Zašto se Srbi boje promena?

Zašto se Srbi boje promena? Politikolozi već godinama pišu o „kulturi status kvo“, ukorenjenoj u srpskom društvu. U jednoj analizi o političkoj kulturi birača u Srbiji navodi se da preovlađuje mešavina tradicionalnog konzervativizma i straha od nepoznatog – „bolje loše poznato nego nepoznato“.[¹]ResearchGate

Isto pitanje – Zašto se Srbi boje promena – pojavljuje se i u studijama o nacionalnoj kulturi. Istraživanja po Hofstede modelu pokazuju da Srbija ima veoma visok stepen izbegavanja neizvesnosti (uncertainty avoidance). To znači da se ljudi osećaju sigurnije uz jasna pravila, rutine i hijerarhiju, a sve što donosi rizik – nova firma, drugačiji posao, preseljenje, politički zaokret – doživljava se kao pretnja, a ne kao šansa.[²]asecu.gr+1

Drugim rečima: Zašto se Srbi boje promena? Zato što je sama ideja promene psihološki kodirana kao opasnost.

Istorija šamara: vekovi ratova, slomova i izdaja

Nijedna ozbiljna analiza ne može da ignoriše istoriju. Srbija je za nešto više od jednog veka prošla kroz:

• raspad imperije,
• balkanske ratove,
• dva svetska rata,
• diktature,
• bombardovanje,
• sankcije,
• raspad države,
• tranziciju bez kraja.

U studiji „Serbia at the Political Crossroads“ autori jasno pišu da je društvo „stalno zaglavljeno između prošlosti i budućnosti, sa dubokim nepoverenjem prema svakom novom političkom projektu“.ius.bg.ac.rs

Posle tolikih slomova, logično je da se javlja refleks: „Ne pipaj ništa, da ne bude gore.“ Zato pitanje Zašto se Srbi boje promena ima i vrlo jednostavan istorijski odgovor – svaki put kad je „došla promena“, ljudima je bilo gore, ne bolje.

Psihologija naroda: trauma, neizvesnost i apatija

Psiholozi u specijalnom broju časopisa o političkoj psihologiji navode da se savremena Srbija nalazi u „produženom stanju kolektivne traume“, sa visokim nivoom nepoverenja u institucije i niskim osećajem lične kontrole nad životom.[³]primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs

Kada čovek veruje da ništa ne zavisi od njega, normalno je da se pita Zašto se Srbi boje promena, ali odgovor je brutalan:
jer su naučeni da se svaka promena donosi „odozgo“, bez njihove volje, i najčešće preko njihovih leđa.

Dodajmo na to i podatak da istraživanja političke psihologije beleže visoku sklonost ka konformizmu i izbegavanju konflikta – ljudi radije „ćute i trpe“ nego da rizikuju sukob sa okolinom.primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs

Ekonomija straha: kredit, stan, posao – i stegnuto grlo

Još jedan odgovor na pitanje Zašto se Srbi boje promena krije se u novčaniku. Nakon decenija tranzicije, plata i dalje kasni za cenama, a nesigurni poslovi, ugovori na određeno i krediti u evrima drže ljude u permanentnom grču.

Studije o postsocijalističkim društvima pokazuju da visoka ekonomska nesigurnost pojačava averziju prema riziku – ljudi će radije ostati na lošem poslu nego rizikovati da ostanu bez ikakvog.[⁴]CEEOL+1

Zato mnogi kažu: „Da, znam da je firma užasna, ali šta ako promenim i bude gore?“
Još jedan mali kamen u zidu odgovora na pitanje Zašto se Srbi boje promena.

Politička scena: stalni haos kao izgovor za mirovanje

Paradoks je da zemlja koja stalno priča o „promenama“ zapravo živi u produženom status kvo. Najnoviji masovni protesti pokazuju da građani žele drugačiju Srbiju, ali i da ne veruju da promene zaista dolaze kroz institucije.Mašina+2The Guardian+2

U jednom političkom eseju se otvoreno kaže da u Srbiji postoji „strah od novog i strah od promene“, kao deo šire kulture „odloženog suočavanja sa realnošću“.ius.bg.ac.rs

Tu je zato još jednom pitanje Zašto se Srbi boje promena – jer politički sistem šalje poruku da je svaka promena ili laž, ili zamka, ili tuđa igra.

Kolektivizam protiv individualne hrabrosti

Kada se analizira nacionalna kultura Srbije u poređenju sa drugim državama, istraživanja pokazuju snažan kolektivizam: oslanjanje na porodicu, „svoje ljude“, veze i neformalnu podršku.[⁵]ResearchGate+2npao.ni.ac.rs+2

Kolektivizam sam po sebi nije loš – naprotiv – ali ima mračnu stranu:

• ko iskoči, biva „odlepljen“,
• ko menja posao, „izdao je firmu“,
• ko se seli, „zaboravio je svoje“,
• ko glasa drugačije, „okrenuo je leđa narodu“.

Zato se Zašto se Srbi boje promena često svodi na jednu rečenicu:
„Šta će reći ljudi?“

Mediji, teorije zavere i mit da „svaka promena dolazi spolja“

Mediji puni teorija zavere takođe hrane strah. Svaka reforma se lako predstavi kao „diktat Brisela“, „uslov Vašingtona“ ili „tajni plan nekog lobija“.

Politički analitičari upozoravaju da ovakva retorika cementira osećaj da Srbija nije subjekt, nego objekat istorije – da se promene dešavaju „nama“, a ne „zbog nas“ i „zbog naše odluke“.ifimes.org+2LSE Blogs+2

Kada narod poveruje da nema kontrolu, logično je da se pojavi pitanje Zašto se Srbi boje promena, jer promena tada izgleda kao tuđa operacija na sopstvenoj koži, bez anestezije.

Postoje li dokazi da Srbi ipak umeju da menjaju stvari?

Da ne bude da je sve crno: recentne studentske demonstracije, ekološki protesti i masovni izlazak građana na ulice pokazuju da, kada pređe crvenu liniju, društvo ume da kaže „dosta“.PRIF BLOG+2internationaleonline.org+2

To je kontrapitanje na Zašto se Srbi boje promena: možda se ne boje promena uopšte, već su samo naučili da razlikuju lažne i stvarne promene. Lažne ignorišu, stvarnim se priključuju – ali tek kada osećaj nepravde postane veći od straha.

Kako razbiti začarani krug?

Stručnjaci iz psihologije, politike i ekonomije slažu se u nekoliko tačaka:

1. Jačanje institucija – ako sudovi, škole i bolnice funkcionišu, ljudi se manje plaše promena.
2. Obrazovanje za kritičko mišljenje – kad razumeš svet, manje te plaši.
3. Ekonomska sigurnost – stabilan posao i predvidiva plata smanjuju averziju prema riziku.
4. Javni dijalog bez demonizacije – promene nisu izdaja, već normalan deo razvoja.

Tek kada se ovo ostvari, pitanje Zašto se Srbi boje promena prestaće da bude dijagnoza – i postaće istorijska fusnota.