Sveštenik Branislav zagrmeo zbog dvostrukog greha koji Srbi čine na Svetog Nikolu! Nisu ni svesni šta rade, a ne valja se

Sveti Nikola jedna je od najčešćih srpskih slava, ali i jedna od onih oko koje se iz godine u godinu vode iste dileme.

Dok jedni domaćini bez razmišljanja spremaju isključivo posnu trpezu, drugi na slavski sto iznose mrsna jela, uz različita opravdanja – od navika iz porodice, do želja gostiju.

Postoje i oni koji pokušavaju da „pomire“ oba pristupa, pa na trpezu iznose i posnu i mrsnu hranu, ili slave prvi dan kako nalaže post, a već sutradan dočekuju goste uz meso, uz obrazloženje da su „slavu obeležili kako treba“.

Međutim, crkva po ovom pitanju ima jasan i nedvosmislen stav.

Šta zaista čini slavu, a šta je sporedno

– Slavu čine slavski kolač, žito, sveća i vino, uz osvećenje doma uoči praznika – objašnjava sveštenik Branislav Miljković.

Slavski kolač je najvažniji na slavskoj trpezi Foto: Miljan Živković / Alamy / Profimedia

Sve ostalo, naglašava on, nije suština, već dodatak koji često skrene pažnju sa onoga što je najvažnije.

– Veliki je greh slaviti Svetog Nikolu uz mrsnu hranu.Bolje je ne spremati ništa, nego spremati mrsno – jasan je otac Branislav.

Zašto izgovori ne stoje

Jedan od najčešćih argumenata koji se čuju uoči slave jeste da „gosti ne jedu ribu“ ili da domaćini strahuju od komentara poput: „Ti dolaziš kod mene na prase, a meni iznosiš ribu“.

Na to otac Branislav ima jednostavan odgovor:

– Ako neko dolazi zbog praseta, a ne zbog domaćina, onda to prase u očima tog gosta vredi više nego domaćin.

Post je jasan i ne ostavlja prostor za dilemu

Božićni post počinje 28. novembra i traje do 7. januara. Sve slave koje padaju u tom periodu, uključujući Svetog Nikolu, obeležavaju se u posnim danima.

Trpeza treba da bude posna zbog posta Foto: Shutterstock

– U tom periodu nema nikakve dileme kako treba proslaviti Svetog Nikolu. Ako domaćin želi da pravi gozbu, onda to nema veze ni sa Bogom, ni sa Svetim Nikolom – ističe sveštenik.

Čest izgovor je i pozivanje na porodičnu tradiciju – da su otac, deda ili pradeda slavili Svetog Nikolu mrsno.

Otac Branislav takve argumente smatra neodrživim:

Dvostruki greh

– I vaša majka ili baba je nekada išla na izvor po vodu, a vi danas puštate vodu iz slavine. Vaš deda je ložio ognjište nasred kuće, a vi danas imate centralno grejanje. Bez obzira na to kako je nekada bilo, to nije izgovor za nas danas.

Dodaje i da je iznošenje mrsne hrane u vreme posta dvostruki greh:

– Omrsiće se domaćin, ali će i svoje goste podstaći da učine isto. Pravila posta su svima poznata.

Posebno se osvrće na praksu da se do određenog dela dana iznosi posna hrana, a kasnije mrsna, ili da domaćin jede ribu, a gostima služi meso.

– Sa Bogom se ne može kalkulisati. Nema validnih varijanti u kojima je nešto ‘napola ispravno’. Riba za Svetog Nikolu, a prase za goste – to je potpuno pogrešno – kaže otac Branislav.

Kada postoje izuzeci

Pola Srbije slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide na slavu Foto: Shutterstock

Izuzeci, objašnjava, postoje samo kod slava koje ne padaju u vreme višednevnih postova.

– Ako slava nije u postu, ali padne u sredu ili petak, tada se tog dana sprema posna trpeza, a narednog dana može mrsna. Kod Svetog Nikole to nije slučaj.

Poruka koja ostaje

Poruka je jednostavna, ali često zanemarena – slava nije ispit iz gastronomije, već izraz vere i poštovanja svetitelja.

U tom smislu, zaključuje otac Branislav, mnogo je ispravnije skromno i posno, nego raskošno i pogrešno.“

Kurir.rs/ Ona.rs