PAŽNJA: Mađarska jela i začini

Na naslovnoj strani nekog od režimskih štampanih bulažnjenja – namenjenih onom sve manjem broju posednika stokholmskog sindroma što svog zulumćara ljube i nije im dosta usmena miloreč baljezgara s TV-a – vele kako „blokaderski ideolozi“ dolaze k sebi od mađarske injekcije elana jer severnosusedni recept nije moguć kod nas. Obaška što našmrk-vlastela misli da ih ništa nikad neće skinuti s Olimpa – sad kad su malo kao promenili gaćad koju su cele prošle godine oseravali, pa ih miris lenora zanosi – nije nezanimljivo mentalno gimnasticirati da li je jednačina stvarno (ne)prepisiva.

Pre svega, zabavno je pretpostaviti šta bi dušmanin ovdašnji imao da kaže sveže poraženom pobratimu Orbanu. „Eto ti sad, tako je to kad nećeš da ih lemaš po ulici. Narod je kao deca, pusti ti ove savremene cile-mile vaspitne metode, čeljad mora se bije da bi bila krotka. Istina, nisam objavio onaj najavljeni bestseler-tutorijal, ali bar sam tebi onoliko puta prepričavao teze, mislio sam da smo srodne duše, da ni ti nemaš nikakvu meru i granicu, a ti klecnu posle samo šesnaest godinica.

Čekaj, da l’ si normalan da koji sat posle zatvaranja birališta priznaš poraz? Pa jesmo diktatori ili seka-perse, bez ijedne modrice s bilo koje strane ti uzmeš da pustiš?! Lepo sam ti rekao da ono s prugom treba se desi na Mađarskoj teritoriji, ti u fazonu neka, bratmoj, mnogo mi to nategnuto, nisu ljudi debili – kako nisu, nego šta su?

Gledaj ove moje, rođenu majku da im oklevetam, verovali bi meni a ne materi. Jok, ne sluša on, kaže uradi ti to u Srbiji ako te baš volja, meni to zvuči previše naivno slikarstvo čak i za govnarske standarde koje obojica gajimo… i pogle sad, ladno izgubi izbore. Imaš sve medije, imaš sve institucije i izgubiš, koji si ti Sloba od čoveka. U stvari, ti si gori, on se bar nije predao bez frke. Uvek sam ti govorio: ili vladamo zauvek, ili padom zapalimo i nebo i zemlju da ne ostane nijedan kamen na koji bi se neki izranjavani trubadur popeo da objavi tuđu pobedu.

Ovo je sad užas ko u pesmi, ostavi me ljubav moja usred proljeća – dalje moram bez tebe, mada me to realno malko i pali: ostao sam jedini autokrata u Evropi, ja, nesalomivi, neoprljiv istinama, od fotelje ne mož’ me odvoji ni hirurg-amputer.“

No, mnogo važnije: kad stoličari iz TV-kolegijuma likuju da sataraš-receptura ovde ne biva, prvenstveno misle na to da Srbija nema uređen birački spisak. To je, svi batinaši i pretioci na stranu, glavna uzdanica tiranije koja nas drži kao taoce u sopstvenoj zemlji. Beskrajno izvrdavanje i laganje ODIHR-a, nedogledno opiranje da se taj posao obavi – kao, ulažu napore, šalju nacrte, hteli bi oni nego viša algebra je to, materijal se opire, vremena nam dajte, vremena i za to vreme para, evo radimo majkemi, ubismo se od posla – u tome je glavna strateška fora s kojom kurajberski štab računa.

Nikakav masterplan, dosetka vredna genija, ne, samo džiberski, siledžijski trik: naprosto naseljavanje, dovoženje, glasači s groblja, izmišljeni ljudi što stanuju po trafoima, u semaforima, zguženi u staklu pored sijalice na banderi, ili na javnoj površini ex-Ćacilenda.

Birački spisak, to je ključ kako da skrojiš rezultat sve i da svi-baš-svi stvarni ljudi izađu na glasanje – i dok mi pokušavamo da animiramo sve-baš-sve i mislimo da je ovima u to scenariju jednostavno nemoguće na našrafe rezultat, istina je samo da im je tada srazmerno teže, ali nemoguće – ič nije. Ako prešmiraju EU da se do izbora spisak ne sredi, svaki zamislivi belaj nam je za vratom.

Stavka kojoj se lopuž-bekrije takođe raduju jeste odsustvo lidera s ove strane: evo, kod Mađara ima taj jedan koji je motor mašine, raja to voli. Studenti su pokušali na nauče narod ideji „ljudi, a ne čovek“ – ali istorijska idolopoklonička crta teško se menja. Pride, napravila se atmosfera da s ove strane the izabrani mora biti Isus sam, najbolje bi bilo da ne piše ni levom ni desnom rukom, to je suviše opredeljeno, nego da ima treću, srednju; da nema mane, dakle da je bezličan, ali u isto vreme ličnost koja pleni. LJudi vole vođe samo iz jednog razloga: zato što ne vole odgovornost.

Ako krene po zlu, da imamo krivca. Znajući tu našu slabost, Štrumpfovi se nadaju da Velikom Štrumpfu nema ko na crtu. Na koncu, ni to neće biti tačno, ali hajde, još se nije kristalisalo, pa misle da i neće.

Suština je, avaj, u ovome: stvari su, štono kažu, nezaustavljive kad im dođe vreme. Samo to je srž mađarskog recepta, ostalo su začini. U tom smislu, obe ovdašnje strane mogu mirno da spavaju: kod nas, vreme je sad ili nikad. Pa ono, zaokruži tačan odgovor. Naročito na glasačkom listiću.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

[embedded content]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.