Zašto vitki ljudi mogu da imaju visok holesterol? Evo kako da znate da li ste među njima

Jetra proizvodi najveći deo holesterola u našem organizmu, a brzinu te proizvodnje određuju geni. Zbog toga neki ljudi, iako jedu zdravo i redovno vežbaju, mogu da imaju visok nivo LDL holesterola koji se taloži u zidovima arterija i s vremenom ih sužava.

Da li je visok holesterol uvek nasledan?

Iako genetika igra važnu ulogu, najveći broj slučajeva povišenog holesterola nije nasledan. Kod većine ljudi vrednosti rastu zbog načina života: ishrane bogate zasićenim mastima i trans-mastima, manjka fizičke aktivnosti, gojaznosti i stresa. Na povećanje holesterola mogu uticati i određene bolesti poput dijabetesa, hipotireoze, hroničnih bubrežnih oboljenja i masne jetre, kao i neki lekovi (kortikosteroidi, diuretici, beta-blokatori).

Nasledni oblik, poznat kao porodična hiperholesterolemija (FH), zapravo čini manje od 5% svih slučajeva, ali je opasniji jer se javlja rano i ne reaguje na promene u ishrani.

Lekari sve češće otkrivaju da vitki i spolja potpuno zdravi ljudi mogu da imaju nagomilane naslage u krvnim sudovima koje podsećaju na nalaze osoba mnogo starijih od njih. Upravo zato stručnjaci upozoravaju da izgled nije merilo unutrašnjeg zdravlja.

Koji geni „rade protiv vas“?

Jedan od najčešćih uzroka je porodična hiperholesterolemija (FH), nasledno stanje koje pogađa oko jednu od 200 do 250 osoba. Reč je o mutacijama gena (najčešće LDLR, APOB ili PCSK9) zbog kojih organizam ne može da ukloni višak LDL holesterola iz krvi. Vrednosti tada mogu premašiti i 4,9 mmol/L, a da osoba nema nikakve vidljive simptome.

Genetski holesterol nosi 20 puta veći rizik od kardiovaskularnih bolesti u četrdesetim godinama Foto: Shutterstock

Bez lečenja, FH značajno povećava rizik od ranog srčanog udara ili šloga, često već u četrdesetim godinama. Istraživanja Mayo klinike pokazuju da osobe s nelečenim genetskim holesterolom imaju i do 20 puta veći rizik od kardiovaskularnih bolesti u mlađem dobu.

Ne čekajte simptome

Najjednostavniji način da proverite da li ste u riziku je analiza krvi. Potrebno je uraditi lipidni profil koji meri ukupan, HDL i LDL holesterol, kao i trigliceride. Ako su vrednosti LDL-a visoke, a težina, ishrana i način života uredni, lekar može da posumnja na nasledni oblik i preporuči pregled članova porodice ili eventualno genetsko testiranje (ne i kod nas). 

Lekari zato apeluju da ne čekajte simptome, proverite krvnu sliku makar jednom godišnje. Holesterol ne boli, ali tiho oštećuje krvne sudove i srce, bez obzira na to koliko ste mršavi.

Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs

Preskakanje doručka i kasna večera loše utiču na holesterol: Stručnjak savetuje kako da smanjite rizik od srčanih bolesti