AKTUELNO: Stručnjaci upozoravaju: Ova česta popodnevna navika tiho ugrožava mozak i povećava rizik od demencije

Iako je demencija česta i ozbiljna pretnja u starijem dobu, gotovo polovina slučajeva mogla bi da se izbegne usvajanjem zdravijih navika – poput pravilne ishrane, redovne fizičke aktivnosti i brige o opštem načinu života.

Jedna navika koja bi mogla povećati rizik, a da toga nismo ni svesni, jeste posezanje za slatkim grickalicama popodne, piše HufffPost.

Veza između šećera i rizika od demencije

Brojne naučne studije pokazuju vezu između ishrane bogate šećerom i povećanog rizika od demencije, a stručnjaci posebno upozoravaju na konzumiranje slatkiša popodne. Džuli Endruz, registrovana dijetetičarka, objašnjava da slatka hrana izaziva nagli porast nivoa šećera u krvi, prenosi Index.hr.

„Studije pokazuju da velike varijacije nivoa glukoze u krvi tokom dužeg perioda, i visoke i niske, mogu povećati rizik od demencije jer mogu oštetiti krvne sudove u mozgu, izazvati upalu u telu i izgladnjivati moždane ćelije gorivom koje im je potrebno za pravilno funkcionisanje. Ovo može uticati na svakoga, ne samo na one sa dijabetesom“, rekla je Endruz.

Dr Alvaro Paskval-Leone, profesor neurologije na Medicinskom fakultetu Harvard, dodaje da hronično nestabilan nivo šećera u krvi može dovesti do insulinske rezistencije u mozgu, što znači da moždane ćelije ne mogu pravilno da koriste glukozu. Ovo stanje, koje se neformalno naziva i dijabetes tipa 3, može dovesti do gubitka pamćenja i demencije.

Dr Dung Trinh, glavni medicinski direktor Klinike za zdrav mozak, ističe da nestabilan šećer u krvi doprinosi oštećenju krvnih sudova, oksidativnom stresu i ometa način na koji moždane ćelije koriste energiju.

Pored svog fiziološkog uticaja, dijetetičarka Keli Mekgrejn napominje da šećer takođe utiče na sistem nagrađivanja u mozgu.

„Jedan od razloga zašto je šećer toliko privlačan je taj što pokreće oslobađanje dopamina u sistemu nagrađivanja u mozgu. Dok povremeni ili umereni unos obično nije problem, konstantno visok unos šećera može prekomerno stimulisati ovaj sistem. Vremenom, ovo može negativno uticati na učenje, pamćenje, regulaciju raspoloženja, pa čak i motivaciju“, objašnjava ona.

Zašto je popodnevni unos šećera posebno problematičan?

Prema rečima dr Paskval-Leonea, popodnevni skokovi šećera u krvi su posebno štetni za zdravlje mozga jer je tolerancija na glukozu prirodno niža u drugoj polovini dana, što ove skokove čini izraženijim. Pored toga, konzumiranje slatke hrane kasnije tokom dana može poremetiti san, a stručnjaci se slažu da je kvalitetan san ključan za sprečavanje demencije.

Dr Paskval-Leone objašnjava da se tokom spavanja mozak čisti od neurotoksičnih proteina, kao što su beta-amiloid i tau. Ako se ovi proteini ne uklone, mogu se nakupljati i ometati komunikaciju između neurona, što je naučno povezano sa razvojem demencije.

Šta je sa voćem?

Stručnjaci se slažu da voće, iako sadrži šećer, nema isti efekat na mozak kao prerađeni slatkiši. „Kolačići i slatkiši su uglavnom od rafinisanog šećera i rafinisanog brašna – brzo ulaze u krvotok, povećavaju šećer u krvi i ne pružaju mnogo hranljivih materija. Celo voće, s druge strane, dolazi sa puno vlakana, koja usporavaju brzinu apsorpcije šećera, vitamina, minerala i antioksidanata koji pomažu u zaštiti moždanih ćelija“, rekao je dr Trinh.

Mekgrejn dodaje da mnogo voća, poput bobičastog voća, sadrži biljna jedinjenja poput antocijanina, koja su povezana sa poboljšanom kognitivnom funkcijom i smanjenom upalom u mozgu.

Kako zdravije zadovoljiti želju za slatkišima

Stručnjaci naglašavaju da cilj nije potpuno isključivanje šećera, već njegova umerena konzumacija. Dr Paskval-Leone ističe da je iskustvo zadovoljstva važno za raspoloženje i zdravlje mozga. Da bi se ublažio skok šećera u krvi, Endrus preporučuje uparivanje slatke poslastice sa hranom bogatom vlaknima ili proteinima.

Takođe je dobra ideja da ne čekate dok ne budete izuzetno gladni pre jela, jer je tada veća verovatnoća da ćete posegnuti za nezdravim, slatkim opcijama. Ako se odlučite za slatku poslasticu, najbolje je da je pojedete ranije tokom dana kako biste smanjili njen uticaj na mozak i san.

Kao zdravije alternative, dr Trin i Mekgrejn preporučuju crnu čokoladu, koja je bogata flavanolima koji podstiču protok krvi u mozgu, i kombinaciju bobičastog voća i orašastih plodova. Glavna poruka je da ishrana bogata šećerom povećava rizik od demencije, ali to ne znači da je treba potpuno izbegavati. Važno je biti svestan unosa i mudro kombinovati hranu kako biste ublažili negativan uticaj na nivo šećera u krvi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.