UDAR HRVATSKE NA SRBIJU KAO USLUGA KRAJNJIM DESNIČARIMA U VRHU VLASTI! Analitičari o tome šta se krije iza nove „mine“ koju sprema Zagreb na našem putu ka EU

„Hrvatska će Srbiji zadati vrlo konkretan i jak udarac“, deo je naslova teksta na portalu Dnevno.hr, u kojem se najavljuje još jedna rampa Hrvatske na putu Srbije ka EU. Portal zapravo citira izjavu hrvatskog ministra odbrane Ivana Anušića u kojoj on otvoreno priznaje da je Zagreb spreman da „Srbiji blokira ulazak u EU“.

Taj portal zatim podseća kako godinama i deo članova HDZ i deo poslanika desnog spektra zagovara blokadu Srbije u pristupnim pregovorima o članstvu u EU.

Upravo na tu novu okolnost ukazuje Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja, koji za Kurir kaže da prisustvo izrazito desnih stranaka u vlasti može biti razlog da se premijer Hrvatske Andrej Plenković odustane od obećanja iz 2023. da neće blokirati susede na njihovom putu evrointegracija.

„Premijer Plenković je 2023. obećao da je Hrvatskoj prioritet da bilateralne problem sa susedima rešava bez blokiranja njihovih evropskih integracija. Ostaje da vidimo da li se od te politike odustalo ili je ovo samo još jedna pompezna izjava kojom se koriste političari. Nije nemoguće da je došlo i do promene političkog ophođenja prema susedima, konkretno Srbiji, jer je od 2024. deo vladajuće većine postao i Domovinski pokret koji se može smatrati strankom izrazite desnice. Bez obzira na konačan ishod, takva retorika može dodatno da izazove pogoršavanje odnosa između Srbije i Hrvatske, a svedoci smo da su ti odnosi prethodnih godina u silaznoj putanji. Takođe, posledice se mogu javiti i u dodatnom usporavanju evropskog puta Srbije pošto se širi spisak zahteva koji moraju da se ispune“, ocenjuje Perišić.

On upozorava da bi dodatno usporavanje procesa izazvalo podizanje evroskepticizma kod građana Srbije.

„Poznato je da je za razvoj evropskih integracija i otvaranja poglavlja, odnosno klastera, potrebna saglasnost svih država članica. Hrvatska je dosta dugo imala problem sa Slovenijom zbog spora oko Piranskog zaliva, sada se Hrvatska na sličan način opohodi prema Srbiji, bez obzira što su i prava Srba u Hrvatskoj smanjena od kada je ta država postala članica EU. Najbolji primer toga jeste razbijanje ćiriličnih tabli u Vukovaru. Ipak, mehanizmi delovanja su na strani Hrvatske i ona to koristi u konkretnom slučaju. Iz svih navedenih razloga Srbija treba pažljivo da izabere ko će u budućnosti obavljati funkciju ambasadora u Zagrebu“, zaključuje Perišić.

Podsetimo, Anušić je otvoreno zapretio da, ukoliko Srbi kažu da ne žele da daju podatke o nestalima ili ih nemaju, „naravno da će biti na stolu i njihov ulazak u EU“. Prema navodima Dnevno.hr, takav stav o Srbiji i njenom evropskom putu imaju i u kancelariji predsednika Hrvatske Zorana Milanovića.

„Bez obzira na to hoće li i kada Srbija ući u EU, pitanje nestalih mora da se reši“, rečeno je iz Milanovićeve kancelarije hrvatskom RTL-u na koji se Dnevno.hr poziva.

Kurir Politika