SAOPŠTENO JE: „Test koji će pokazati da li domaći vlasnik donosi niže cene“: Macurina Alta preuzima Ideu, Merkator i Rodu

Dve nedelje nakon što je domaći trgovinski lanac „Aman“ saopštio da preuzima domaću kompaniju „DIS“, stigla je vest da biznismen Davor Macura, inače vlasnik „Alta banke“, preko novoosnovane firme „Alta Retail“ preuzima „Idea markete“.

„Idea marketi“ su u vlasništvu hrvatske „Fortenova Grupe“ i obuhvataju više od 300 Idea prodavnica, 22 Roda marketa i dva Merkator hipermarketa u više od 80 gradova i mesta u Srbiji. Ova kompanija zapošljava više od 8.000 ljudi.

To znači da će, osim „Idea“ prodavnica, deo „Alta Retaila“ ubuduće biti i „Roda“ i „Merkator“ marketi.

Međutim, Komisija za zaštitu konkurencije Severne Makedonije, koja je inače i objavila ovo preuzimanje, navela je da „Alta Retail“ preuzima još četiri kompanije od hrvatske Fortenove.

To su „M-Profil SPV“ DOO Beograd, Privredno društvo za poslovne usluge „MStart Business Solutions“ Beograd, „Super kartica“ DOO Beograd i „ENNA Fruit“ DOO Beograd-Grocka.

Macura je vlasnik „Alta Grupe“, u okviru koje se nalaze „Alta banka“, preko koje deo građana Srbije plaća EPS-ove račune za struju, kao i novoosnovana kompanija „Alta Retail“. U medijima je, inače, poznat kao čovek blizak Srpskoj naprednoj stranci (SNS).

Zanimljivo je da se ovo preuzimanje može dovesti u vezu i sa ranijom najavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je početkom godine rekao da će „početi vraćanje velikih prehrambenih kompanija u domaće vlasništvo„.

„Mi ćemo to da vraćamo u srpske ruke. Ide prvo uljara“, rekao je tada Vučić, što se i dogodilo, jer je u međuvremenu MK Grupa preuzela fabriku ulja Dijamant, takođe od hrvatske Fortenove.

Macurinim preuzimanjem, „Idea“, „Merkator“ i „Roda“ prelaze iz hrvatskog u domaće vlasništvo, kao i kompanija „ENNA Fruit“ DOO Beograd-Grocka, koja se bavi otkupom voća, skladištenjem i prodajom velikim marketima.

Međutim, ključno pitanje u ovom preuzimanju jeste kako će ono uticati na maloprodajne cene, a sagovornici Danasa smatraju da će to biti pravi test koji će pokazati da li domaći vlasnik donosi niže cene.

„Videćemo kako će se novi vlasnik snaći u poslovanju koje nije vodio do sada“

Profesor Ekonomskog fakulteta Goran Petković ocenjuje da preuzimanje „Idea marketa“ od strane „Alta Retaila“ neće značajnije uticati na konkurenciju u maloprodajnom sektoru u Srbiji, jer se, kako navodi, radi o promeni vlasništva nad postojećim tržišnim učešćem, a ne o njegovom povećanju ili smanjenju.

Prema njegovim rečima, „Fortenova Grupa“ već duže vreme rasprodaje svoju imovinu, uključujući i poljoprivredni biznis, ukazujući da je takođe deo ove transakcije preuzimanje poljoprivrednog biznisa u Grockoj, odnosno kompanije „ENNA Fruit“.

Ključno pitanje, ističe Petković, jeste kako će se novi vlasnik snaći u poslovanju u kojem do sada nije imao iskustva.

Kada je reč o uticaju na cene u maloprodaji, Petković smatra da će ova investicija biti „odličan test“ da se vidi da li domaće vlasništvo utiče na povećavanje ili smanjenje cena.

„Ako je reč o privatnom biznisu, onda do nekog znatnog sniženja cena neće doći sigurno, a ako je reč o ulaganju nekog netržišno stečenog novca, onda možete da uradite šta god želite“, kaže Petković za Danas.

Kada je reč o odnosu domaćih i stranih vlasnika prema dobavljačima, naš sagovornik podseća na raniji primer kada je „Delez“ preuzeo lanac „Maxi“, navodeći da su dobavljači tada pozitivno reagovali, jer su stara dugovanja brzo izmirena.

„Dugovanja koja su bila po godinu dana stara za plaćanje robe odjednom su bila isplaćena kada su Belgijanci došli. Na primer, tada su se dobavljači obradovali stranom vlasniku“, ukazuje Petković.

„Nacionalna pripadnost ne utiče na cene u prodavnicama“

Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović ocenjuje da je sa aspekta konkurencije problematičnija akvizicija „DIS-a“ od kompanije „Aman“ nego preuzimanje „Idea marketa“ od „Alta Retaila“, jer je, kako kaže, u prvom slučaju došlo do veće tržišne koncentracije.

Ukazuje da preuzimanje „Idea marketa“ ne menja bitno nivo konkurencije na tržištu maloprodaje u Srbiji, jer ne dovodi do značajnog povećanja tržišnog učešća jednog dominantnog aktera.

Kako navodi, i nakon ove transakcije najveći igrač na tržištu ostaje „Delez“, dok novi vlasnik „Idee“ neće biti dominantan, a moguće je da će po obimu poslovanja biti manji i od „Lidla“.

Na pitanje da li će domaći vlasnik uticati da cene u prodavnicama budu niže, Stojanović odgovara da nacionalna pripadnost vlasnika ne utiče na cene.

Naš sagovornik dodaje da je, uopšteno gledano, za tržište bolje imati snažne i ozbiljne trgovinske lance, bez obzira na to da li su domaći ili strani vlasnici.

„Bolje je bilo da je u međuvremenu došao neki novi trgovinski lanac, Bila ili Špar, oni postoje u našem okruženju, i da se na taj način utiče na sniženje cena. A mi, u jednom slučaju, menjamo vlasnika, a u drugom slučaju dozvoljavamo kupovinu, odnosno veću koncentraciju na tržištu. To nisu dobri trendovi“, kaže Stojanović za Danas.

Aman je preuzimanjem DIS-a postao najveći domaći trgovinski lanac, sa više od 5.000 zaposlenih i godišnjim prometom većim od 600 miliona evra.

Kompanija Aman je tokom 35 godina poslovanja na tržištu Srbije preuzela trgovinske sisteme: Linija Vandini, SOS Marketi, Višnjica Dućani, Sreten Gudrić marketi Užice, Interex, Samald Komerc Novi Pazar, Orion Leskovac, Alfa Jagodina i Prehrana Sombor.

Posebno ističe da kupovina „DIS-a“ od strane „Amana“ ne donosi pozitivne efekte ni kratkoročno ni dugoročno, jer, kako kaže, spajanjem dva dosadašnja konkurenta nastaje jedan jači tržišni igrač, što povećava rizik od slabije konkurencije i potencijalnih zloupotreba tržišne pozicije.

Iako se, dodaje, navodi da je pozitivno što je lanac ostao u domaćem vlasništvu, ističe da to nema realan značaj za potrošače.

„To je za potrošače slaba uteha, ako to ne vodi sniženju cena i rešavanju mnogih problema u trgovini, a koji se najefikasnije rešavaju konkurencijom“, zaključuje Stojanović.

Profiti trgovinskih lanaca prošle godine istopljeni

Državna uredba o ograničenju marži, koja je stupila na snagu 1. septembra prošle godine, a istekla krajem februara ove, istopila je profite trgovinskih lanaca.

Tako je, na primer, najveći trgovinski lanac Delez, u čijem je vlasništvu Maxi, objasnio pad dobiti sa 7,5 milijardi dinara u 2024. godini na milijardu dinara prošle godine.

Idea Marketi su čak produbili gubitak, dok je neto gubitak u 2024. godini iznosio oko 378 miliona dinara, prošle godine bio je čak četiri milijarde dinara.

Finansijski izveštaj za kompaniju Aman za prošlu godinu nije objavljen, a podaci za 2024. godinu pokazuju da je neto dobit iznosila oko 833 miliona dinara, dok je godinu ranije bila nešto viša i iznosila oko 903 miliona dinara.

Ni finansijski izveštaj DIS-a nije objavljen za prošlu godinu,