Trampova nova bezbednosna strategija nagoveštava radikalni zaokret američke spoljne politike

EPA/Shutterstock

Strategija za nacionalnu bezbednost administracije predsednika Donalda Trampa izazvala je uzbunu kod najbližih američkih saveznika i predstavlja dramatični raskid sa principima koji su decenijama činili osnov američke spoljne politike.

Dokument na 33 strane, nedavno objavljen, predstavlja svet prevashodno kao ekonomsku arenu, izdigavši bilateralne sporazume i ekonomski nacionalizam iznad multilateralizma i promovisanja demokratije.

To odražava „najideološkije crte“ Trampove administracije, kaže dopisnik BBC njuza iz Stejt departmenta Tom Bejtmen za podkast Globalna priča.

A jednako je upečatljivo šta dokument propušta da pomene, izostavljajući gotovo bilo kakvu kritiku na račun tradicionalnih rivala kao što su Rusija i Kina.

Umesto toga, najoštriji rečnik koristi kada pominje Evropu, što je izazvalo zabrinutost u evropskim prestonicama.

‘Brisanje civilizacije’

Dok su prethodne nacionalne strategije za bezbednost obično učvršćivale američke vrednosti i prioritete sa evropskim zemljama, ovaj dokument pravi drugačiji zaokret.

Evropa će biti „neprepoznatljiva za 20 godina ili manje“, piše.

I to zbog prihvatanja multilateralnih institucija i migrantske politike na kontinentu, što je postao štetan uticaj po „zapadni identitet“.

Evropa suočava sa „brisanjem civilizacije“, ističe se.

Evropski lideri, makar privatno, bili su „užasnuti“ dokumentom, rekao je u podkastu naš dopisnik iz Stejt departmenta.

„Nisu iznenađeni da je ovo ideološki stav ljudi iz administracije, ali da je to artikulisano u dokumentu zvanične politike je prilično zabrinjavajuće za njih“, kaže.

Pogoršanje odnosa Amerike i Evrope mesecima je očigledno.

Jedan od prvih znakova stava Trampove administracije prema Evropi dogodio se u februaru, kad je potpredsednik Džej Di Vens u govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji oštro napao evropske demokratije.

Omalovažavao je evropske lidere zbog ignorisanja zabrinutosti birača oko migracije i slobode govora.

A kako ti novi upitni odnosi Amerike i Evrope izgledaju u praksi, pokazalo se u po pitanju rata u Ukrajini.

Dokument kao da sugeriše da Evropa ne razume trenutnu dinamiku moći i da SAD moraju da troše diplomatsku energiju kako bi stabilizovale region.

Evropska unija je optužena da blokira američke napore za okončanje rata u Ukrajini i zato Amerika mora „ponovo da uspostavi stratešku stabilnost sa Rusijom“, a koja će „stabilizovati evropske ekonomije“, piše u dokumentu.

Suštinska poruka je da Ukrajina treba da ostane samostalna država, ali to zahteva prihvatanje dominantnog položaja Rusije.

Donald Tramp „gubi strpljenje“ sa Evropom i Ukrajinom, kaže naš dopisnik.

„Očigledno je da se vrši pritisak na Evropljane da pristanu na poziciju koju će Ukrajinci praktično doživeti kao kapitulaciju“, rekao je u podkastu.

ReutersUkrajinski predsednik Vladimir Zelenski (levo) nazvan je „neučtivim“ i „nezahvalnim“, kad se sastao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i potpredsednikom Džej Di Vensom (desno)

Napetosti oko Ukrajine već su isplivale na površinu.

To se pre svega videlo na sastanku Trampa sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim u Beloj kući, kada je Zelenski kritikovan kao „neučtiv“ i „nezahvalan“.

Evropski lideri se sada suočavaju sa mogućnošću da SAD insistiraju na ishodu mnogo bližem željama Moskve nego Kijeva.

Rusija je veoma toplo pozdravila Strategiju za nacionalnu bezbednost, opisavši je kao „uglavnom u skladu“ sa njenom vizijom.

‘Trampov dodatak’

Uz kritike na račun Evrope, nova strategija ističe američki kontinent – nazivaju ga „Zapadnom hemisferom“ – kao primarni naglasak američke spoljne politike.

Administracija želi da evropski region bude „dovoljno stabilan i dobro vođen da spreči i obeshrabri masovne migracije u Ameriku“, piše u dokumentu.

Strategija uvodi ideju „Trampovog dodatka“ na Monroovu doktrinu, kao nastavak politike američkog predsednika Džejmsa Monroa iz 19. veka, koja je utvrdila primat SAD na američkom kontinentu i odbacivanje uplitanja evropskih kolonijalnih sila.

Trampova administracija vidi ovu obnovljenu pažnju kao neophodnu za suprotstavljanje uticaju Kine u Latinskoj Americi, rekao je naš dopisnik u podkastu.

Kina nije direktno pomenuta u dokumentu.

Zvanični Peking je stekao suviše veliko ekonomski uporište u regionu, smatra Tramp, iako njegova tvrdnja da Kina „upravlja“ Panamskim kanalom nije tačna.

ReutersPrisustvo američkih bojnih brodova u Karibima sugeriše pretnju vojnom silom

Skorašnji američki diplomatski napori, među kojima je poseta državnog sekretara Marka Rubija zemljama Latinske Amerike, ukazuju na nameru Vašingtona da ponovo uspostavi i ekonomsku i stratešku dominaciju u regionu.

Iako se strategija ne bavi vojnom dimenzijom politike, vazdušni napadi na navodne trgovce drogom u Karibima i prisustvo brojnih američkih bojnih brodova i vojnika uz obalu Venecuele, sugerišu pretnju vojnom silom.

Nova Strategija za nacionalnu bezbednost već je izazvala rasprave u Vašingtonu i širom Evrope.

Njen uticaj na Ukrajinu, odnose Amerike i Evrope i širi svetski poredak tek će biti utvrđen.

Međutim, jedno je jasno – Trampova administracija namerava da redefiniše prioritete američke spoljne politike.

Od saveznika se očekuje da se samo prilagode novoj realnosti.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]