U ŽIŽI JAVNOSTI: Trampu više ne veruju ni građani: Predsednik SAD u političkom i strateškom ćorsokaku koji je sam stvorio

Donald Tramp se suočio sa visokim očekivanjima u sredu uveče tokom svog obraćanja nacija o Iranu.

Obraćao se u ime države koja nije samo izgubila poverenje u njegovo predsedništvo, prema najnovijim anketama, već je i razočarana njegovim novim ratom i duboko zabrinuta zbog njegovih posledica po ekonomiju, piše CNN u analizi.

Milioni ljudi na Bliskom istoku i širom sveta žele da znaju kada će rat završiti i kako ili čak da li će on popraviti haotične posledice, uključujući zatvaranje Ormuskog moreuza od strane Irana, što preti globalnoj recesiji.

U dvadesetominutnom govoru iz Bele kuće, Tramp je izneo najkoherentnije i najumerenije objašnjenje zašto je krenuo u rat, tvrdeći da ne može dozvoliti “teroristima” u iranskom režimu da dođu do nuklearnog oružja nakon 47 godina pretnji Sjedinjenim Državama.

Objasnio je neuspeh diplomatije i brutalno suzbijanje režima nad sopstvenim narodom, oslanjajući se na svoju najbolju političku snagu: projiciranje moći.

Takvi argumenti mogli su biti ubedljiviji pre mesec dana, kada je Tramp pokrenuo napad. Nedelje kontradiktornih i promenljivih ratnih ciljeva koje je usledilo, mogle bi umanjiti efekat njegovih jasnijih opravdanja za rat.

Neki od predsednikovih navoda – da je Iran bio „praktično na pragu“ nuklearnog oružja i da bi uskoro mogao imati raketu koja može da pogodi američko kopno – kose se sa procenama američkih i zapadnih obaveštajnih službi. Takođe, nije ponudio detaljne dokaze koji bi omogućili Amerikancima da sami formiraju mišljenje.

Ipak, izneo je verodostojan argument da su iranski vojni kapaciteti, sposobnost da izazovu haos u regionu i pretnja SAD i saveznicima, uništeni zastrašujućom vazdušnom kampanjom SAD i Izraela.

Niko spolja još ne može da zna obim te štete i da li će izazvati političke pukotine koje bi dugoročno mogle oslabiti ili čak srušiti represivni iranski revolucionarni režim.

Mnogi posmatrači su očekivali da će predsednik u govoru izneti jasan završni plan rata. Ne samo da to nije učinio, već je i otvorio mogućnost masovne vojne eskalacije.

„U naredne dve do tri nedelje, vratićemo ih u kamenje doba, gde im je mesto“, rekao je. Takođe je zapretio da će napasti sve iranske elektrane i ciljati naftna postrojenja ako Teheran ne pristane na njegov mirovni dogovor.

Stoga je teško zaključiti da će njegovo obraćanje umiriti Amerikance zabrinute za tok rata ili globalne investitore uznemirene energetskom krizom koju je rat izazvao.

Ni u jednom trenutku predsednik nije izneo jasan izlazni plan iz sukoba – osim malo verovatne potpune iranske kapitulacije.

U pokušaju da umanji trenutnu američku obavezu, tvrdio je da 32 dana borbi do sada nisu ništa u poređenju sa godinama ulaganja SAD u Prvi i Drugi svetski rat, Koreju, Vijetnam i Irak. Ali poređenja možda nisu umirila javnost, jer impliciraju da rat može potrajati duže nego što je do sada priznato.

Njegova upozorenja da će to zavisiti od evropskih saveznika Amerike – koji se oslanjaju na naftu iz Persijskog zaliva više nego SAD – izazvaće zabrinutost, kao i njegovo insistiranje da će moreuz „prirodno“ biti otvoren jer Iran želi da proda svoju naftu.

Predsednik je tvrdio da bi stranim zemljama bilo lako da uklone efektivnu blokadu Irana. Međutim, moćna američka mornarica još uvek nije prošla kroz kritičnu tačku za naftu zbog iranskih raketa i dronova.

Velika pitanja na koja Tramp nije odgovorio

Tramp nije odgovorio na najhitnija pitanja koja podrivaju njegovu ‘pobedničku’ retoriku.

– Tvrdio je da je već sproveo promenu režima ubistvom najviših iranskih lidera, uključujući ajatolaha Alija Hameneija. Ali Iran je i dalje u rukama ostataka režima koji mogu biti čak i radikalniji nego pre rata.

–  Tramp je delovao kao da implicira da neće pokušati da izvadi zalihe visoko obogaćenog uranijuma koje bi Teheranu mogle omogućiti ponovni početak nuklearnog programa. Tvrdio je da američko satelitsko nadgledanje znači da će taj materijal ostati netaknut u ruševinama iranskih nuklearnih objekata koje je bombardovao prošle godine.

To bi ukinulo potrebu za visokorizičnom misijom američkih trupa. Ipak, ovo ostavlja sumnju u njegove tvrdnje da je završio nuklearnu pretnju.

– Njegova nesposobnost da otvori Ormuski moreuz znači da bi svetska ekonomija mogla ostati taoc iranskog uticaja. Takođe, to znači da Tramp ne može da izbegne posledice svog rata. Iako SAD imaju ogromne rezerve nafte, i dalje su podložne fluktuacijama na globalnim energetskim tržištima. Amerikancima nije potrebno podsećanje da prosečna cena benzina premašuje 4 dolara po galonu.

Politička situacija za Trampa se pogoršava

Predsednik je u sredu uveče ušao u politički i strateški ćorsokak koji je sam stvorio.

Njegove neorganizovane poruke i navika da informacije o ratu saopštava putem društvenih mreža, uz nestabilnu i ljutitu retoriku, pomogle su da poverenje javnosti u njegovu predsedničku funkciju padne gotovo na istorijski minimum tokom oba njegova mandata.

Nova anketa CNN/SSRS sprovedena u sredu pre obraćanja pokazala je da mu je rejting podrške 35 odsto. Samo 34 odsto Amerikanaca odobrava odluku da se preduzme vojna akcija u Iranu. Otprilike 68 odsto je protiv slanja kopnenih trupa u Iran – potez koji Tramp još nije preduzeo, ali ga nije isključio u sredu.

Rat je takođe izazvao neposredan i bolan ekonomski uticaj, što se odražava u naglom padu poverenja javnosti. Rejting podrške Trampa kada je u pitanju ekonomija u novoj anketi je svega 31 odsto. Otprilike dve trećine Amerikanaca smatra da njegove politike doprinose pogoršanju situacije.

Ovo su zastrašujući podaci za predsednika i Republikansku partiju koja se već suočava sa teškim izborima za Kongres za sedam meseci.

Predsednici sa drugim mandatom koji dožive takav pad popularnosti i poverenja u vođstvo retko uspevaju da se oporave. Tramp sada mora da razmotri mogućnost da rat koji je jedva objasnio može da potroši njegov mandat i obeleži njegovo nasleđe.

Skepticizam javnosti prema Trampovim ekonomskim rezultatima takođe predstavlja slabost za predsednika. Čak i pre nego što su sukobi počeli, većina birača je odbacila njegovo hvaljenje novom zlatnom erom dok su se borili sa visokim cenama stanovanja i hrane.

Njegove bezbrižne tvrdnje u sredu uveče da će cene benzina uskoro pasti i da će berze ubrzo skočiti delovale su više kao puka želja nego kao proizvod jasne strategije za okončanje rata.

Teško je zaključiti da predsednik zna kada će rat završiti ili kakav će svet biti kada se to dogodi. Stoga je verovatno učinio malo da ublaži globalnu zabrinutost zbog sukoba ili sopstvene političke situacije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na