U ovom gradu svi stanovnici žive u jednoj zgradi: Ima 196 stanova, svuda idu liftom, mesecima ne izaze napolje

Na jugozapadu Aljaske nalazi se neobičan gradić Vitijer, mesto u kojem stanovnici na posao, u školu ili u prodavnicu najčešće idu – liftom. Za mnoge od njih izlazak iz zgrade u kojoj žive nije svakodnevica, a priča se da pojedinci godinama nisu napustili njen krov.

Vožnja kroz tunel za posetioce može delovati klaustrofobično, ali za lokalno stanovništvo predstavlja vezu sa ostatkom sveta. Prolaz je organizovan tako da se smer kretanja menja na svakih sat vremena, što zahteva precizno planiranje putovanja. Posle 22.30 časova povratak u grad nije moguć, pa nije neuobičajeno videti ljude kako noć provode u automobilima u blizini ulaza u tunel jer su zakasnili na poslednji prolaz.

Tokom pandemije, Vitijer je bio dodatno zatvoren. U grad su mogli da uđu isključivo stanovnici, njihovi najbliži i zaposleni u lokalnim kompanijama. Osećaj izolovanosti pojačavaju i ekstremne vremenske prilike – prosečna količina snega godišnje dostiže čak 6.7 metara.

Kada sneg zaveje grad, mnogi stanovnici uopšte ne moraju da izlaze napolje. Zbog takvog načina života, među njima su popularne i majice sa natpisom „zarobljenik Vitijera“.

Srce Vitijera čini masivna betonska građevina iz perioda Hladnog rata. Begič Tauerz Inkorporejted, zgrada od 14 spratova sa 196 stanova, u lokalnom govoru poznata jednostavno kao BTI, zamišljena je da izdrži čak i vojna granatiranja.

[embedded content]

Svake godine ova građevina podnosi šest meseci gotovo neprekidne kiše, nakon čega slede meseci snega i snažnih vetrova koji dostižu brzinu od 130 kilometara na sat. Spolja deluje nestvarno u snežnom pejzažu, dok je iznutra slična svakom velikom stambenom kompleksu u urbanim sredinama.

U BTI-ju se nalaze stanovi, škola, bolnica, gradska administracija i brojni sadržaji potrebni za svakodnevni život. Odlazak na posao u vreme „špica“ znači vožnju liftom koji se zaustavlja na gotovo svakom spratu.

Roditelji pre odlaska na posao decu odvode u školu prolazima nalik bunkerima u podrumu zgrade. U okviru kompleksa nalaze se i prodavnice, restorani, pošta, knjižara, pa čak i crkva. Zbog toga se priča da neki stanovnici nedeljama, mesecima, pa čak i godinama ne izlaze iz zgrade.

Stanari BTI-ja funkcionišu kao mala zajednica u kojoj svi znaju gotovo sve jedni o drugima. Taj „grad pod jednim krovom“ često se opisuje kao velika porodica, sa svim prednostima i manama koje takva bliskost nosi. Neki su u Vitijer došli kako bi započeli novi život ili se sklonili od prošlosti. U tom izolovanom okruženju bilo je lako nestati iz vidokruga ostatka sveta.

Jedna od stanovnica, Brenda Tolman, svoje prvo iskustvo dolaska u grad opisala je rečima: „Bila sam prestravljena kad sam prvi put izašla iz tunela. Grad mi je izgledao kao iz horora“. O Vitijeru, koji često nazivaju i „gradom s jednim krovom“, govorila je za CNN. U tom neobičnom mestu danas živi oko 200 ljudi.

Koliko god Vitijer delovao čudno posmatrano sa strane, njegovi stanovnici prihvatili su činjenicu da priroda određuje tempo njihovog života. U takvom okruženju, kažu, najvažnije je biti u miru sa sobom – jer u gradu u kojem se gotovo svi poznaju, nezadovoljstvo i nemir brzo postaju teret.

Pogledajte video: U ovom srpskom selu leži cela istorija Balkana