Udo Kir, antiheroj evropskog filma imao je posebnu vezu sa Beogradom: „Sviđa mi se Pobednik. Lepši je od Oskara, jer je nag!“

Udo Kir, nemački glumac koji je tokom karijere ostvario čak 275 uloga u evropskoj i holivudskoj kinematografiji, preminuo je u 81. godini. Kir je sarađivao s brojnim autorima, među kojima su Rajner Verner Fasbinder, Gas Van Sant i Lars fon Trir.

Udo Kir preminuo je u Kaliforniji, a vest o njegovoj smrti potvrdio je njegov partner Delbert Makbrajd za Variety.

Pre dve godine slavni glumac je bio u Beogradu. Tom prilikom Nemačkoj glumačkoj legendi, Udu Kiru na FEST-u je uručen počasni Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Nakon toga održana je premijera njegovog filma „Moj komšija Adolf“.

„Hvala, hvala“, obratio se Udo publici na srpskom jeziku. „Sviđa mi se Pobednik. Lepši je od Oskara, jer je nag!“, prokomentarisao je.

Podsetio je publiku zašto mu je Beograd važan.

„Pre 50 godina sam snimio svoj prvi film, ‘Znak đavola’ sa Oliverom Katarinom. Oboje smo bili veoma mladi i lepi. Mnogo mi se dopala. Imala je divan glas“.

O filmu „Moj komšija Adolf“ nije hteo mnogo da otkriva, samo da je reč o crnoj komediji.

„Hvala vam što ste došli. U Beogradu sam se divno proveo, ostajem ovde još dva dana. Vidimo se, možda, opet uskoro“, poručio je na kraju.

Kir je bio poznat po prodornom pogledu i sklonosti da igra negativce, čudake i antihereoje.

Više puta je tumačio vampira i nacistu, a tokom karijere pojavljivao se u filmovima, serijama, muzičkim spotovima i video-igrama.

Često je bio opisivan kao karakteran glumac zahvaljujući upečatljivim sporednim ulogama koje su ostavljale snažan utisak. „Volim horor filmove“, govorio je, „jer ako igrate male uloge, bolje je da budete zli i da uplašite publiku nego da budete poštar koji se vraća kući ženi i deci. Tako će vas bar zapamtiti.“

Sa Džnifer Kulidž, foto:  Supplied by LMK / ipa-agency.net / IPA / Profimedia

Rođen je 1944. kao Udo Kirspe u Nemačkoj, u bolnici koja je nekoliko sati kasnije bombardovana. Majka ga je izvukla iz ruševina. Detinjstvo u poratnoj Nemačkoj opisivao je kao teško. „Živeli smo siromašno. Toplu vodu sam prvi put imao sa 17 godina“, rekao je u intervjuu za Guardian. Otac mu je već imao porodicu, pa je odrastanje bilo dodatno obeleženo nesigurnošću.

Kao tinejdžer radio je u fabrici kako bi uštedeo dovoljno novca da pobegne „od bede u kojoj je rođen“. Sa 16 godina upoznao je tada petnaestogodišnjeg Fasbindera u radničkom baru u Kelnu.

Preselivši se u London da uči engleski, otkriven je u jednoj kafeteriji. „Svideo mi se publicitet, pa sam postao glumac“, govorio je. Prvu veću ulogu dobio je 1970. u hororu Mark of the Devil, piše Gardijan.

Veliki deo karijere oblikovala je slučajnost. Na letu je sedeo pored Pola Morisija, reditelja bliskog Endiju Vorholu, koji ga je zatim angažovao kao Frankenštajna u Flesh for Frankenstein (1973), a potom i kao Drakulu u Blood for Dracula (1974).

Ponovo se povezao sa Fasbinderom i igrao u njegovim ostvarenjima Supruga železničkog službenika, Lola, Treća generacija i Lili Marlen, kao i u serijalu Berlin Aleksanderplac.

Tokom osamdesetih upoznao je mladog danskog reditelja Larsa fon Trira, koji ga je angažovao u svojoj TV adaptaciji Medeje (1987). Njihova saradnja trajala je decenijama – Kir je igrao u filmovima Epidemic, Evropa, Kingdom, Kroz talase, U tami svetlosti, Dogvil, Melanholija i Nimfomanka 2.

Gas Van Sant, fasciniran Kirinim interpretacijama Frankenštajna i Drakule, ponudio mu je prvu američku ulogu u filmu Moj privatni Ajdaho (1991).

Pop zvezda Madona zatim ga je angažovala u svojoj knjizi Sex, a potom i u spotovima Erotica i Deeper and Deeper. Pojavljivao se i u spotovima bendova Supertramp, Korn i Eve.

U Holivudu je tokom devedesetih ostvario niz upečatljivih epizoda, među kojima su Ejs Ventura: Detektiv za kućne ljubimce, Džoni Mnemonik, Armagedon, Kraj sveta i Blejd.

Kasnije je igrao u filmovima S. Krejga Zejlera, poput Brawl in Cell Block 99 i Dragged Across Concrete, a 2022. je tumačio glavnu ulogu u komediji Swan Song, glumeći ostarlog frizera koji beži iz doma za stare kako bi ispunio poslednju želju preminule klijentkinje.

Iako je glumio u stotinama projekata, bio je potpuno svestan njihovog kvaliteta: „Sto filmova je loše, pedeset možete da gledate uz čašu vina, pedeset je dobro“, govorio je.

Njegov poslednji film bio je politički triler The Secret Agent, u kojem igra preživelog logoraša u godinama vojne diktature u Brazilu. Trebalo bi da se pojavi i u OD, predstojećoj horor video-igri koju potpisuju japanski autor Hideo Kodžima i producent Džordan Pil.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.