VAŽNO: „Slop“ sadržaj koji je stvorio AI menja društvene mreže, bes korisnika raste

BBC

Teodor se jasno seća „slop“ sadržaja stvorenog pomoću veštačke inteligencije koji je bio kap koja je prelila čašu.

Slika prikazuje dvoje mršave, krajnje siromašne dece iz južne Azije.

Iz nekog razloga, uprkos dečačkim crtama lica, imaju guste brade.

Jedno dete nema šake i ima samo jedno stopalo.

Drugo drži parče kartona na kojem piše da mu je rođendan i traži lajkove za sliku.

Iz potpuno neobjašnjivog razloga, sede nasred prometne ulice, po pljusku, a ispred njih je rođendanska torta.

Na slici je mnogo očiglednih znakova da je stvorena pomoću veštačke inteligencije (AI).

Ipak, na Fejsbuku je postala viralna i prikupila je skoro milion lajkova i emotikona u obliku srca.

Tada je u Teodoru nešto puklo.

„Bio sam zaprepašćen.

„Apsurdne slike stvorene pomoću AI bile su svuda po Fejsbuku i dobijale su ogromnu pažnju, bez ikakvog preispitivanja da li su istinite.

„To mi je bilo suludo“, kaže 20-godišnji student iz Pariza.

Zato je Teodor na mreži Iks, nekadašnjem Tviteru, otvorio nalog pod nazivom Insane AI Slop (Suludi „slop“ sadržaj stvoren pomoću AI), na kojem je počeo da proziva i ismeva sadržaj koji je obmanjuje ljude.

Drugi su to primetili, pa mu je sanduče ubrzo bilo preplavljeno porukama ljudi koji su mu slali primere popularnog, takozvanog „slop“ sadržaja stvorenog pomoću AI.

„Slop“ (smeće, bućkuriš) je digitalni sadržaj veoma lošeg kvaliteta, koji se masovno proizvodi pomoću veštačke inteligencije, i koji je obično apsurdan, čudani i lažan, i vrlo brzo postaje viralan.

Ističu se ubičajene teme – religija, vojska i siromašna deca koja rade dirljive stvari.

„Deca u zemljama trećeg sveta koja rade nešto impresivno uvek prolaze dobro.

„Recimo, siromašno dete u Africi koje od smeća pravi neverovatnu skulpturu.

„Mislim da ljudima to deluje iskreno i toplo, pa kreatori pomisle: ‘Odlično, hajde da izmislimo još ovakvih stvari“, kaže Teodor.

Njegov nalog je ubrzo dobio više od 133.000 pratilaca.

Poplava „slop“ sadržaja stvorenog pomoću AI, koje on definiše kao lažne, neuverljive video-snimke i fotografije, koje se stvaraju brzo i masovno, sada deluje nezaustavljiva, jer su tehnološke kompanije u potpunosti prigrlile veštačku inteligenciju.

Neke od tih kompanija tvrde da su počele da se obračunavaju sa određenim vrstama „slop“ sadržaja stvorenog pomoću AI, iako se čini da su društvene mreže i dalje prepune takvih slika i video-snimaka.

Za svega nekoliko godina, iskustvo korišćenja društvenih mreža se mnogo promenilo.

Kako se to dogodilo i kakav će uticaj imati na društvo?

I, možda najvažnije od svega, koliko za to zapravo mare milijarde korisnika društvenih mreža?

„Treća faza“ društvenih mreža

U oktobru, tokom još jednog ushićenog govora o rezultatima kompanije, Mark Zakerberg, izvršni direktor Mete, radosno je izjavio da su društvene mreže ušle u treću fazu, koja je usredsređena na primenu veštačke inteligencije.

„Prva faza bila je kada su celokupan sadržaj stvarali prijatelji, porodice, i nalozi koje ste neposredno pratili.

„Druga je nastupila kada smo dodali sadržaj kreatora.

„Sada, kako veštačka inteligencije olakšava stvaranje i mešanje sadržaja, dodaćemo još jedan ogroman korpus sadržaja“, rekao je on akcionarima.

Meta, koja upravlja Fejsbukom, Instagramom i Tredsom (Threads), ne samo da dozvoljava objavljivanje sadržaja stvorenog pomoću AI, već je obezbedila i proizvode koji omogućavaju stvaranje više takvog sadržaja.

Sada se korisnicima širm sveta nude generatori slika i videa-snimaka, kao i sve moćniji filteri.

Na upit BBC-ja za komentar, Meta je podsetila na Zakerbergovo obraćanje u januaru.

Milijarder je tada rekao da se kompanija još snažnije okreće veštačkoj inteligenciji i nije pomenuo suzbijanje „slop“ sadržaja.

„Uskoro ćemo videti eksploziju novih medijskih formata koji su privlačniji i interaktivniji, i koji su mogući isključivo zahvaljujući napretku veštačke inteligencije“, rekao je Zakerberg.

Nil Mohan, izvršni direktor Jutjuba, je u blogu o očekivanjima u 2026. napisao da je samo u decembru više od milion Jutjub kanala koristilo alate AI dostupne na platformi za stvaranje sadržaja.

„Baš kao što su sintisajzer, Fotošop i CGI (računarski generisana slika) napravili revoluciju u oblasti zvuka i vizuelnog izraza, veštačka inteligencija biće blagoslov kreativcima koji su spremni da je prihvate“, napisao je on.

Istovremeno je priznao da raste zabrinutost zbog „sadržaja niskog kvaliteta, poznatog kao „slop“ stvorenog pomoću veštačke inteligencije“.

Rekao je da njegov tim radi na unapređenju sistema za pronalaženje i uklanjanje „sadržaja niskog kvaliteta koji se ponavljaju“.

Međutim, odbacio je mogućnost da kompanija donosi sudove o tome šta bi trebalo, a šta ne da bude popularno.

Podsetio je da sadržaji koji su nekada stvarani za ciljanu, usku publiku, kao što su ASMR-a (autonomni senzorni meridijanski odgovor – osećaj prijatnog trnjenja, golicanja, peckanja koje izazivaju posebni audio-vizuelni stimulansi) ili igranje video-igrica uživo, danas mejnstrim.

Prema istraživanju kompanije koja se bavi veštačkom inteligencijom Kapwing, čak 20 odsto sadržaja koji se prikazuje na tek otvorenom Jutjub nalogu danas čine „video-snimci lošeg kvaliteta stvoreni pomoću veštačke inteligencije“.

Posebno su bili popularni kratki video-formati, a kompanija Kapwing je utvrdila da se takav sadržaj pojavio u 104 od prvih 500 Jutjub klipova prikazanih na novom nalogu koji su istraživači napravili.

Prihodi kreatora su izgleda snažan pokretač, jer pojedinci i kanali mogu da zarađuju novac od angažmana i pregleda.

Sudeći po broju pregleda na nekim kanalima i video-snimcima koji su stvoreni pomoću veštačke inteligencije, publiku zaista privlače takvi sadržaji, ili su to algoritmi koji odlučuju šta gledamo.

Kompanija Kapwing kaže da od kanala na kojima se prikazuju „slop“ sadržaji stvoreni pomoću AI, najviše pregleda, 2,07 milijardi, ima indijski kanal Bandar Apna Dost, što, prema procenama, kreatorima donosi godišnju zaradu od oko četiri miliona dolara.

Međutim ovakvi sadržaji izazivaju i negativne reakcije.

Ispod mnogih viralnih video-snimaka stvorenih pomoću AI, danas je uobičajeno videti lavinu besnih komentara koji osuđuju takav sadržaj.

Ogromna čudovišta i smrtonosni paraziti u stomaku

Teodor, student iz Parizu, pomogao je da se taj otpor rasplamsa.

Koristeći njegov novostečeni uticaj na mreži Iksu, žalio se Jutjubu na poplavu bizarnih crtanih filmova stvorenih pomoću AI koji imaju ogroman broj pregleda.

Po njegovom mišljenju, bili su uznemirujući i štetni, a u nekim slučajevima delovalo mu je da su namenjeni deci.

Nazivi tih video-snimaka bili su poput „Mama mačka spasava mače od smrtonosnih parazita u stomaku“, i