jaja organskog porekla, morska riba, brazilski orasi, kelj, borovnice i fermentisani proizvodi pomažu obnovi hormonalne ravnoteže.
• Tehnike za smanjenje stresa i nervoze – Meditacija, vežbe disanja, tehnike opuštanja kao što su EFT (Emotional Freedom Technique) i vođene vizualizacije pomažu u smanjenju kortizola i podržavaju zdrav rad štitne žlezde.
• Suplementi – Adaptogene biljke poput ašvagande i rodiole mogu pomoći u regulaciji hormonskog sistema. Važno je koristiti suplemente ciljano i pod nadzorom lekara.
• Spavanje – Kvalitetan, dubok san regeneriše endokrini i nervni sistem. Preporučuje se odlazak na spavanje pre 22h i smanjenje izlaganja plavoj svetlosti uveče.
• Fizička aktivnost – Umereno vežbanje (brza šetnja, joga, plivanje) smanjuje nivo stresa i stimuliše proizvodnju serotonina i dopamina, neurotransmitera koji utiču na raspoloženje.
• Relaksacija – Topla kupka, aromaterapija, masaža i boravak u prirodi pomažu telu da se vrati u parasimpatički mod, odnosno stanje oporavka i regeneracije.
• Promena načina života – Eliminacija toksina, uspostavljanje dnevne rutine, izgradnja emocionalne otpornosti i negovanje pozitivnih odnosa imaju snažan efekat na zdravlje štitne žlezde.

Izvor: totallywellness.rs/zdravlje.kurir.rs

Šest ključnih rutina za zdravlje štitne žlezde