ZAŠTO KINI ODGOVARA „RUSKA VERZIJA“ TRAMPOVOG PLANA? Si ne želi za pregovarački sto, ali predaju dela Ukrajine Putinu gleda kroz strateške interese Pekinga

Dok se zapadne sile trude da postignu mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine, Kina održava bliske veze s Moskvom i sledi svoje strateške interese.

Predlog, koji je prvi put iznet u novembru, naišao je na kritike u Evropi jer izgleda povoljnije za Rusiju: od Ukrajine bi se zahtevalo povlačenje snaga iz istočnih regiona koje je Moskva pokušala da zauzme silom, ali nije uspela u potpunosti da okupira.

Ukrajinski lider tvrdi da bi ustupanje teritorije predstavljalo nagradu za agresora i dugoročno ostavilo zemlju ranjivom na novi ruski napad.

Zelenski, koji je putovanje nastavio u Brisel na sastanke sa zvaničnicima NATO, rekao je novinarima da će Ukrajina predstaviti Vašingtonu izmenjeni mirovni plan, a juče je izjavio da sve teritorijalne odluke u vezi sa okončanjem ruske invazije moraju da donesu sami Ukrajinci, bilo putem izbora ili referenduma.

U međuvremenu je nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful prilikom posete Kini pozvao Peking da iskoristi svoj uticaj kako bi naterao Moskvu da ozbiljno pregovara o okončanju invazije na Ukrajinu.

„Ako postoji zemlja na svetu koja ima snažan uticaj na Rusiju, to je Kina“, rekao je Vadeful nakon sastanka s kineskim kolegom Vang Jijem u Pekingu.

DW navodi da je Kina od početka rata u Ukrajini tvrdila da je neutralna, ali se suočila sa optužbama sa Zapada da podržava rusku agresiju kupovinom ruske nafte i izvozom opreme dvostruke namene.

– Zato je Kina veoma oprezna i ne želi da bude viđena kao učesnik pregovora – kaže Žuža Ana Ferenci, saradnica briselskog Martens centra, zvaničnog analitičkog centra Evropske narodne partije (EPP).

Ona ukazuje da je Kina dosledno ulaže napore na projekciji neutralne slike.

– To sigurno nije percepcija na Zapadu, ali možda jeste na Globalnom Jugu – dodaje Ferenci.

Poslednji razgovori na Floridi između ukrajinskih i američkih zvaničnika nisu doneli očigledan napredak u rešavanju teritorijalnih sporova u mirovnom planu koji podržava američki predsednik Donald Tramp.

Plan je prvobitno sadržao 28 tačaka koje bi primorale Ukrajinu da ustupi velike delove teritorije Rusiji, ograniči veličinu svoje vojske i sprečile ulazak u NATO — što je Kijevu bilo neprihvatljivo.

Posle više dana pregovora, Tramp je rekao novinarima da je „pomalo razočaran“ što Zelenski nije pročitao mirovni predlog SAD i dodao da ukrajinski lider „nije spreman“ da potpiše sporazum.

Kremlj takođe nije prihvatio dokument od 28 tačaka, ali je rekao da je spreman da ga uzme „kao osnovu za konačno mirovno rešenje“.

Ipak, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da ne bi prihvatio bilo kakvo značajnije ublažavanje predloga u korist Kijeva.

Peking, kao najvažniji strateški partner Moskve, ostaje relativno tih uprkos kontinuiranim globalnim naporima da se obe strane dovedu za pregovarački sto.

Kineski predsednik Si Đinping rekao je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, tokom sastanka u Pekingu, da Kina podržava „sve napore usmerene na postizanje pravičnog, trajnog i obavezujućeg mirovnog sporazuma koji je prihvatljiv za sve strane“.

Kina je 2023. godine takođe predložila mirovni plan koji je izražavao želju da se završi ruska invazija na Ukrajinu, ali dokument je kritikovan zbog odsustva konkretnih mera i odsustva osude ruske agresiju.

– Kina je zainteresovana za okončanje ovog rata, ali za takav kraj koji daje Rusiji prednost i ispunjava njene ciljeve, a to je da zadrži teritoriju koju je osvojila – rekla je Ferenci za DW.

Ona je kazala da bi takav sporazum pokazao da „autoritarni režim može da prekrši međunarodno pravo i prođe nekažnjeno“.

– To služi kineskim interesima – ocenila je Ferenci.

Mirovni sporazum koji zahteva da Ukrajina ustupi teritoriju Rusiji mogao bi da imaju velike posledice po globalni poredak i međunarodnu bezbednost, a Peking to pomno procenjuje kroz prizmu Tajvana.

Peking tvrdi da je demokratski Tajvan deo kineske teritorije i nije isključio upotrebu sile da postigne „ujedinjenje“.

Otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu 2022. i Tajvan i Kina pažljivo prate razvoj konflikta.

– Norma koja je vladala poslednjih 70 godina u međunarodnim odnosima jeste da nema promena teritorija silom – podseća Rejmond Kuo, viši politički analitičar iz američkog bezbednosnog analitičkog centra RAND.

Moskva je navodno pristala da obuči i opremi jednu kinesku vazdušno-desantnu jedinicu za moguću invaziju na Tajvan, prema izveštaju koji je objavio Kyiv independent u septembru pozivajući se na analizu dokumenata do kojih je došla hakerska grupa „Blek mun“.

Zbog sve jačeg kineskog vojnog pritiska poslednjih godina, Tajvan se već suočava sa ozbiljnim izazovima.

Tajvansku suverenost ne priznaje većina država.

– Ovaj sporazum (o Ukrajini) mogao bi da poveća te izazove – rekao je Kuo za DW.

Ferenci, koja je i vanredna profesorka na Nacionalnom Dong Hua univerzitetu na Tajvanu, navela je da Tajpej pokazuje sposobnost učenja i ulaže u sopstvenu odbranu.

– Sve to šalje signal Pekingu da bi međunarodna zajednica reagovala u odbrani Tajvana ako bi Kina preduzela taj korak – navela je ona.

Uprkos rastućem pritisku zapadnih vlada, saradnja Kine i Rusije se produbljuje.

Kako se Moskva suočava sa sve većom izolacijom zbog invazije na Ukrajinu, oslanja se na Peking u trgovini, dok se širi i obim vojnih odnosa dve zemlje.

Kina i Rusija su saopštile da su postigle „širok konsenzus“ o nizu pitanja tokom posete kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jija Moskvi ovog meseca.

U maju su dve zemlje izdale zajedničko saopštenje u kojem pozivaju na unapređenje vojne saradnje, uključujući više zajedničkih vežbi, deljenje tehnologije i koordinaciju u suprotstavljanju pretnjama i održavanju globalne bezbednosti.

– Četiri godine nakon početka rata, jasno je da Kina nema nameru da oslabi svoju podršku Rusiji – rekla je Ferenci, naglašavajući da zbližavanje sa Rusijom služi kineskim strateškim interesima.

Glavni razlog je što ruski pritisak na Evropu i zapadni savez „pomaže Kini jer potkopava demokratiju i poredak zasnovan na zapadnim pravilima“.

Iako se države članice EU razlikuju u pristupu Pekingu i nastavljaju da redefinišu svoje odnose sa Kinom, očekuje se da će Evropska unija ostati čvrsta u podršci Ukrajini da postigne sporazum koji nudi dugoročne bezbednosne garancije.

Opšti konsenzus u okviru EU ostaje isti.

– Da bismo obezbedili budućnost Evrope, prvo moramo da obezbedimo budućnost Ukrajine – zaključila je Ferenci.

(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)