SVETIONIK KULTURE VEĆ 175 GODINA: Jubilej Kulturno-umetničkog društva „Karadžić“ iz Loznice

Grupa amatera koju je okupio loznički prota Ignjat Vasić upalila je plamen amaterizma u lozničkom kraju iz kojeg je kasnije nastalo Kulturno- umetničko društvo „Karadžić“, danas jedno od najstarijih u Srbiji i na Balkanu.

Naveo je da KUD ima pozorište, likovnu grupu N 8, književni klub, folklorni ansambl od pripremne grupe preko prvog ansambla i sekcije veterana, narodni orkestar, ukupno oko 500 aktivnih članova. U ime Grada jubilej je čestitao pomoćnik gradonačelnika Milan Jugović koji je istakao da je malo gradova kod nas, ali u okruženju koji se mogu pohvaliti Društvom koje toliko traje.

– Kroz „Karadžić“ je prošlo na hiljade Lozničana koji su dali veliki doprinos u očuvanju i negovanju naše kulture i tradicije. Ima, pre svega, u amaterskom kulturnom stvaralaštvu nemerljiv doprinos i ulogu, naročito kroz okupljanje mladih naraštaja. Loznica uz Centar za kulturu, Biblioteku Vukovog zavičaja, KUD „Karadžić“ vidi kao kulturni brend našeg grada, kao promotera kulture i uopšte Loznice širom naše zemlje, ali van njenih granica. Svake godine sufinansiramo funkcionisanje  i to ćemo nastaviti, a samo ove za to je izdvojeno blizu 2,5 miliona dinara – rekao je on.

Na kraju programa povelje, plakete i zahvalnice uručene su najzaslužnijih ustanovama, organizacija, kolektivima i pojedincima, sa željom da što duže traje. Minulih 175 godina Društvo okuplja učenike, studente, radnike, zanatlije, advokate, lekare… sve one iz Vukovog zavičaja koji imaju sklonost ka muzičkoj, književnoj, likovnoj, folklornoj, ili pozorišnoj umetnosti. Iz diletantske grupe koju je okupio
prota Vasić nastala je 1868. prva kulturna institucija, društvo „Podrinjska sloga“ koje je imalo pozorišnu trupu, orkestar, čitalište i biblioteku.

U znak poštovanja od 1892. lozničko prosvetno društvo ponelo je ime reformatora srpskog jezika i azbuke i otada deluje kao „Karadžić“ nastupajući širom Srbije, ali i van njenih granica. Mnoge inicijative pokrenuo je „Karadžić“ a najznačajnije su obnova Vukove spomen-kuće u Tršiću 1933, od iste godine ustanovljenje Vukovog sabora, kao i izgradnja Vukovog doma kulture 1937. i podizanje Vukovog spomenika u Beogradu.

„Karadžiću“ je u Prvom svetskom ratu spaljena prva zastava društva i dokumentacija, oporavio se posle okupacije, ali je 23 godine kasnije ponovo prekida rad  zbog početka novog svetskog rata u kome su Vukov dom Nemci pretvorili u konjušnicu. U ratnim godinama se u vreme Vukovog sabora članstvo redovno okupljalo, a odmah po oslobođenju Loznice septembra1944. renoviran je dom i priređivani su programi. „Karadžić“ od kraja šezdesetih počinje gostovanja po inostranstvu pa je u igri i pesmi njegovih članova uživala publika širom Evrope, i Alžira, Australije i Japana. U kancelariji Društva istaknut je spisak od 19 počasnih članova.

Na njemu su, pored ostalih, imena Vuka Karadžića, Filipa Višnjića, Ante Bogićevića, prote Ignjata Vasića, Janka Veselinovića, Laze Lazarevića, Jovana Cvijića, dr Aleksandra Belića, Franje Urbana, dr Milenka Marina i Đorđa Zečevića.

KUD „Karadžić“ ostaje nosilac kulturnih dešavanja ne samo lozničkog kraja nego i celog Podrinja nastavljajući da okuplja amatere koji igri, pesmi, glumi i slikanju prilaze iz ljubavi. Nove generacije nastoje da ostanu na putu prethodnika i ispisuju još lepše stranice u priči o „Karadžiću“, na radost svih koji uživaju u onome što rade.