SAOPŠTENO JE: Zbog čega je nemačka vojska postala najvažnija u Evropi

General Karsten Brojer je čovek koji je stalno u žurbi.

Kao komandant nemačkih oružanih snaga, on je najmoćniji, a možda i najvažniji vojnik u Evropi.

Dobio je zadatak da ubrzano osnaži vojnu moć Nemačke i da vojsku zemlje pretvori u najjaču borbenu silu na kontinentu.

Veruje da će Rusija, zbog neprestanih napora da ojača vojsku većom regrutacijom i ulaganjem u naoružanje, biti dovoljno snažna da napadne teritoriju NATO-a do 2029. godine.

„Nikada nisam doživeo situaciju koja je opasna i toliko hitna kao ova danas“, rekao mi je u vojnoj bazi u Minsteru, blizu granice sa Holandijom.

BBCBrojer nadgleda ambiciozno snaženje nemačkih oružanih snaga

„Dakle, ono što vidimo, sa čim se suočavamo, jeste pretnja iz Rusije.

„Jasno možemo da vidimo da Rusija jača vojsku do nivoa koji je gotovo dvostruko veći od onoga koji je imala pre rata u Ukrajini.

„Rusija će 2029. godine moći da pokrene veliki rat protiv NATO-a.

„A kao vojnik moram da kažem: ‘U redu, za to moramo da budemo spremni.’“

Brojer se pridružio vojsci tadašnje Zapadne Nemačke 1984. godine, kada je imao 19 godina.

Govori tiho i promišljeno.

Kod njega nema nikakvog vojničkog hvalisanja, niti naznaka teatralne vojne muškosti, ali je očigledna njegova želja da nemačku vojsku osnaži i postavi je u središte nove evropske mape moći.

BBCBrojer se pridružio nemačkoj vojsci na vrhuncu Hladnog rata

Pod njegovom komandom, snaga i ljudstvo nemačkih oružanih snaga brzo rastu.

Predviđa se da će Nemačka u 2029. potrošiti 162 milijarde evra na vojsku, u odnosu na 95 milijardi u 2025. godini.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da stanovnici snažno podržavaju jačanje vojske.

Ne tako davno, program naoružavanja ovakvih razmera bi uznemirio nemačke komšije i prizvao duhove mračne prošlosti Evrope.

U 20. veku, Nemačka je koristila njenu moćnu vojsku za neke od najrazornijih ratova u ljudskoj istoriji, tokom kojih je pustošila veliki deo kontinenta i ubila milione ljudi.

Posle godina suzbijanja vojne moći u pokušaju da se iskupi za počinjene strahote, da li Nemačka može da ostvari novu ambiciju da postane vodeća vojna sila Evrope?

I ako uspe, kako će se ponašati u ulozi moćnika na kontinentu?

Prelazak granica

Da biste jasno videli kako se mesto Nemačke u Evropi promenilo, idite u Litvaniju, gde Nemačka sada ima stalno vojno prisustvo prvi put od nacističke okupacije.

U Litvaniji je raspoređeno oko 1.200 nemačkih vojnika.

Do kraja 2027. godine, taj broj će porasti na skoro 5.000.

BBC

BBC je pratio kako 45. Pancer brigada (45. oklopna brigada) izvodi vežbu gađanja bojevom municijom nekoliko kilometara od granice sa Belorusijom, saveznikom Rusije.

Simulirali su invaziju sa istoka.

Ovaj snegom pokriveni, blago šumoviti teren deo je Evropske nizije.

Zemlja je ravna – od Severnog i Baltičkog mora na zapadu do zidina Kremlja na istoku.

Postoji malo prirodnih prepreka – nema planinskih venaca niti neprohodnih rečnih dolina.

Taj teren je veoma ranjiv na invaziju.

BBCMnoge vojske su prešle evropsku niziju

U septembru 1812. godine vojska Napoleona Bonaparte prešla je preko ove nizije sve do ruske prestonice.

Snage Adolfa Hitlera su takođe munjevito stigle do vrata Moskve u septembru 1941, ali su ih kasnije sovjetske trupe potisnule sve do Berlina.

Preko ove izložene, otvorene teritorije vojske su išle napred-nazad, napred-nazad.

Ako je geografija sudbina, Evropska nizija je vekovima oblikovala istoriju ratovanja na ovom prostoru.

„Pretpostavljam da smo ovde da ispunimo ono što naši susedi očekuju od nas“, rekao mi je potpukovnik Sebastijan Hagen, komandant 45. Pancer brigade.

„Naš kancelar Fridrih Merc je objavio da gradimo najmoćniju konvencionalnu vojsku u Evropi.

„Pretpostavljam da to odgovara ulozi Nemačke, zbog naše ekonomske snage, ali i zbog naše uloge u Evropi.

„I ovo ne činimo sami, očigledno, to radimo unutar NATO-a i Evropske unije (EU)“.

Getty ImagesFridrih Merc je morao da manevriše da bi povećao vojni budžet

Ova pažljiva, nenametnuta posvećenost multilateralizmu primetna je u razgovorima sa pripadnicima nemačkih oružanih snaga.

Cilj je podsećanje da ovaj put Nemačka nije ovde kao osvajač i okupator, već kao dobrodošao i cenjeni saveznik, i da ova, demokratska Nemačka, teži saradnji, a ne dominaciji.

Na vrhuncu Hladnog rata, Nemačka je imala više od pola miliona naoružanih vojnika, ali uvek unutar NATO-a i pod nadzorom Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Posle raspada Sovjetskog Saveza, Nemačka, kao i veći deo Evrope, više je nego prepolovila naoružanje i broj pripadnika njenih oružanih snaga.

U jednom trenutku je objavljeno da je oprema bila toliko oskudna da su regruti za vežbe koristili drške metli umesto pušaka.

AFP via Getty ImagesRusija pod vođstvom predsednika Vladimira Putina ulaže velika sredstva u oružane snage

Od 2007. do 2017, Nemačka, najmnogoljudnija zemlja u Evropi i daleko najjača ekonomija, obično je za odbranu izdvajala samo 1,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

To pokazuje koliko su odbrana i bezbednost pali nisko na spisku prioriteta zemlje, ali i koliko je Evropa bila opuštena i uljuljkana.

Novi cilj Nemačke za izdvajanja za odbranu je pet odsto BDP-a.

Posle ruske agresije na Ukrajinu, i druge evropske zemlje takođe preispituju vojne prioritete.

Prošle godine Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) se obavezalo da će do 2035. godine dostići cilj od pet odsto BDP-a za troškove odbrane, a Francuska teži ka 3,5 odsto njenog BDP-a.

Ipak, ova izdvajanju su još uvek manja od sredstava koja opredeljuje Rusija, koja su u 2024. godini procenjen na 7,1 odsto BDP-a.

Pogledajte video: Trans vojnici pogođeni zabranom u Americi

Kulturni preokret

Naoružavanje u obimu koji Nemačka sada sprovodi zahtevalo je veliku promenu u načinu na koji zemlja razmišlja o njenoj odbrani i mestu oružanih snaga u društvu.

Na Potsdamskoj