„U ZATVORU NISMO IMALI VODE TRI DANA, ČOVEK JE KRENUO DA SE OBESI U SOBI!“ Bivši osuđenik o najgorim situacijama iza rešetaka: 7 dana nisam jeo

Gostovanjem u emisiji „Ni pet ni šest“ na Kurir televiziji, opisao je kako su izgledali njegovi dani u ovom pritvoru:

Klasanović kaže da su zatvorenici bili nemilosrdni za prestupnike teških krivičnih dela:

– Tajlanđanin je silovao svoju dete kojoj je bio očuh, ona je imala 12 godina. Kada je ušao u zatvor svi su ga tukli, od policajaca do čuvara. A mi stranci se okupili i gledamo ga, njemu je cela glava otekla. Ako ga sada puste unutra u našu ćeliju, čuvari znaju da će ga ostali ubiti. Čuvari su ga stavili u neku samicu, ispred te samice je ujutru bio red zatvorenika – kaže Klasanović i dodaje:

– Ta samica je imala jedan mali prozor, on je morao da stavi lice na taj otvor a svaki zatvorenik je imao prava da ga jedan put udari, a bilo je 2000 muških zatvorenika. Došao sam i ja na red, čovek stoji i ja gledam čoveka u lice i ne mogu da ga udarim. U zatvoru su ga na kraju prihvatili jer je prošao sve što je mogao proći.

Kasanović je ležao pored Ronalda Franelia, čoveka koji je isekao svoju devojku na komadiće pa to stavio u torbu i bacio je negde na kraj puta:

– Tek nakon 5, 6 meseci je Amerikanac došao. Meni su dozvolili da u toj sobi tada ležim na leđima, ali moram kraj psihopate, odnosno kraj njega. Ćelije su bile prepune. Prva ćelija je imala 180 ljudi na 160 kvadratnih metara. Momci koji poslednji dođu, oni leže po strani kao sardine i onda polako vremenom se nađe mesto da legneš na leđima i izlaziš iz te sardine. 

 Kasanović kaže da se tokom prvog dobijenog virusa totalno osušio:

– Nisam mogao ni vodu da pijem, Tajlanđanin mi je rekao da ja kao belac neću preživeti ovaj virus ako nešto ne preduzmem, jer su već imali naše ljude tamo. Ja sam svaki dan dobijao 2 paracetamola od 250mg. Ja nisam mogao da se izlečim. Molio sam čuvara za antibiotik, sedam dana nisam ni jeo ni pio. Oni su mi ispričali da samo onaj koji je pred smrt može da uzme antibiotik. Tajlanđanin mi je rekao da uzmem ulje koje se upotrebljava za šugu a to ulje ako kapne na kožu, ono će spržiti kožu. Ja sam se pokajao za sekundu, to se zacrvenelo sve – kaže Kasanović i dodaje:

– Doneo mi je tada 10 kapsula žuto crvenih, nikada ih neću zaboraviti. Svi ljudi su gledali u mene i svi su slavili to što sam uzeo tablete, svi su bili sretni, tablete su mi spasile život. Zatvorenici su se radovali sa mnom, oni nisu bili loši. Imali smo primera gde je čovek hteo da se ubije više puta pa su ga oni sprečili. Ovaj se vešta, ovaj drugi ga skida. Dobri su. Kad je patnja u pitanju, svi se slože. Tri dana nije bilo vode za piće, mi zatvorenici smo morali da skupimo para da bi kupili pumpu za vodu. Dolazi cisterna, a mi svi trčimo sa dve flaše plastične. Skupljali smo cigare, koje smo davali čuvarima, kako bi dobili vodu.

Dodaje i da je u zatvoru najvažniji instikt da se preživi:

– Mene su osudili na trinaest godina zatvora, ali sam se tog dana susreo sa čovekom koji je osuđen na 80 godina. Kada sam sreo njega, nisam toliko patio, to me je utešilo. Za drogu je bio osuđen taj čovek. 

Podsetimo, 30. aprila 2011. godine u Puketu, njegov život se okrenuo naglavačke kada je na insistiranje svog prijatelja Džona otišao na jednu žurku i pristao da Džonu i jednom Amerikancu da broj dilera.

Kada je diler stigao, Maksim je krenuo sa Džonom i Amerikancem i ušao u automobil. Pre nego što je došlo do bilo kakve primopredaje, odjednom su ih opkolili naoružani muškarci. Diler je iskočio iz kola i pobegao već spremnim motorom, dok je Maksim istrčao iz kola i počeo da beži, ali je ubrzo sa Džonom bio uhapšen.

Kako bi se što brže izvukao iz nepovoljne situacije, Maksimu porodica pronalazi advokata preko spiska iz ambasade, ni ne sluteći da prevarama nije kraj…

 „Advokat je izmislio priču da je njemu policija rekla da ja treba da promenim svoju izjavu – da slažem da ne poznajem Džona i ostale, ali kada sam to onda uradio, policajci su me onda začuđeno gledali. Tad sam već znao da nešto ide pogrešno. I kada je policija došla da izjavi da sam ja lagao pred sudom, tada sam znao da me je prevario i ja sam dobio 13 godina. Nisu ni spomenuli da je moj krivični deo bio to što sam ja dao broj telefona drugu, a on je dao tom Amerikancu i njih dvojica su onda zvala dilera. Na sudu su izjavili sa da sam lagao pred sudom i da ja poznajem Džona koji je moj prijatelj, i da oni imaju informaciju da mi sarađujemo kao banda. Oni su to dodali jer su bili ljuti što sam ja promenio izjavu. Pre toga su uvek bili na mojoj strani i govorili mi da kažem istinu, i da ću onda ići kući, da je moj prekršaj najmanji. Uglavnom, dobio sam toliko godina jer su me okarakterisali kao člana bande“, otkrio je Maksim jednom prilikom.

Advokat ga je posle dve nedelje posetio u zatvoru i obećao mu da će sav novac (52.000 evra) vratiti, da bi na kraju njegovoj majci vratio samo 3.000 evra uz reči da „treba da bude srećna što je i to dobila, jer je on trebalo da bude osuđen na doživotnu kaznu“. Takođe je posle saznao da mu je ukrao i „roleks“ sat koji mi je policija oduzela pri hapšenju. On je navodno sat vratio njegovoj majci, ali kada je kasnije izašao, video je da je u pitanju kopija, a ne „roleks“.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.