EVO ŠTA SE DEŠAVA: Veštačka inteligencija u medijima u Srbiji 2025: Koristan asistent, a ne zamena za novinare

Urednici i novinari domaćih medija svesni su ogromnog uticaja koji veštačka inteligencija ima na novinarstvo, ali istovremeno smatraju da ona ne može biti zamena za novinare, već samo koristan asistent.

Ogromna većina već je koristila alate veštačke inteligencije, pre svega za obavljanje rutinskih novinarskih poslova, znatno ređe za produkciju medijskog sadržaja, a najmanje za distribuciju sadržaja do publike. Nepouzdanost prepoznaju kao najveći problem upotrebe ove tehnologije, po pravilu nemaju interne smernice za njenu upotrebu, a zbog transparentnosti dominantno podržavaju ideju o označavanju sadržaja koji je nastao uz pomoć veštačke inteligencije.

Ovako bi se u najkraćem mogli sumirati rezultati najnovijeg istraživanja pod nazivom „Veštačka inteligencija u medijima u Srbiji 2025.” koje je Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) sproveo u periodu od 1. avgusta do 30. oktobra 2025. godine na uzorku od 250 novinara i urednika nacionalnih, lokalnih i specijalizovanih medija.

Istraživanje otkriva da više od polovine novinara i urednika smatra da veštačka inteligencija (VI) ima veliki ili izuzetno veliki uticaj na novinarstvo (57,6%), dok samo mali broj njih smatra da je taj uticaj mali ili da ne postoji (4,8%). Preciznije rečeno, najbrojniju grupu čine oni koji smatraju da je navedeni uticaj veliki (48%), slede ispitanici koji smatraju da postoji delimičan uticaj (37,6%), dok svaki deseti taj uticaj prepoznaje kao izuzetno veliki (9,6%). Najmalobrojniji su novinari i urednici koji uticaj VI ocenjuju kao mali (4%) ili smatraju da uopšte nema uticaj na novinarstvo (0,8%).

Foto: CEPROM

Kada je reč o prirodi tog uticaja, odnosno da li je on pretežno pozitivan ili negativan, stavovi su se značajno ujednačili u poređenju sa prvim periodom primene ove tehnologije u redakcijama kada je taj uticaj dominantno percipiran kao negativan. Tako danas pozitivan uticaj VI na profesiju novinari i urednici ocenjuju prosečnom ocenom 5,1 na skali od 0 do 10, pri čemu 0 znači da „uopšte nema pozitivan uticaj”, a 10 da „ima izuzetno pozitivan uticaj”.

Foto: CEPROM

Negativan uticaj istovremeno ocenjuju sa 5,7, pri čemu 0 znači da „uopšte nema negativan uticaj”, a 10 da „ima izuzetno negativan uticaj”. Iako se negativan uticaj i dalje prepoznaje kao nešto veći u odnosu na pozitivan, ta razlika konstantno se smanjuje iz godine u godinu, što pokazuje da se ideja o uplivu VI u redakcije sve više prihvata kao neminovnost. U tom kontekstu, centralno pitanje koje se danas postavlja više nije da li VI koristiti u redakcijama, već kada je VI šansa, a kada pretnja po profesiju.

Foto: CEPROM

Veštačka inteligencija: šansa ili pretnja po novinarstvo

Nalazi sprovedenog istraživanja otkrivaju da novinari i urednici medija u Srbiji jasno prepoznaju kada je VI pretnja, a kada šansa za novinarstvo. To vrlo ubedljivo ilustruju dva podatka. Prvo, čak 92,8% njih smatra da VI ne može u potpunosti i na profesionalan način da zameni novinare, što znači da je ova tehnologija pretnja ukoliko joj se dodeli uloga novinara. Ovaj nalaz istovremeno jasno sugeriše da medijski profesionalci u našoj zemlji smatraju da njihova centralna uloga u redakcijama nije ugrožena sve većim brojem VI alata, bez obzira na njihovo konstantno unapređivanje.

Foto: CEPROM

To, međutim, ne znači da se novinari i urednici u Srbiji protive svakoj upotrebi VI od strane profesionalnih novinara i medija. Štaviše, istraživanje otkriva da imaju izrazito pozitivan stav po pitanju upotrebe VI kao pomoćnog sredstva u svakodnevnom novinarskom radu, pre svega zbog toga što ona može da im olakša obavljanje određenih rutinskih operacija, pa čak 93,6% smatra da VI može biti njihov koristan asistent u radu.

Na osnovu ovih nalaza moglo bi se zaključiti da domaći novinari i urednici nisu ni pesimisti ni optimisti, već da vrlo realno posmatraju uticaj VI na novinarstvo. Taj uticaj može biti pozitivan sve dok neprikosnoveno mesto u redakcijama i dalje zauzimaju ljudi (novinari i urednici) i dok je nadgledanje i finalna kontrola poslova koje obavlja VI i dalje u njihovim rukama.

Foto: CEPROM

Koliko često i u koje svrhe se VI koristi u domaćim medijima

Da je otpor prema korišćenju VI u medijima u Srbiji sveden na minimum svedoči i podatak da je čak 84,8% novinara i urednika do sada koristilo VI u obavljanju svog posla. Međutim, to i dalje nije postala svakodnevna rutina jer najveći udeo ispitanika to čini jednom u dva do tri dana (32,8%), potom jednom sedmično (20,8%) i jednom mesečno (16%), dok najmanji broj onih koji koriste ovu tehnologiju to čini svakoga dana (15,2%).