Tajna oaza na dnu Tihog okeana

U vodama zapadnog Pacifika, nedaleko od ostrva Lihir u Papua Novoj Gvineji, naučnici su otkrili neobično i do sada nepoznato stanište na morskom dnu.

Na padini podvodnog vulkanskog grebena, na dubini od oko 1.300 metara, pronađen je sistem u kome se kombinuju dva prirodna fenomena , vreli hidrotermalni otvori i hladna izvorišta metana. Do sada je smatrano da ovi fenomeni postoje uglavnom odvojeno, ali u ovom slučaju, vode, gasovi i minerali ističu bukvalno jedan pored drugog, ponekad samo na nekoliko centimetara razdaljine, prenosi RTS.

Ovaj „hibridni“ sistem je jedinstven u svetskim okeanima. Magmatska aktivnost podvodnog vulkana zagreva organske sedimente ispod morskog dna, što izaziva stvaranje metana i drugih hidrokarbonata, koji izlaze iz sedimenata.

Istovremeno, magmatska toplota pokreće mineralima bogate fluide – hidrotermalne vode koje izbijaju kroz iste ili susedne pukotine. Rezultat je skladištenje i istovremeno isticanje toplog rastvora i hladnog gasa, što podvodno stanište čini izuzetno kompleksnim i hemijski jedinstvenim.

Život u ekstremnim uslovima

Stručno istraživanje je pokazalo da ova neobična podvodna dolina podržava izuzetno bogat i raznolik biološki život. U ovom dubokomorskom ekosistemu, školjke, crvi‑cevčari, škampi, amfipodi, morski krastavci u ljubičastim nijansama naselili su stene i sedimente na mestima gde topla voda i hladni metan izbijaju.

U nekim zonama živih bića je bilo u tako velikom broju da se jedva mogla videti ijedna gola stena. Stručnjaci veruju da neke od ovih vrsta nisu ranije opisane i da predstavljaju do sada nepoznate oblike života.

Ono što ovaj ekosistem čini posebnim jeste način na koji život crpi energiju – ne od sunčeve svetlosti, već od hemijskih procesa u dubinama. Metan, minerali i hidrotermalni fluidi obezbeđuju hemijsku energiju, a organizmi žive u mraku i pod visokim pritiskom, adaptirajući se na ekstremne uslove.

Takav način preživljavanja dokazuje da okeanske dubine mogu da budu dom neverovatne biološke raznovrsnosti, čak i u okolnostima koje nam se čine neprihvatljivim.

Geološka prošlost i bogatstvo minerala

Studija koja je opisala ovo otkriće ukazuje da područje nosi i značajan geološki „otisak”. Stene na kojima je sistem otkriven sadrže tragove zlata, srebra i drugih metala, kao i arsena, antimona i žive. Ta mineralizacija potiče iz ranijih faza vulkanske aktivnosti kada je magma kroz fluide bogate metalima dolazila u kontakt sa sedimentima i taložila ih u stenama.

Današnji hidrotermalni sistem, manje intenzivan po temperaturi, ipak nastavlja da emituje fluide i gasove, što znači da je geološka aktivnost i dalje prisutna, ali u drugačijem obliku.

Ova istorija čini „podvodnu kartu“, zapis koji svedoči o magmatskim, mineralnim i hemijskim procesima tokom hiljada godina, sada dostupnim kroz istraživanje i analizu.

Pretnje i važnost očuvanja staništa

Uprkos svemu, ovo jedinstveno podvodno stanište nalazi se pod pretnjom. U blizini se nalazi rudnik zlata, čije pražnjenje otpada i rudarskog sloja u okean već ugrožava morske ekosisteme.

Pored toga, izdate su dozvole za istraživanje i eksploataciju minerala i ugljovodonika sa morskog dna. To znači da jedan loš potez rudarske kompanije ili države može nepovratno da uništi ovako ranjiv i jedinstven ekosistem, pre nego što bude potpuno proučen i dokumentovan.

Naučnici apeluju da se preduzmu hitne mere koje podrazumevaju temeljno istraživanje, strateško morsko prostor­no planiranje i međunarodnu zaštitu ovog područja, kako bi se sprečilo da ekonomski interesi potisnu očuvanje prirode i naučnu vrednost.

Šta nam ovaj nalaz poručuje

Otkriće ovog podvodnog „hibrida”, mešavine hidrotermalnih otvora i metanskih izvorišta podseća nas koliko malo zapravo znamo o dubokim okeanskim predelima. Nauka, pomoću napredne tehnologije i istraživačkih poduhvata, otkriva da život i procesi na morskom dnu mogu biti izuzetno kompleksni, neočekivani i dragoceni.

Ovo takođe predstavlja poziv na odgovornost prema prirodi, budućim generacijama i celom planetarnom ekosistemu. Ako ne uspemo da zaštitimo ovakva mesta, rizikujemo da izgubimo neprocenjive naučne i prirodne resurse.

Otkriće područja nazvanog Karambusel pokazuje da okeanske dubine i dalje kriju tajne, i da je naša obaveza da ih razumemo, istražimo i sačuvamo.

[embedded content]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.