STRATEŠKI TOKOVI: Mir u Ukrajini?

Pogotovo to vredi za nuklearne sile jer je tek među njima stalna komunikacija nužna da se ne bi nešto pogrešno protumačilo u onim najopasnijim stvarima zbog kojih čitav svet može da ode dođavola. Stoga je potpuno prirodno da Amerika i Rusija imaju stalnu, nekad vidljivu, nekad manje vidljivu komunikaciju, čak i kada se ne slažu oko većine svetskih pitanja. Tako je bio oduvek, još od vremena kada je Staljin u svojoj teorijskoj studiji pisao pohvalno o američkom pragmatizmu na koji se i Sovjeti moraju ugledati i tako će biti zauvek bez obzira ko zasedne na presto u ove dve sile od kojih svaka za sebe može da sprži svet ako hoće, pa je komunikacija među njima nužna da svet ne bi bio spržen, već da nastavi da se kuva lagano na tihoj vatri.

Poslednji vrisak manje vidljive komunikacije između ove dve sile je Trampov plan od 28 tačka za postizanje mira u Ukrajini, koji je ugledao svetlo dana prošle nedelje, što svakako ne znači da smo sada nadomak miru, jer od momenta kada se neki plan pusti u medije, pa do momenta njegove (ne)suđene implementacije po pravilu prođe dosta vremena. Neki ozbiljni plan o ozbiljnim pitanjima se najpre malo pusti u medije kao svojevrsni probni balon da bi se o njemu očitovali i prijatelji i neprijatelji, i više i manje zainteresovane strane, koje opet ako su pametne neće da se o tome očituju preko medija, već direktnom razmenom nacrta gde i sa kime treba. No, mora se testirati i takozvano javno mnenje, i svojih i tuđih, pa se zato planovi i puštaju u javnost, te nije drugačije ni sa ovim najnovijim Trapovim planom za Ukrajinu kojim američki predsednik ubija nekoliko muva odjednom. Prvo, pokazuje da je više za mir nego za rat, što ljudi širom sveta uvek vole. Drugo, šalje poruku onima koji su glasali za njega, prvenstveno tvrdim konzervativcima iz MAGA pokreta da ostaje dosledan ideji da prekine angažovanje Amerike oko ovoga rata. Treće, prebacuje teret na Ukrajinu, Rusiju, Evropsku Uniju i NATO za uspeh odnosno neuspeh ovoga plana, jer ako plan uspe Tramp će kao njegov inicijator postati heroj koji će možda konačno i dobiti toliko željenu Nobelovu nagradu za mir, a ako propadne otvara mu se prostor da upre prstom u ovu ili onu stranu kao krivca, već po potrebi taktičkog i strateškog trenutka. I konačno, četvrto, drži Rusiju „na vezi“ jer je stari strateški aksiom koji znaju svi i na Zapadu i na Istoku i na Severu i na Jugu da se sa Rusima nije zezati, te njega svakako primenjuju oni koji su sa Rusima dobri, ali jednako tako, iako ne uvek na vidljiv način, i oni koji sa Rusima imaju neke nerašćićene račune poput Amerikanaca.

S druge strane od ovoga koristi ima i Rusija, odnosno njen ledeni lider Putin, koji kad god je sa Trampom ili njegovim emisarima direktno na vezi vraća zaboravljeni paritet između dve supersile iz doba hladnog rata. Kako to već biva oni najslabiji u ovoj igri prestola se po običaju najmanje pitaju, te Zelenski sada muku muči šta će sa ovim planom koji su mu predložili strateški titani, s kojima se tek nije zezati kada imaju zajedničke planove.

S onu stranu svih „zezancija“, sudbina ovog plana od 28 tačaka će se ogledati u tome kako će rešiti dve ključne tačke – razgraničenja na terenu i bezbednosne garancije u horizotu vremena. Jer uz dužno poštovanje svim ostalim pro-biznis tačkama, teritorija i vreme ostaju glavne strateške konstante.