Iako jesen ne donosi sneg ni led, na putevima se stvara podmukla opasnost – mokra masa od opalog lišća koja može biti klizava poput prave poledice. Stručnjaci sve češće upozoravaju da je tzv. „žuta poledica“ jednako rizična kao i zimski led, jer gubi se prijanjanje, produžava kočioni put i povećava broj nezgoda.
Naime, požutelo opalo lišće kada se natopi kišom, toliko može da bude klizavo da je opasno koliko i sam led zimi! Pešaci klizaju i padaju na ulici, a vozila proklizavaju i prevrću se. Zato je oprez u vožnji preko potreban po jesenjem kišnom vremenu, kako zbog same kiše, tako i zbog mokrog lišća.
– Vozači treba da da obrate pažnju na opasnost od proklizavanja vozila zbog lišća na putevima kroz drvorede i u šumskim područjima, kao i zbog povremeno jakih kratkotrajnih pljuskova praćenih vetrom – upozoravao je Auto-moto savez Srbije (AMSS) ranijih godina.
Opalo lišće poput leda
Inače, lišće na putu može da bude klizavo kao led, a pogotovo kada se tome pridoda kiša. Pri brzini od 50 km/h zaustavni put može biti mnogo veći od uobičajenog, prenosi Auto-moto revija. Istraživanja su pokazala da u takvim situacijama kočioni put pri brzini od svega 50 kilometara na čas iznosi čitavih 25 metara. Stoga treba usporiti kada se naiđe na deo puta pokriven lišćem.
Naročito su opasni putevi koji idu kroz šumovite i brdske predele, te se vozačima savetuje dodatni oprez.
Takođe, od „žute poledice“ nisu izuzeti ni pešaci, a posebno su kritični trotoari i pešački prelazi gde se kreću najmlađi i najstariji sugrađani, odnosno đaci i penzioneri.
Foto: Profimedia
Fizička osobina – lišće pravi „gel“
Kada se lišće natopi kišom i počne da se raspada, oslobađa celulozu i biljne smole koje formiraju tanak, gotovo nevidljiv sloj nalik gelu između gume i asfalta. Taj sloj drastično smanjuje trenje, ponekad čak i više nego led na nula stepeni. Rezultat je da gume proklizavaju, a kočnice gube efekat.
Temperatura nije važna – klizavo je i bez mraza
Za razliku od klasične poledice, ovaj fenomen ne zavisi od hladnoće. Mokro lišće je opasno i na temperaturama od 10 do 15 stepeni, jer problem nije u zamrzavanju, već u smanjenom trenju između dve glatke, vlažne površine.
Najklizavije je posle nekoliko dana kiše
Svež sloj suvog lišća obično nije problem, ali posle više dana kiše i delimičnog truljenja, površina se pretvara u kašu koja je izuzetno klizava. U šumovitim i senovitim predelima, gde se vlaga duže zadržava, takvi delovi puta mogu biti opasni i danima nakon padavina.
Boja lišća ume da zavara
Natopljeno lišće često dobije sjaj koji može zavarati vozače, deluje kao obična voda na putu, iako se ispod krije sloj klizave biljne mase. Ta muljevita masa ponaša se gotovo isto kao zaleđen asfalt, ali bez vidljivog upozorenja.
Pešaci i biciklisti u još većem riziku
Za pešake i bicikliste rizik je još veći. Obuća i uske gume bicikala imaju manju dodirnu površinu s tlom, pa i blago klizav teren može dovesti do pada. Na trotoarima, posebno pored drvoreda i mostova, mokro lišće često se zadržava duže nego na kolovozu.
Ne treba čistiti lišće samo zbog estetike
Redovno čišćenje ulica i trotoara u jesen nije samo pitanje urednosti već bezbednosti. Gradovi koji sistematski uklanjaju lišće imaju manji broj saobraćajnih nezgoda. Na trotoarima ispred zgrada i kuća, dužnost čišćenja obično je na stanarima – u slučaju povrede, mogu snositi deo odgovornosti, upozoravaju komunalne službe.
Oprez u kombinaciji sa vetrom i maglom
Kada se vetar i magla udruže, rizik postaje još veći. Vetar raznosi lišće preko puta i može da prekrije horizontalnu signalizaciju – linije, prelaze i oznake, dok magla dodatno smanjuje vidljivost. Tako nastaje tipično jesenje okruženje: klizavo, mutno i nepredvidivo.
Sezonski rizik koji ne treba potceniti
Stručnjaci mokro lišće tretiraju kao sezonski faktor rizika, ravnopravan snegu i poledici zimi. Iako ne izgleda opasno, žuta poledica svake jeseni iznenadi vozače i pešake koji zaborave da i bez mraza put može biti ledeno klizav.
Saveti za vozačeSmanjite brzinu: Kad vidite deonice puta prekrivene lišćem, smanji brzinu – posebno u krivinama, pri prelasku preko mostova, ispod i pored drveća.Održavajte veći razmak od vozila ispred: Zbog smanjenog trenja i dužeg puta kočenja, zadržite znatno veći odstojanje kako biste imali vremena da reagujete.Izbegavaj nagla kočenja i nagle promene pravca: Kočenje treba da bude postepeno, a skretanja blaga i kontrolisana. Nagli manevri mogu izazvati proklizavanje.Saveti za pešakeBirajte putanje sa manje lišćaKoristi obuću sa dobrim profilom: Gumeni đonovi daju bolji oslonac na klizavim mestima.Budite oprezni pri prelasku preko mokrog lišća: Čak i na pešačkom prelazu pažljivo stanite i procenite stanje – kolovoz može da bude klizav.Obratite pažnju na ivice trotoara: Lišće može da sakrije neravnine ili ivice na koje lako možete da se spotaknete
