SVET FUDBALA U POTPUNOM ŠOKU! Objavljen dug Barselone: Slavni klub pred gašenjem?! Jedan igrač ih „zavio u crno“

Šokantne podatke vezane za petostrukog prvaka Evrope i u koliko je kompleksnoj situaciji, izneo je u svojoj analizi Kris Vederspun, ekspert za fubalsku ekonomju, u listu „Athletic“.

Doslovce, Vederspun je za Barselonu i njen finansijski lavirint napisao:

– Finansijsku situaciju u Barseloni opisao bih kao borbu protiv Hidre, mitskog čudovišta sa mnogo glava, gde ako odsečete jednu, tu odmah izrastu dve nove glave.

Početak problema finansijski stručnjak vezuje za loše finansijsko upravljanje posle odlaska Nejmara 2017. godine. Njegov transfer u PSŽ vredan 222 miliona evra i dalje najviši u istoriji fudbala, trebalo je da stabilizuje Barselonu, ali potrošnja tog novca ubrzo stvorila dodatne probleme.

– Umesto da ga iskoriste za dugoročne investicije, novac od Nejmara su potrošili odmah. I još više – napisao je Vederspun.

Ekspert pominje transfere Osmana Dembelea, Kutinja i Antoan Grizmana, kao i enormne ugovore, posebno Lionela Mesija, koji je dobio 500 miliona evra za četiri godine. To su bili ključni faktori brzog finansijskog propadanja Barselone. Onda je došla kovid pandemija, koja je dodatno pogoršalao finanijsku situaciju, sa značajnim padom prihoda od stadiona i odlaganjem isplata igračima u iznosu od 389.000.000 evra.

U tom periodu Barselona je aktivirala kreditne linije kod kompanije „Goldman Saks“, a dolaskom Đoana Laporte dug je dodatno porastao, dostigavši 595 miliona evra. Operativni gubici od 200 miliona godišnje i smanjenje vrednosti pojedinih igrača od 160 miliona rezultirali su gubitkom od 555 miliona evra u sezoni 2020/2021, što je prema Vederspunu „najgori finansijski rezultat ikada zabeležen u fudbalskom klubu“.

Da bi ublažio pritisak, Laporta je primenio tzv. „poluge“, odnosno prodaju delova imovine na određeni period kako bi obezbedio novac u kratkom roku. Najznačajnija je bila prodaja 25 odsto TV prava za 667,5 miliona evra.

Ova sredstva omogućila su dovođenje Roberta Levandovskog, Rafinje i Žila Kundea, ali su dugoročno smanjila prihode.

– Čak i da TV prava La Lige ostanu ista do 2047. godine, kad istekne dogovor, novac kojeg se Barselona odrekla prelazi milijardu evra – napomenuo je Vederspun.

Sličan problem stvorila je i prodaja 49 odsto od strane projekta „Barsa Studios“ za 200 miliona evra. Da pojasnimo, „Espai Barsa“ je veliki infrastrukturni i urbanistički projekat koji vodi FK Barselona, i koji ima za cilj potpuni preobražaj klupskih objekata u četvrti Les korts u Barseloni, kao i kompleksa na stadionu „Johan Krojf“ u Sant Đoan Despí.

Glavni cilj je unapređenje klupskih kapaciteta, modernizacija stadiona i pratećih objekata, povećanje prihoda kluba i bolja integracija sa gradom. Projekat je procenjen na ulaganje do 1,5 milijardi evra. Rukovodstvo kluba veruje da će FK Barselona posle izgradnje ovog kompleksa ostati konkurentan na globalnom nivou, kako sportski tako i poslovno.

Prema Vederspunu, ove operacije donele su knjigovodstvenu dobit od 801,5 miliona evra u sezoni 2022/2023, ali ne u gotovini. Vrednost Barça Vision morala je da se koriguje sa 401 milion na 178 miliona evra, po savetu revizora. Iako je operativna dobit ostvarena u poslednja dva ciklusa, ukupni rezultat je i dalje bio u minusu zbog ovih korekcija.

Barselona je zato opterećena ogromnim dugom od 1,45 milijardi evra, najvećim u svetu fudbala, sa godišnjom kamatom od skoro 30 miliona.

– Ako dodamo 907,7 miliona evra duga za „Espai Barsa“, uz još nekoliko manjih kredita, dolazimo do ukupnog duga od 1,45 milijardi evra. I taj dug će rasti kako se „Espai Barsa“ bude gradio – upozorio je Vederspun.

Kašnjenja u izgradnji i preseljenje sa Kamp Noua na Monžuik dodatno su povećala finansijski teret. Povratak na Kamp Nou postao je hitan.

– Kašnjenja su samo povećala finansijski udar. Troškovi Espai Barça su oko milijardu evra, ali to ne uključuje gubitak prihoda koji je klub pretrpeo zbog selidbe sa Kamp Noua – piše finansijski stručnjak.

Ključ za stabilizaciju prihoda i vraćanje kredita leži u završetku stadiona i ostvarivanju planiranih prihoda, koji bi mogli da donesu dodatnih 250 miliona evra godišnje. Takođe, refinansirano je 424.000.000 evra, a klub stalno traži nove izvore prihoda, uključujući i prijateljske utakmice.

– Previše je rano da se proglasi da se Barselona izvukla iz bunara u koji je upala pre samo nekoliko godina – zaključio je Vederspun.