Vraća se milion ljudi iz dijaspore? Evo zašto se u naredne 2–3 godine menja sve

Vraća se milion ljudi iz dijaspore? Velike Promene kroz 2-3 godine

Nije ovo više samo “ma vratiću se jednog dana”. Sve češće se čuje ista rečenica: “ne isplati se više”. Kirije divljaju, računi rastu, poslovi su sve nesigurniji, a život u dijaspori mnogima postaje stresniji nego što su očekivali. Zato poslednjih meseci kruži priča da Vraća se milion ljudi iz dijaspore – i da će se taj talas posebno osetiti u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Da li je realno? I šta tera ljude da preseku?

Da li je realno da Vraća se milion ljudi iz dijaspore?

Važno: broj “milion” je više projekcija/ocena trenda nego jedna zvanična statistika. Ali kada pogledaš koliko je ljudi već van svojih država, postaje jasno zašto takva prognoza zvuči moguće.

UNFPA navodi da je dijaspora sa Balkana ogromna – po podacima koji se pozivaju na Migration Data Portal (2021), procenjuje se da je 53% rođenih u BiH u inostranstvu, dok je za rođene u Srbiji oko 12%. (serbia.unfpa.org)
Kad u priču uključiš i potomke, privremene radnike, studente, porodice “na dve adrese”, dobiješ bazen ljudi iz kojeg je povratak od nekoliko stotina hiljada (pa i oko milion u zbiru Srbija + BiH) u par godina teorijski moguć. Zbog toga se sve češće ponavlja teza: Vraća se milion ljudi iz dijaspore.

Glavni razlozi: dijaspora puca po šavovima

1) Troškovi života i stanovanja
U velikim gradovima Zapada kirije “pojedu” platu, a kredit je za mnoge misaona imenica. Ljudi računaju hladno: u Srbiji/BiH mogu da žive skromnije, ali “svoj na svome”, uz porodicu i pomoć rodbine.

2) Umor od sistema i “večite trke”
Sve više ljudi govori o hroničnom stresu: rad–posao–računi–papiri. Taj “mentalni pritisak” postaje jači od finansijske razlike.

3) Remote posao i plata u evrima – život na Balkanu
Ko je uspeo da zadrži posao na daljinu, taj je već shvatio računicu: zapadna plata + balkanski troškovi = mnogo komotniji život.

4) Porodica, deca, identitet
Kod mnogih se prelom desi kad dođu deca: vrtići, vreme, pomoć bake/deke, jezik, kultura. I tada opet čuješ isto: Vraća se milion ljudi iz dijaspore.

Šta kažu “inostrani” izvori i analize

O povratku i demografiji regiona pišu i strani mediji i analitički portali. Recimo, The Economist godinama prati demografsko pražnjenje Balkana i posledice emigracije, ali i napominje da se trendovi mogu menjati kada se promeni računica života. (The Economist)
Balkan Insight takođe ukazuje da će vraćanje mladih i zaustavljanje odliva biti teško bez boljih programa podrške povratnicima. (balkaninsight.com)
A New Eastern Europe je ove godine pisao o “tihom povratku” – posebno kod ljudi kojima rastu troškovi života u državama poput Nemačke. (New Eastern Europe)

Zašto je život u dijaspori postao teži

• Nesigurni ugovori i “rezanje troškova” u firmama
• Skupa i ograničena briga o deci (vrtići, dadilje, vreme)
• Pritisak integracije (jezik, “papiri”, birokratija)
• Usamljenost i udaljenost od porodice
• Osećaj da si “uvek stranac”, čak i kad imaš papire

Nije da ljudi idealizuju Balkan. Ali mnogi biraju poznat teren umesto stalnog “grinda”. I zato se ponovo vraća narativ: Vraća se milion ljudi iz dijaspore.

Ko će se najviše vraćati (i ko neće)

Najrealniji kandidati za povratak su:

• ljudi sa uštedom ili rešenim stambenim pitanjem “kući”
• oni koji rade remote/freelance
• porodice kojima treba podrška rodbine
• ljudi koji su otišli “privremeno”, pa se privremeno odužilo

Manje je verovatno da će se masovno vraćati oni koji su već duboko ušli u sistem (karijera, kredit, školovanje dece, državljanstvo).

Šta ovo znači za Srbiju i BiH

Ako makar deo scenarija “Vraća se milion ljudi iz dijaspore” bude tačan, posledice su ogromne:

• rast tražnje za nekretninama (i dalje dizanje cena)
• veći pritisak na škole/vrtiće/zdravstvo
• više malih biznisa (ljudi donose kapital i navike)
• potencijalno jačanje lokalnih ekonomija – ali i nervoza na tržištu rada

DEČJI DODATAK U NEMAČKOJ I AUSTRIJI