VAŽNO: Zečević: Kad nam neki EU član kaže zašto biste ulazili, pitam a zašto vi ne izađete?

Ako Srbija nastavi evropski put, pridržava se pravila i ispuni uslove Evropske unije (EU), to će ugroziti aktuelnu vlast, izjavio je za FoNet Slobodan Zečević, direktor Instituta za evropske studije.

U intervjuu za spoljnopolitički serijal „Agreman“, Zečević je upozorio da postoji realna mogućnost uskraćivanja sredstava iz evropskih fondova ukoliko Srbija ne ispuni konkretne uslove koji se pre svega vezuju za pravosuđe.

„Do kraja 2026. Srbija iz sredstava Plana rasta EU treba da dobije 400 miliona evra, što je znatno više u odnosu na osnovna sredstva, koja su oko 200 miliona godišnje. Tih 400 miliona je sada vrlo ozbiljno uslovljeno“, upozorio je Zečević.

Ističe da, ako Evropska komisija (EK) proceni da Srbija ne ispunjava uslove, opasnost je ne samo da ne dobije tih 400 miliona evra ove godine, nego da ih „ne dobije više nikada“.

Podsetio je da je Srbija u januaru dobila polovinu predviđenog novca.

„Nismo ispunili obaveze kada je reč o formiranju REM-a, u EK nisu zadovoljni medijskim zakonima i naročito nisu zadovoljni kada je reč o pravosuđu i tzv. Mrdićevim zakonima.“

On smatra da EK, ukoliko Srbija ne ispuni obaveze do kraja godine po svim tačkama, može da kaže: „Nećemo vam dati ništa.“

Na pitanje da proceni da li vlast ozbiljno shvata to upozorenje i da li će joj važniji biti pravosudni zakoni od sredstava iz Plana rasta, podseća da je EK tražila od vlasti da suspenduju te zakone do procene Venecijanske komisije, što je odbijeno.

„To pitanje je duboko političko. Ono na čemu insistira EU zapravo može da ugrozi vlast i zato oni sada vagaju — ne žele da odustanu od evropskog puta, jer je to vrlo problematično za svaku, pa i za našu vlast, ali istovremeno shvataju da će, ako primene sve što se traži, njihova vlast biti uzdrmana.“

Kaže da postoji još jedan važan aspekt, a to je zahtev da se spoljna politika Srbije uskladi sa EU, što znači da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji.

„To je jedan od temelja na kojima je vlast funkcionisala. Mi smo sa Rusijom imali gasni ugovor po kome je cena bila više nego duplo jeftinija nego za druge države kojima su Rusi prodavali gas. To je privlačilo strane investitore, kojima su pogodovale niske cene struje i gasa“, objasnio je.

Smatra da ispunjenje svih obaveza u suštini može da uzdrma koncepciju na kojoj je aktuelna vlast izgradila razvoj Srbije.

„Iskreno, ne znam kakav će u budućnosti njihov stav da bude, jer je sve komplikovanije pomiriti te dve stvari, iako oni pokušavaju i dalje tako da rade.“

Smatra da pritisci na Srbiju i sa jedne i sa druge strane rastu.

„Rusi su nezadovoljni što nismo Belorusija, a Evropa je nezadovoljna što nismo Crna Gora, što nismo uveli sankcije Rusiji i prihvatili sve što se od nas traži.“

Dodaje, međutim, da i EU kalkuliše.

„Šta je za EU sve veći problem? Oni žele da integrišu ovaj deo Evrope u svoje okrilje i neće moći dugo da tolerišu status kakav ima Srbija.“

Unutar EU, navodi Zečević, postoji skepsa prema predlogu Vučić–Rama da se Srbija i Albanija odreknu punopravnog članstva u zamenu za ulazak u zajedničko tržište i Šengen zonu.

„Procena unutar EU je da se tako omogućava dobijanje svih povlastica, ali bez obaveza da se uskladi sa spoljnom politikom EU, uz mogućnost da zemlja nastavi da izbegava obaveze koje se tiču unutrašnjeg uređenja države, poput slobode medija i nezavisnosti pravosuđa.“

Komesarka za proširenje Marta Kos je u utorak rekla da je EK pozvala članice EU da predstave svoje predloge za novi model proširenja, navodeći da je odbijen predlog da se ceo proces pojednostavi.

Prema njegovim rečima, Crna Gora će verovatno biti primljena u EU sa pravom veta.

Jedna od ideja, navodi, jeste da se kandidatima olakša prijem, ali i da im se lakše mogu ukinuti fondovi ukoliko ne poštuju osnovna pravila.

„Ne možete nekog da primite i da kažete: ‘Ti si naš član, ali nemaš pravo glasa.’“

Odnos prema Vučiću i njegovoj vlasti, ukazuje sagovornik FoNeta, posmatra se i kroz Kosovo, jer je predsednik po tom pitanju „u suštini kooperativan“.

„On ne pravi problem, deklarativno se bori za Kosovo u Srbiji, ali ne povlači ishitrene poteze koji bi ugrozili proces konsolidacije prištinskih institucija. Sa te strane, EU ne gleda ni toliko loše na srpsku vlast.“

Objašnjava da se EU boji da bi neko radikalniji na vlasti mogao da napravi problem na Kosovu, na primer da vojno interveniše.

„Za tu kooperativnost vlast dobija određeni stepen tolerancije. Ni EU ne seče radikalno odnose sa Srbijom“, smatra Zečević.

Na pitanje koliko još dugo vlast može da balansira, odgovara da je u toku igra nerava koja može da traje dok EU ne dojadi i ne kaže: „Stop, nećemo više da tolerišemo, zamrzavamo pregovore o članstvu, više ni ne razmatramo vaš slučaj dok se sve radikalno ne promeni.“

To bi bio ozbiljan udarac za Srbiju, poručuje.

Dodaje da je suštinsko pitanje da li Srbija i njena vlast žele sistem koji postoji u EU i koji podrazumeva da je vlast smenjiva.

Komentarišući izjavu čelnice nemačke stranke AfD Alis Vajdel, koja je rekla da nije u interesu Srbije da u ovom trenutku uđe u EU, sagovornik FoNeta kaže da se ne zna kakav je njihov trenutni stav po pitanju članstva Nemačke u EU.

Podseća da su francuski desničari iz Nacionalnog saveza „digli ruke“ od izlaska Francuske iz EU, jer je to krajnje nepopularno kod građana te zemlje.

„Ali kada nam neko ko je član EU kaže: ‘Zašto biste vi ulazili?’, onda bih mu ja postavio pitanje: ‘Zašto vi ne izađete?’ Da vidimo da li će AfD, ako dođe na vlast, da kaže Nemcima — mi ćemo da izađemo iz članstva“, rekao je u intervjuu za FoNet Slobodan Zečević, direktor Instituta za evropske studije.

[embedded content]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.