TRAMP SPREMA KAZNU PUTINU AKO ODBIJE MIROVNI PLAN? Vašington razmatra nekoliko opcija

SAD pripremaju novi paket sankcija protiv ruskog energetskog sektora kako bi povećale pritisak na Moskvu u slučaju da ruski predsednik Vladimir Putin odbije mirovni sporazum sa Ukrajinom, saznaje Blumberg, pozivajući se na izvore upoznate sa planovima.

Neki od sagovornika kažu da bi nove mere mogle biti objavljene već ove nedelje.

Prema Blumbergu, američki ministar finansija Skot Besent razgovarao je o ovim planovima sa grupom evropskih ambasadora ranije ove nedelje, kao deo koordinacije sa saveznicima.

Sankcije bi očigledno bile usmerene na dalje ograničavanje ruskih prihoda od izvoza energije, koji su ključni za finansiranje rata u Ukrajini, izveštava Blumberg.

Podsetimo se da američko-evropski mirovni plan, osmišljen da odvrati buduće ruske napade na Ukrajinu, predviđa jačanje ukrajinske vojske, raspoređivanje evropskih snaga unutar zemlje i povećanu upotrebu američkih obaveštajnih podataka.

Cilj ovih bezbednosnih garancija je da posluže kao osnova za širi sporazum o prekidu vatre, ali i da ubede Ukrajinu da pristane na teritorijalne ustupke i odustane od formalnog članstva u NATO-u, piše „The New York Times“, pozivajući se na zvaničnike upoznate sa predlogom.

Tokom protekla dva dana, američke i evropske diplomate sastale su se sa ukrajinskim rukovodstvom u Berlinu i uglavnom odobrile dva dokumenta u kojima su izložene gore pomenute garancije. Sastancima su prisustvovali visoki zvaničnici iz desetak evropskih zemalja, uključujući Francusku, Nemačku, Italiju i Ujedinjeno Kraljevstvo.

„Vidimo pravi i konkretan napredak“, rekla je juče predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. „Taj napredak je omogućen usklađivanjem između Ukrajine, Evrope i Sjedinjenih Država.“

Međutim, sveobuhvatni prekid vatre za sada izgleda van domašaja, pre svega zato što Rusija nije uključena u ove pregovore. Bilo koji dogovor o okončanju borbi zahtevao bi značajne ustupke od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog ili ruskog predsednika Vladimira Putina. Dok je Zelenski izrazio zabrinutost zbog američkih predloga, posebno u vezi sa teritorijalnim ustupcima, Putin nije pokazao fleksibilnost.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio je juče da njegova vlada ostaje čvrsta u svom zahtevu da Ukrajina preda deo regiona Donbas koji Rusija nije osvojila i da neće prihvatiti prisustvo NATO snaga u Ukrajini.

Uprkos tome, američki zvaničnici su izrazili optimizam, verujući da će Putin na kraju prihvatiti prisustvo evropskih snaga u Ukrajini koje ne deluju pod zastavom NATO-a. Ipak, neki evropski lideri ostaju oprezni.

„Zvučalo je veoma obećavajuće, u poređenju sa prethodnim izjavama, da su Amerikanci spremni da daju garancije — ali bilo bi preterivanje reći da znamo sve o konkretnim detaljima“, rekao je poljski premijer Donald Tusk.

Prema rečima zvaničnika, bezbednosni dokumenti su dogovoreni tokom više od osam sati intenzivnih diskusija u Berlinu. Jedan od dokumenata postavlja široke principe i predstavlja obavezu sličnu garanciji iz Člana 5 NATO-a, prema kojoj se sve članice obavezuju da će priteći u pomoć napadnutoj naciji.

Drugi deo sporazuma, opisan kao „vojno-operativni dokument“, pruža detaljnije informacije. Objašnjava kako bi američke i evropske snage sarađivale sa ukrajinskom vojskom kako bi se osiguralo da Rusija ne pokuša ponovo da zauzme ukrajinsku teritoriju.

Prvi prioritet plana je povećanje ukrajinske vojske na „mirskodopski nivo“ od 800.000 vojnika, sa modernizovanom obukom i opremom, što bi služilo kao moćno sredstvo odvraćanja. Tokom rata, vojska je porasla na skoro 900.000.

Dokument takođe detaljno opisuje evropske vojne snage koje bi delovale unutar Ukrajine kako bi obezbedile njen vazdušni prostor i mora. Očekuje se da će snage biti stacionirane u zapadnoj Ukrajini, daleko od bilo kakve linije prekida vatre.

„Svaka zemlja već razume svoju ulogu ili svoj obim snabdevanja“, rekao je Zelenski u utorak. „Neke su spremne da pruže samo obaveštajne podatke, druge su spremne da obezbede snage u Ukrajini – vojnike na terenu. To imamo u dokumentu.“

S druge strane, američki predsednik Tramp je više puta isključio slanje američkih snaga. Umesto toga, operativni dokument detaljno opisuje kako bi Sjedinjene Države koristile svoje obaveštajne sisteme za praćenje prekida vatre, otkrivanje ruskih aktivnosti i proveru poštovanja sporazuma.

Jedna od glavnih briga predsednika Zelenskog jeste da će nove bezbednosne garancije propasti, slično sporazumu iz 1994. godine poznatom kao Budimpeštanski sporazum. Prema tom sporazumu, Ukrajina je dobila bezbednosne garancije u zamenu za odustajanje od nuklearnog oružja, ali ga je Rusija prekršila invazijama 2014. i 2022. godine, bez ikakvog značajnog vojnog odgovora ostalih potpisnica.

Američki i evropski zvaničnici uverili su da će nova bezbednosna garancija biti pravno obavezujuća. Tramp je pristao da je podnese Senatu SAD na ratifikaciju, kažu oni.

Zelenski je juče rekao da očekuje da će dokumenti biti finalizovani u narednim danima, nakon čega će ih američki zvaničnici predati Rusiji, a zatim se ponovo sastati sa ukrajinskim pregovaračima, moguće već ovog vikenda.

(Kurir.rs/Index.hr/Bloomberg/Prenela: M.V.)