„Tvrđava je gotova priča“ Reditelj Saša Hajduković uoči finala hit serije: Otkrio da li su Arkan, Legija i Sloba bili inspiracija za pojedine likove

Serija „Tvrđava“osvojila je srca kritike i publike. Priča o zabranjenoj ljubavi u Kninu, koja je pokrenula emocije gledalaca, biće zaokružena ovog vikenda na RTS. Pred emitovanje poslednje epizode razgovarali smo s njenim rediteljem, BanjalučaninomSašom Hajdukovićem.O velikom finalu, koje se s nestrpljenjem očekuje, teškim scenama, mraku kao izražajnom sredstvu, muzici devedesetih i mogućem nastavku…

– Meni je čitav scenario, iz epizode u epizodu, bio sve uzbudljiviji. Nadam se da smo to uspeli da prenesemo i u samoj seriji. Ne bih izdvajao kraj kao nešto odvojeno – on je organski deo te priče.

– Na neki način i da. Iako publika često ima utisak da krajevi domaćih serija razočaraju, generalno nije lako završiti bilo koju seriju. To nije problem samo kod nas – ima mnogo stranih koje ostanu otvorene. Što duže traje serija i što se publika više veže za likove, očekivanja su veća nego kod filma, koji dobijete u paketu. Možda je, zapravo, najteža sredina, a ne početak ili kraj.

– Ne čitam komentare. Nemam društvene mreže, slabo tvitujem. Naravno da mi je drago kad čujem da se ljudima serija sviđa i kad mi prenesu pozitivne reakcije, ali sam ih ne pratim direktno.

– Napeta je. Mnogo stvari je trebalo reći u vrlo zgusnutom i konfliktnom odnosu. Dugo sam razmišljao o njoj, jer ona na neki način predstavlja i rasplet (razrešenje, op. aut.) za glavne likove – i protagonistu i antagonistu.

– Postoje dve vrste tog mraka. Jedan je krajiški – bez struje, bez ulične rasvete, često osvetljen samo svećama, a tog se perioda i ja sećam iz Banjaluke. Drugi je beogradski mrak, u kom ima neona, ali je možda još mračniji. Taj vizuelni jezik je bio svestan izbor i deo atmosfere vremena koje smo prikazivali.

– Nema pogrešnog čitanja. Šta god publika učita – dobro je učitala. Serija na kraju krajeva nastaje i u glavama gledalaca. Nismo pravili likove po jednoj konkretnoj osobi, ali smo inspiraciju uzimali iz čitavog tog vremena.

– Nemam. Sve mogu da ih razumem.

– Produkcija je bila vrlo velikodušna. Svi smo shvatali da je muzika izuzetno važan deo priče i vremena koje prikazujemo. Većina pesama koje sam tražio završila je u seriji. Nisam se vodio ličnim afinitetima, već dramaturškom funkcijom – karakterizacijom likova i slikom vremena. Neke su već bile zapisane u scenariju, kao „Marama plava“.

– Ne bih to nazvao porukom. Ako uspemo da izazovemo ono osećanje koje smo svi imali prema toj tragediji i tom egzodusu – to je to. Više je stvar osećanja nego jasne poruke.

– Ne. „Tvrđava“ je gotova priča. Voleo bih da sa ovom ekipom da radim nešto novo.

– Polako kreću pripreme za novi film. To je sada fokus.