Vernici koji slave Aranđelovdan najčešće prave ovu grešku! Verovanja kažu da se danas ne sprema slavsko žito – teolog otkrio pravu istinu

A pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva danas slave Sabor svetog Arhangela Mihaila, u narodu poznatog kao Aranđelovdan.

Ovaj praznik je treća najučestalija slava u srpskom narodu, ali i slava za koju je vezan najveci broj nedoumica. Zbog čega se za svetog Arhangela Mihaila kaže da je „živi svetac“, spremaju li slavari danas žito i treba li trpeza da bude posna ili mrsna s obzirom na to da pada u petak, kao posni dan? Da li se usled brojnih obaveza i manjka vremena slave sve češće obeležavaju u restoranima i kako izgleda takva proslava?

O ovim nedomicma govorili su sagovornici Kurira: Boško Bubanja, predsednik udruženja „Event Industrija Srbija“ i Nebojša Lazić, teolog.

Nebojša Lazić Foto: Kurir Televizija

– Svaka slava ako pada u sredu i petak, trpeza bi trebala da bude posna. Proslavljanje slave nije odvojeno od crkvenih tradicija. Današnji praznik postoji preko 1707 godina, skoro 18 vekova ga pravoslavci proslavljaju sa ljubavlju. Patrijarh Pavle je govorio „ko smo mi da samoživo proslavljemo ovaj dan“, ako sveci služe Bogu. Pretvaramo slavu u okupljanje zbog ića i pića. 

Restorani prebukirani

Bubanja kaže da je počeo trend izlaska iz kuće, kako bi se nešto proslavilo jer se ne poseduju adekvatni prostori:

– To se dešava ne samo za slave već i za rođendane. Ja mislim da se slava treba kući obeležavati. Slava je sveća, žito, kolač i vino. Oni koji slave van kuće, to sigurno obave u svom domu. Restorani su prebukirani i to nije ništa novo. Vi u gradskim sredinama nemate pušnicu neku da sušite pršutu, već ćete je kupiti, prase takođe – rekao je Bubanja i dodao:

– Onda je ista takva stvar sa jelima koja se služi na svadbi. Najveći broj ljudi svakako slavi po kućama slavu. Nekada su domaćice i po tri dana unapred pripremale hranu. Žene popadaju sa nogu. A danas su ljudi opterećeni poslom i radnim vremenom, tako da se i svakodnevno desi da se poručuje. 

Boško Bubanja Foto: Kurir Televizija

Slavsko žito

Ljudi koji se odlučuju za proslavljanje u restoranima, najčešće žive u velikim gradovima, što je Lazić i potvrdio:

– Preko 80% ljudi u Srbiji slavi u kućnoj atmosferi i ne žive svi u Beogradu i Novom Sadu, tako da imaju mogućnost da proslavljaju. Dolazi do problematike danas oko slavskog žita – kaže Lazić i dodaje:

– Postoji narodno verovanje, a to je da se za Aranđelovdan ne sprema slavsko žito. To je verovanje koje proističe iz 20. veka i našeg komunističkog nasleđa. Mi smo tada počeli da tumačimo na svoj način veru, iako je ona postojala godinama pre toga.

Lazić kaže da se za vreme praznika žito ne sprema se za dušu svetitelja, već to predstavlja jednu sabornost i sprema se za dušu naših predaka, koji su proslavljali tu slavu:

– Ne spremamo mi slavsko žito za svetog Nikolu da bi smo mu mi dali parastos, već da bismo proslavili naše pretke koji su na taj praznik krstili ili koji su ga proslavljali. Za Arhanđela Mihajla se obavezno sprema žito. Veruje se da je Arhanđel živ svetac jer nije ni rođen a nije ni umro. Veruje se takođe da Arhangel danas silazi na planine, oblači se kao prosjak jer jedino on može da otera vuka. 

Foto: Wikipedia

Nebeski ratnik

Sveti arhangel Mihailo, simbol je borbe protiv zla, i na ikonama i freskama prikazan je kao nebeski ratnik u vojničkoj opremi, sa mačem, kopljem i zlim duhom koji, okovan lancima, leži pod njegovim nogama.

Njegov kult nastao je u trećem veku i razvio se najpre u Frigiji. Kao praznik, Aranđelovdan je ustanovljen vek kasnije, u vreme Silvestera Prvog Rimskog i Patrijarha Aleksandra Aleksandrijskog.

Postoji i izreka: „Kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća“. U nekim krajevima Srbije smatraju ga i zaštitnikom stočara.