U ŽIŽI JAVNOSTI: Zašto je Tramp, koji sebe predstavlja kao mirotvorca, započeo rat u Iranu: Američki istoričar nudi dva razloga

Veliki napad na Iran, koji su pokrenule Sjedinjene Američke Države i Izrael, već je izazvao uzvratne udare širom Bliskog istoka.

Sve je verovatnije da će izbiti širi regionalni sukob, sa sumornim nenamernim posledicama, poput obaranja tri američka ratna aviona „prijateljskom vatrom“ u Kuvajtu.

Zašto je američki predsednik Donald Tramp, koji sebe predstavlja kao mirotvorca, započeo strani rat?

Teško je poverovati u zvanično obrazloženje. Tvrdnja Trampove administracije da je Iran pravio nuklearno oružje nije dokazana.

Takođe se ne može uskladiti ni sa ponovljenim tvrdnjama administracije da je iranski program nuklearnog naoružanja uništen u vazdušnim napadima prošlog juna.

Trampovo insistiranje da Islamsku Republiku treba zameniti demokratskim ili barem režimom naklonjenom SAD deluje jednako neobično, s obzirom na to da je snažno protivljenje stranim vojnim uplitanjima i ratovima za promenu režima navodno bilo jedno od ključnih načela Trampovog pokreta Make America Great Again.

Vidim dva moguća razloga za njegovu odluku, od kojih nijedan nije legitiman: da uništi američku demokratiju ili da se lično obogati.

Naravno, strani ratovi često su motivisani unutrašnjom politikom, a još češće politički autoritarizam i lična korupcija nisu međusobno isključivi. Čini se da je to slučaj i ovde.

Međunarodni sukobi mogu da oslabe i potkopaju demokratije na dva načina: tako što primoravaju javnost da se okupi oko lidera (dok se protivnici prikazuju kao izdajnici) ili tako što stvaraju uslove koji pogoduju vladajućoj stranci uoči izbora.

Desničarske vlade u Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelu prate ovaj potpuno predvidljiv autoritarni model.

Neuverljivost zvaničnih opravdanja za odluku da se započne još jedan rat na Bliskom istoku ukazuje na drugo moguće objašnjenje: korupciju.

Ko bi mogao direktno da ima koristi od promene režima u Iranu? Ukoliko je spoljna politika imala ulogu u odluci SAD, sumnjam da je to bila politika najbližih saveznika administracije predsednika Donald Tramp u regionu.

Politiku Bliskog istoka dugo oblikuje rivalstvo između Irana i Izraela, kao i između Irana i arapskih država Persijskog zaliva, posebno Saudijske Arabije. Pošto je ova strukturna karakteristika mnogo trajnija od Trampovih kolebljivih i kontradiktornih izjava, upravo je tu bolje početi traganje za ciljevima administracije.

A ti ciljevi izgleda da su usmereni na unapređenje lične politike – tačnije, lične koristi.

Zalivske monarhije koje se protive iranskoj moći obasule su Trampa i njegovu porodicu ogromnim poslovnim ugovorima.

Ujedinjeni Arapski Emirati investirali su u kripto-poduhvat porodice Tramp. The Tramp Organization je ostvarila veliku zaradu kroz poslove sa Saudijskom Arabijom. Ponekad su zalivski monarsi direktno pokušavali da pridobiju Trampa, kao kada je Katar poklonio Trampu luksuzni avion.

Spisak je veoma dug, a sada američka vlada koristi vojnu silu protiv zajedničkog neprijatelja zemalja koje su obogatile Trampa i njegovu porodicu. Ovaj kontekst trebalo bi uključiti u svako izveštavanje o ratu. Zapanjujuće otvorena korupcija ove administracije postavlja pitanje da li su američke oružane snage sada dostupne za iznajmljivanje.

Da budem jasan, moj cilj nije da branim Islamsku Republiku, brutalan režim koji se od početka godine bavi masovnim ubijanjem mirnih demonstranata.

Razmere tog pokolja još uvek nisu u potpunosti shvaćene. Ali postoje efikasniji načini da se suprotstavi autoritarnom i korumpiranom političkom sistemu u Iranu.

Vlada SAD mogla bi da pokrene strpljivu kampanju pritisaka i sankcija, uz podršku opoziciji i predloge za pomoć u rešavanju krize sa vodom u toj zemlji – rastućeg ekološkog problema koji je doprineo društvenim nemirima.

Nažalost, administracija predsednika Donald Tramp nikada ne bi mogla da ponudi tako sveobuhvatnu i kompetentnu strategiju. Sve što ona može da ponudi jesu militarizam, autoritarizam i korupcija.

Amerikancima će biti rečeno da ne dovode u pitanje rat koji je sada u toku. Ali upravo tada pitanja moraju biti postavljena, naročito imajući u vidu ono što znamo o Trampovoj administraciji.

Postoji obilje dokaza da napad na Iran može biti usmeren na potkopavanje američke demokratije, na bogaćenje predsednika ili na oba cilja. Iako ne postoji jasan dokaz koji bi potvrdio ove pretpostavke – one ukazuju na pravce istraživanja koje treba pratiti kako rat bude napredovao i kako bude otkrivano više o njegovom poreklu.

Rat ne briše nedela vlade niti primorava građane da veruju u apsurdna opravdanja svojih lidera. Naprotiv, rat predstavlja najbolju priliku da se otkriju pravi motivi političkih vođa.

Autor je prvi nosilac Katedre za modernu evropsku istoriju na Munk školi za globalne poslove i javne politike Univerziteta u Torontu i stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču, autor je ili urednik 20 knjiga.

Copyright: Project Syndicate, 2026.
www.project-syndicate.org

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.