ZA RAT NIJE POTREBNA PUŠKA Biološki ratovi kao najjezivija pretnja – Bitke se mogu pobediti koristeći maramice, krvave strele i druge zarazne predmete

O tihim neprijateljima savremenog sveta, o virusima, bakterijama i patogenima koji menjaju istoriju i postavljaju nove izazove pred čovečanstvom, kao i o tome odakle dolaze epidemije, šta nam preti u budućnosti i koliko je svet zaista spreman za nove krizne scenarije, za emisiju „Neispričano“ govorila je žena koja je decenijama na čelu najvažnijih laboratorija.

Gost ovonedeljne emisije je akademik Elizabeta Stanović, profesorka Univerziteta odbrane i načelnicu odeljenja za mikrobsku genetiku i imunologiju na Vojno-medicinskoj akademiji.

– Budući da sam bila student generacije univerziteta u Beogradu i budući da sam jako volela istoriju i matematiku i ljubav prema te dve nauke Inače, smatram da je nauka jedna i jedinstvena, nekako sam te svoje ljubavi spojila kroz molekularnu biologiju, kasnije doktorat na medicinskom fakultetu, a naravno prvi profesionalni korak ostvarila sam na Vojno-medicinskoj akademiji po sopstvenoj želji, nisam ni jednog trena imala ni najmanju želju da odem iz ove zemlje. Naprotiv, želela sam da ostanem u svojoj zemlji, upravo u trenutcima kad je mojoj zemlji i narodu teško – kaže ona.

Foto: Kurir Televizija

Stanović objašnjava i kada se prvi put susrela sa nekom nacionalnom pretnjom u smislu epidemije:

– Upravo kad sam počela da radim na Vojno-medicinskoj akademiji izbila je epidemija tularemije. To je bilo pred početak NATO agresije na našu zemlju. Učestvovala sam u izolaciji bakterije, učestvovala sam u njenoj identifikaciji – kaže Stanović.

Stanović je govorila i o antraksnoj kampanji u SAD-u, kada je svet zaista razumeo da se rat ne mora voditi oružjem, već se može voditi i bakterijama, pa je rekla da su ljudi oduvek znali da na ovaj način mogu da ugroze druge:

– Otkako postoji svet i vek, otkako su spoznali da postoje mikroorganizmi koji se prenose sa čoveka na čoveka, još u vremenu pre nove ere, ratovali su tako što su koristili strele natopljene krvlju obolelih i umrlih od zaraznih bolesti – kaže ona.

Ona dodaje da je prvi biološki rat koji nije i dalje priznat kao takav jer bi se inače okarakterisao kao zločin protiv čovečnosti, onaj koji je vođen protiv domorodačkog stanovništva Severne i Južne Amerike od strane evropskih kolonizatora.