STRATEŠKI TOKOVI: Mir u Ukrajini, 2. deo

Međutim, ne treba biti baš Aristotel da bi se zaključilo da nije slučajno upravo nedavno isplivao korupcionaški skandal u Ukrajini, te opet nije slučajno što se to desilo baš kada su diplomatskim kuloarima ponovo počeli da cirkulišu papiri za rešenje tamošnjeg konflikta, uobličeni svi zajedno u Trampovom planu od 28 tačaka. Nije reč baš o čvrstom planu, već više o nizu teza dogovorenih na najvišim i najledenijim svetskim strateškim vrhovima, u komunikaciji između Moskve i Vašingtona, pri čemu je ostavljeno da svako rešava sa „svojima“ na nižim nivoima kako da ih odobrovolji za ovaj plan. Amerikanci su krenuli da odobrovoljavaju Ukrajinu starom oprobanom metodom štapa i šargarepe, pri čemu je štap pomenuti korupcionaški skandal, koji se, gle čuda, baš sada otvorio u najvišim krugovima ukrajinske vlasti, a šargarepa će tek slediti ako Ukrajina bude kooperativna oko ovoga plana. U ovom odobrovoljavanju Ukrajine pao je niz ukrajinskih zvaničnika iz najbližeg okruženja predsednika Zelenskog sa njegovim šefom kabineta, moćnim Andrijom Jermakom na čelu, dok je svemoćni finansijer Timur Mindič napustio zemlju. Ali da ne bi ispalo da se tu samo zavrću ruke, Amerikanci su ponudili Ukrajini i konkretnu šargarepu u vidu gomile para koje će biti investirane u Ukrajinu ako tamo nastupi mir – i to ruskih para sa računa na Zapadu, a kojih bi se Rusija odrekla ako zaživi dogovor. Rusija opet nema razloga da sitniči oko „tek“ 100 milijardi dolara ako bi dobila teritorijalne ustupke koje želi u istočnoj Ukrajini, jer nema tih para koje mogu zameniti dobru staru čizmu kada se spusti na neku teritoriju, pa je ovo sve zapravo neka vrsta ponovne prodaje Aljaske, samo u suprotnom smeru.

Ne treba se ovome čuditi jer su velike sile oduvek trgovale i međusobno se sporazumevale, a na malima je da paze da ti dogovori ne budu preko njihovih leđa, pri čemu ti mali bolje uspevaju ako su čisti, principijelni i bez nepotrebnih spinovanja situacije nego ako umisle da su pametniji od velikih sila – glumeći, spinujući i prenemažući se. Težak zanat državništva je oduvek bio u tome da se prihvati ono što mora, a da se odbije ono što ne mora i da se inteligentno razlikuje jedno od drugoga, tj. bitno od nebitnoga, što je posebno važno za „male“ da se ne bi doveli u poziciju u koju smo se mi doveli oko NIS-a, odnosno ne daj bože u poziciju u koju se može dovesti ukrajinski predsednik Zelenski ako bi pomislio da je pametniji od strateških teškaša kao što su Tramp i Putin.