Svaki pokret je bitan: 75 dečaka u Srbiji čeka terapiju koja može da im promeni život

„Vasilije je u martu operisao obe noge zbog skraćivanja tetiva, što je deo svakodnevice ove bolesti. Oporavio se, i danas još uvek hoda, ali svaki njegov korak je borba da se taj hod sačuva što duže. Vežbamo od jutra do mraka, idemo na terapije, banje i rehabilitacije, jer znamo da vežbe mogu samo da održe stanje, ali ne mogu da zaustave bolest. Upravo zato bi savremena terapija značila šansu da se uspori progresija, da se detetu produži hod i da možda ne mora ponovo na operacije. Najbolnije je što vidimo da se, uprkos svemu, stanje ipak polako pogoršava, noge ponovo počinju da se krive, vežbe su mu sve teže, a mi samo pokušavamo da izguramo još jednu godinu. Smatram da sva deca sa ovom dijagnozom, bez obzira da li još uvek hodaju ili ne, moraju imati jednaku šansu za terapiju koja postoji i koja može da im promeni tok bolesti. Kao roditelji, ne tražimo čuda, tražimo vreme, pokret i dostojanstveno detinjstvo za našu decu“, ističe Andrijana Stanković, maćeha jedanaestogodišnjeg Vasilija.